Margiela u Parizu

Postoji nekoliko predrasuda kada su u pitanju određene profesije i afiniteti. Na primer za studente dizajna mode pretpostavlja se da znaju sve o svim kreatorima, kako onim koji nisu više sa nama, tako i onim aktuelnim. Međutim, to uopšte nije istina. Oni baš zaluđeni za modom imaće jednog omiljenog o kome će znati nešto, ali ne baš sve. S druge strane većina studenata neće znati ama baš ništa o velikom broju kreatora sem zašto im se i koji sviđa od njih.

Ja eto kao svršeni dizajner tekstila i mode, priznajem da ništa nisam znala o Martinu (Margieli), pa ni da je Belgijanac. Bila sam uverena da je Francuz. Jedino što sam znala je ko je aktuelni kreativni direktor (John Galliano) njegovog brenda koji je od 2002. godine u vlasništvu italijanske grupe Diesel. E to već svaki student mode i pasionirana sveznalica fashion sveta zna. Ko je u kom brendu.  

U svakom slučaju kada sam se spremala za put u Pariz, praveći spisak muzeja koje moram da obiđem otkrila sam da je francuska prestonica u ovim mesecima u znaku Martina Margiele (1957). Čak dva najpopularnija i najprestižnija modna muzeja u Parizu - Palais Galliera i Musée des Arts Décoratifs imaju izložbe posvećene belgijskom dizajneru.

Koliko je pamćenje modne publike kratkoročno shvatite kada uđete u muzej Palais Gallliera u kome se trenutno održava izložba Martin Margiela - 1989/2009.

Sock čizmice koje imaju taj #splitoe ili ti istaknut razmak između prstiju koji se ocrtava na koži, mnogi bi (posebno mladi) proglasili izumom Demne Gvasalije, ne znajući da je davno (1989. godina je u pitanju) jedan Margiela, inspirisan japanskom Tabi čarapom osmislio Tabi čizme, sada već svoj kultni model. 

A post shared by Palais Galliera, Paris (@palais_galliera) on May 8, 2018 at 11:29pm PDT

Da je Martin jedan od najinspirativnijih i najrevolucionarnijih dizajnera u istoriji mode, nekoliko puta je naglasio i Marc Jacobs koji je još davne 2008. godine izjavio kako ne postoji osoba koju zanima savremeno odevanje a da nije inspirisana Margielom.

To su puf rukavi Balenciage, kišni mantili Isabel Marant, naglašena ramena Balmaina,  fluidna elegancija Celine brenda i prekrivena lica maskama Guccia i Richarda Quinna. 

Ko je Martin Margiela?

Margiela spada u zlatnu decu modnog Antverpena, ali zanimljivo ne i u njenu "čuvenu šestorku" - Walter Van Beirendonck, Ann Demeulemeester, Dries Van Noten, Dirk Van Saene, Dirk Bikkembergs, i Marina Yee. 

On je zapravo prethodio toj generaciji koja je Kraljevsku akademiju lepih umetnosti u Antverpenu - mirnom gradu neverovatnih modnih talenata, upisala godinu posle njegovog maturiranja, 1980. Margiela je takođe jedini belgijski dizajner svoje generacije koji je osnovao sopstveni brend u Parizu.

Zahvaljujući Margielinoj prirodi koja nije marila za publicitet (mediji ga prozvali "Greta Garbo modnog sveta") ali i nekim drugim vremenima kada dizajneri nisu bili zvezde, već autori sjajne mode koje je bila u prvom planu, o Martinu se i dan, danas zna vrlo malo.

Nalik Balenciagi i sam Martin je izbegavao da se eksponira, a danas postoji tek nekoliko fotografija na kojima je on.

Svoj surealno-uniformisani dekonstruisani kroj u okviru kog je eksperimentisao sa raznim materijalima, formama i nesvakidišnjim detaljima (reciklirao neobične predmete u svrhu mode, poput bejzbol rukavica i štitnika) Martin je usavršio kod Jean Paul Gaultiera (bio njegov asistent od 1984.-1987) tokom osamdesetih kada je radio u njegovom studiju. Da je učenik nadmašio učitelja Martin je već dokazao na svojoj prvoj reviji 1989., kada je predstavio prvu kolekciju unutar sopstvenog brenda.

Taj sam početak kreatora i njegov razvojni put do "penzionisanja" koje se desilo 2009. godine prikazan je u pomenutom muzeju Palais Galliera gde pored vrlo autentičnih lutki - sa perikama i stilizovanim u skladu sa određenom kolekcijom (nalakirani nokti, zatamnjeni očni kapci i marame preko lica) postavljeni su i video snimci revija, ali i učaureni prozori u kojima su dočarani ateljei u kojima je Martin radio - na kasetama koje je slušao tokom dizajniranja dominira italijanska legenda Mina.

Martinov konceptualni pristup modi posebno je vidljiv i moćan u kolekcijama Oversize Collection gde je proporcije odeće uvećao za 200%, ali i u Artisanal kolekciji u kojoj je otkupljenu vintage garderobu prvobitno rasklopio pa je "sastavio" osmislivši fenomenalne blejzere, pantalone i haljine. I to sve ručno da je svaki komad unikatan i ručno šiven. Margiela je takođe bio poznat i po neobičnim lokacijama na kojima je prikazivao svoje kolekcije - u metro stanici, napuštenoj livadi, dečjem igralištu i parkingu.  

Druga izložba je Martin Margiela: Years in Hermes, koja je deo postavke u pariskom Musée des Arts Décoratifs i koja predstavlja modele koje je belgijski dizajner kreirao za francusku kuću od 1997. do 2008. 

"Kada sam se prvi put sreo sa Jean-Louisom Dumasom, izvršnim direktorom Hermesa, on me je upitao, vrlo aneksiozan da li nameravam da njihovu kultnu torbu Kelly presečem na pola, jer su mediji moj rad u to vreme opisivali zajedno pored epiteta - grunge i destroy (uništenje)", rekao je tada Martin za italijansku Graciju.    

Iako je postavka u Palaisu daleko obimnija i detaljnija, ni ova nije zaobišla da nam pokaže koliko je kroj bio presudan u Martinovom dizajnu. 

Sam Margiela nije hteo da "dira" kultne komade kuće poput pomenute torbe Kelly posvećene čuvenoj monačkoj princezi - Grace, već je kreirao jedan novi Hermes, malo strožijih linija, ali sa krojem koji je odisao jednom arhitektonskom preciznošću i otmenom elegancijom koja je izazivala kod publike snažno strahopoštovanje i divljenje.

Za vreme njegove "vladavine" Hermes koji je do tada bio vrlo živopisan po pitanju boja i dezena, okrenuo se monohromatskoj paleti, dok je u sferi odeće ponudio široki spektar blejzera, oversized kaputa i odela - modele koji su bili baza u Martinovim kolekcijama. Velikim delom odeće dominirao je V izrez, dok je Martin u svaku kolekciju uneo i svoj lični pečat u vidu Tabu čizmica i belih, preširokih košulja.

Ova izložba je otvorena do 2. septembra, dok je postavka u Palais Galliera na programu do 15. jula.