Komiža na Visu (Poslednja oaza Mediterana, II. deo)
Kada je prošlo tačno dve nedelje od kada sam se vratila sa mora, shvatila sam da je to neki optimalni period prilagođavanja, kada niste više bukvalno "samo" nogama čvrsto na zemlji, u ovom slučaju na beogradskom asfaltu, već i mentalno tu - back to work, back to reality.
Da se ne lažemo, toga postanete svesni čim kročite u GSP ili uđete u pekaru, a nervozna prodavačica vas požuruje ili bezobrazno para očima kada joj u ruke date krupno. Neverovatno je kako je tamo sve usporeno i nekako "lako ćemo, polako samo". Zato sam u prvih pet, sedam dana i dalje postovala slike sa mora ili prelistavala album uz uzdah sa onom "a kako nam je bilo lepo". Jer jeste, bilo je!
Prvi dan doduše majka i ja smo bile ubeđene da možda Komiža i nije idealna za nas. Kada kažem za nas, mislim na ljude koji dolaze autobusom i ne praktikuju da iznajmljuju kola, već isključivo odvoje neki novac za bus do neke udaljene a prelepe plaže, planirajući ipak da većinu vremena provode na plaži do koje mogu da dođu isključivo pešice. Noga kraj noge pa i pola sata kroz borovu šumu, mi u familiji ne bežimo od aktivnog odmora. Međutim taj prvi dan željne mora a umorne od puta nismo htele, niti imale snage za istraživanje komiških gradskih plaža. Nakon što smo zaobišli jednu koja je bila krcata ljudi, došli smo do napuštene tvornice Neptun i tu gde je bio mol za utovar ribe, spustile peškire i prvi put zaronile u modroplavi Jadran.
Na kamenom molu s pogledom na širom otvorene i propale prostorije za preradu ribe nekada velikog i slavnog Neptuna, imala sam osećaj da će svakog trena da sleti neka svemirska letelica iz distopijskog Los Anđelesa i pojavi se Rick Deckard (Harrison Ford).
Sve je izgledalo kao da su sedamdesete i da smo u svetu ne samo bez mobilnih telefona, kompjutera i kreditnih kartica već i flopi diska i dajl ap konekcije.
Ali dobro, to je bio prvi dan, a svi znamo da se prvi mačići u vodu bacaju kao i da se prvi dan na moru ne računa jer umor odradi svoje.
Zapravo prvi dan odmora uvek je drugi, zar ne? :)
Kamenica
Tako smo drugi dan dotičnu plažu, divlju kraj Neptuna obišli glatko i izbili na šljunkoviti put, vrlo uređen sa ogradom koji je vijugao uz more, ostavljajući grad iza nas kao i crkvu Sv. Nikole koja dominira ovim potezom.Uz put su se ređale dve manje, prilično ušuškane plaže - jedna je promovisana kao jedina za ljubimce, dok je druga važila za nudističku. Nakon nekoliko stotinjak metara put je prešao u kamene stepenice kojim smo se spustili na Kamenicu.
Možda i najpopularnija plaža Komiže bila je u potpunoj tišini kada smo došli oko devet. U blagom luku, sa uzvišenjem na kom je borova šuma sakrila manji kamp, Kamenica, inače šljunčana plaža sa sitnim kamenčićima po kojima je i dobila ime, izgledala je poput usnule lepotice. Sama plaža koja je omiljena među mladima poseduje baldahine i kafić koji se noću pretvara u poznati komiški night life club Lunatic, na kom se inače održava pomenuti festival iz prvog dela - Goulash party.
Ipak, toga uopšte niste svesni dok je dan ili ti kraj sezone kada ima manje turista i ne radi fast food (idealno mesto da se sklonite nakon 13h i odigrate na stolovima jednu partiju karata).
Posetilaca je malo, i to su mahom stranci, a posebno kamperi koji plažu koriste svakodnevno ali vrlo neprimetno. Videćete ih često kako rade jogu još u devet na izdvojenom drvenom molu, tik ispod uzvišenja a u ostalim satima biće nalik opijenim hipicima koji upijaju svu lepotu Jadrana - tiho i sa divljenjem.
Savet: bar jedan dan sačekajte zalazak sunca i posmatrajte ga između stena koje je more postavilo u savršenoj harmoniji sa kopnom.
Male, uzane uličice između kojih uvek ima neki prolaz koji ti otkrije neki čaroban pogled, privatnu plažu, skriveni i improvizovani kafić te konobu koja izgleda kao restoran sa Mišelin zvezdicama odlika su svakog grada na Jadranu a Komiže posebno.
Glavni centar smešten je oko Ribarskog muzeja gde je i riva koja pravi luk ka malenom trgu Škor ali vrlo intimnom i slatkom gde se nalazi istoimeni Caffe Škor, idealan za večernju #žuja varijantu ili ranojutarnju #kavu.
Tu kraj Kaštela iz 16. veka u kom se nalazi pomenuti #ribarskimuzej počinje i red kafića i restorana od kojih je najatentičniji i najzanimljiviji kafe-restoran FABRIKA koji je u vlasništvu pop pevača Luke Nižetića.
Ovo ludo i pomalo hipstersko mesto (obavezno zavirite u unutrašnji deo gde će vas sačekati oslikani zid u ciklama boji sa naslikanim stablom, retro ramovi sa slikama, stara mašina za kucanje ispred ogledala - sjajan Insta spot mesto, te sofa za leći:) krasi more raznolikih niskih, mahom drvenih stolova sa klupicama dekorisanim jastucima u jarkim bojama koji se nalaze i na drečavo ofarbanim stolicama.
Ono što je ipak najlepše pored zanimljivog menia (od burgera, preko kineskih kombinacija do komiške pogače, dolazite do dezerta - preukusnog kolača od ananasa i šargarepe) jeste meni koji se nalazi unutar ploča iz ex-juge, poput Terezinog albuma "Moja splitska ljeta".
Dok je Fabrika idealna za doručak (neka malo drugačija kajgana, tost sa avokadom i omlet na prepečenom hlebu) ili neku popodnevnu varijantu kada ste za laganu pastu ili burger, picerija Charly je za večeru pun pogodak.
Smeštena tik na vrhu luka gde se put račva ka trgu Škor na jednu stranu, i ka muzeju na drugu ova picerija svako veče je puna i mesta bukvalno treba loviti nakon nekoliko krugova oko iste. Da vredi sačekati slobodno mesto saznate samo nakon jednog dolaska.
Ovoliko (preukusnih) pica na jednom mestu nisam videla, pa ni u meni omiljenom Pizza baru. Pored standardnih - Margarita, Capricosa te Četiri godinja doba i sa 4 vrste sira, Diavolle, Mexicane, sa tunjevinjom i druge, tu su i "domaće" poput Zagrebačke, Istriane i Slavonske. Naravno za one koji ne vole picu ( ali to stvarno ne mogu shvatiti) u ponudi postoji i zavidan meni sa lazanjama, špagetama pa i pljeskavicama i ćevapima.
Cena? Pica i pivo 0,5 izađe oko 12, 15 evra zavisno od izbora pice.
Daleko najpoznatiji restorani Komiže nalaze se nedaleko od plaže Gusarica i hotela Biševo. Na prekrasnom potezu oko malenih i intimnih gradskih polu-plaža s pogledom na Jadran, smeštene su konobe Bako, Jastožera i Barba, čuvene po ribljim specijalitetima iako u svojoj gastro ponudi nude i paste, mesa i sl.
Nekako nepripremljene ili pak nedovoljno informisane (ili pogrešno informisane) izabale smo konobu Bako gde se baš i nismo (ukusno) provele. Konobar je bio ljubazan i na raspolaganju, ali vrlo zbunjujuć oko cena i šta ta ista podrazumeva pa se tako ovde (a nigde drugde to na Jadranu nisam videla) odvojeno plaća prilog uz lignje (žilavije i gore nisam jela!) npr.
Ako malo dublje izanalizirate komentare na Trip Advisoru ili Google-u videćete kako su komentari za skoro pa svaku od ove tri konobe dosta raznoliki, kako za uslugu, tako i za hranu i cene. Moj je topao savet da ako već planirate ovde da dođete zbog ambijenta, svratite na neki kolač ili na večeru ali po preporuci lokalaca šta da jedete konkretno, jer su cene prilično visoke (za večeru po osobi može da vas izađe oko 30 evra), što svakako ne vredi i na kraju se ispostavi da platite pogled i ime.
Mama mia - ABBA
Super Trouper, Mama mia, Knowing me, knowing you i The name of game. Prošle godine na Visu, te i na određenim lokacijama Komiže, sniman je drugi deo filmske ekranizacije mjuzikla Mama mia, sa Amanda Seyfried, Lily James, Colin Firthom, Pierce Brosnanom, Cher i drugim glumcima.
Rezultat toga svakako jeste porast cena, priliv turista ali i činjenica da hitove švedske grupe čujete na svakom koraku - u piceriji, na radio stanicama koje "hvatate", na turama oko ostrva gde se Abba podrazumeva kao intermezzo, a posebno ako tokom izleta stajete u jednoj uvali gde su snimljene neke od scena, pa i na trajektu gde turisti očito zaraženi filmom, na svojim telefonima puštaju pesme čuvene četvorke, ili ih čak i pevaju dok trajekt uplovljava u splitsku luku.
Tu priča ne staje - hello, magneti?
Kao i fact da je svaka treća projekcija u Ljetnom kinu Mama mia! Here We Go Again! Ali to ste već mogli pretpostaviti, zar ne?
Stranu na šalu, #mamamia2 stvarno vredi pogledati ovde na Visu, i to kada ste već malo istražili otok. Ja sam ga eto pogledala još u Beogradu, ali tada nisam mogla ništa da prepoznam. Tek ovde sam uočila konobu Jastožeru, te stepenice i luku u gradu Visu. Pritom, ako smem da primetim, drugi deo je bolji :)
Komiška pogača
Novo mesto se najbolje upoznaje preko hrane (i pića). Sam Vis, pa i Komiža nemaju sijaset lokalnih specijaliteta ali ono koje se izdvaja pored Vugave (belo suvo vino) te kolača od rogača (rogač je ovde kao limun Pozitanu) svakako je KOMIŠKA i VIŠKA POGAČA.
Razlika? Realno, komiška u kojoj ide paradajz podseća ukusom najviše na picu, dok je viška bez rajčica, te samim tim manje popularna i manje sočnija i ukusnija.
Recept za pogaču možete pronaći ovde >>> http://domacica.com.hr/komiska-pogaca/
IZLETI : tura do Biševa i grad VIS
Najlepši deo svakog letovanja pored fljake na plaži i tog opijajućeg mora svakako su izleti. Već u BG znali smo šta nam je na vrhu prioriteta - tura do ostrva Biševo i poseta Modroj špilji, kao i odlazak u sam grad Vis sa kojim se susrećete već pri dolasku shodno činjenici da trajekt pristaje u luku Vis, odakle se posle autobusom turisti upućuju ka Komiži. A grad Vis vam je prelep.
Za skitnju, za kino, za večeru, za ispijanje kave u prelepom bistrou Frutarija koji ima divan pogled na grad u večernjim satima, dok tokom dana nudi tako prijatnu, cozy atmosferu - imate gornju terasu, sakrivenu drvećem i stepenicama koje se spuštaju na nju s pogledom na more i grad, te donju "palubu" gde je moguće i okupati se, ili pak doneti laptop i raditi, priljubljeni uz kameni naslon.
Veći od Komiže, grad Vis se prostire nekako po dužini i sav je od kamena, onog u boji prženog šećera, sa šetalištem uz samu obalu koja vijuga oko grada kao jedna velika serpentina u koju se slivaju ostale manje, prepune skrivenih konoba, galerija, pogleda.
Ipak koliko god lepši i veći od Komiže, Vis ne obiluje sa dosta pristupačnih (gradskih) plaža koje su na dohvat ruke, te bih svakako svima koji idu bez kola, ali i sa kolima, preporučila da odsednu u Komiži koja je intimnija i bogatija s ponudom plaža, a da do Visa odu u nekoliko tura.
Do Visa (luka je početna, tj poslednja stanica) iz Komiže (kreće se kod opštinske zgrade) ide bus skoro na svakih pola sata. Vožnja od 15 minuta košta u sezoni 25 kuna, ili ti 20 kuna van sezone u jednom pravcu.
Ako vam se kojim slučajem zbog ovih 15 minuta vožnje učini da biste mogli i pešice, tu stanite i da vam nikada više nije ta ideja pala na pamet. Evo učite iz primera tri Australijanke kojima je bilo dosadno u Komiži (ne znam kakvu feštu su očekivale u malom ribarskom gardiću koje je godinama bilo izolovano) pa su odlučile da krenu pešice ka Visu uz cestu. Bez vode i šešira. Trebalo im je tri sata. Silly idea, yes? Ma neee. E njima ni to nije bilo dovoljno pa su tako nešto isprobale i sa Biševom.
Naime, sa komiških plaža vidi se sasvim lepo ostrvo Biševo koje je preko puta.
Naivan čovek pomislio bi kako može da prepliva do tamo za nekih možda sat vremena plafon.
Naivan kao što su bile Australijanke koje su ka Biševu krenule veslajući na daskama.
Trebalo im je tri i po sata i toliko su dehidrirale na suncu da su zamolile jednog čoveka na prvoj jahti koja im se našla na putu, da se popnu i popiju vodu te ako mu nije teško da ih odbaci do Komiže!?
Vi naravno nećete krenuti ka Biševu na šarenim daskama za surf, veslajući, nego ćete lepo kao sav normalan svet uplatiti izlet (300 kuna po osobi - podrazumeva ručak na brodu, ulaz u Modru špilju i kupanje u uvali Porat te i pevanje arije O Sole mio u zelenoj špilji) koji traje od 10h do 17h .
I to ćete uplatiti kod veselog Pjerina i njegove supruge Silvane koji ne samo da vas zabavljaju tokom cele rute, već vam i pevaju dalmatinske pesme, sviraju te pričaju anegdote kako privatne, tako i one lokalne.
Za Ames kako se zove brod ovog simpatičnog komiškog para, čulo se u Rijeci ali i drugim delovima Hrvatske te je naša tura bila prepuna "domaćih".
Biševo je malecko ostrvo u Jadranskom moru - površina mu je tek 6km2, ima 15 stanovnika i dve uvale Mezuporat i Porat gde se nalazi nekoliko robinzonskih apartmana i restorana. Do ovog ostrvceta koje se nalazi jugozapadno od Komiže na nekih 5 kilometara, tokom leta ide redovna brodska linija kao i turistički brodići.
Čuveno po Modroj špilji i peščanim plažama, Biševo u letnjoj sezoni poseti preko 100. 000 turista.
Nezaboravna refleksija bistrog plavog mora otvorena je za javnost 1884. godine na predlog baruna von Ransonetta kada je i probijen ulaz kroz koji danas ulaze mali čamci sa posetiocima. Nažalost zbog velike koncentracije turista ovde nije dozvoljeno kupanje. A tako bi bilo lepo okupati se ovde....Zato vas kupanje čeka u uvali Porat gde je voda čista, topla i prozirna zahvaljujući pesku koji vam pruža plitak ulaz u more i to nekih 100 metara nakon kojih utonete u dubinu. Posebnu draž uvali daju terasaste stene od krečnjaka te ladovina borove šume i nekoliko divljih restorana sa roštiljem i ribom.
Povratak u Komižu podrazumeva Abbine hitove. Sa "Take a chance" brod Ames uplovljava u luku a vi se sretni i nasmejani zahvaljujete presimpatičnom Pjerinu i njegovoj ženi na divnom izletu koji vam je leto učinio lepšim i bogatijim za još jednu nezaboravnu uspomenu.
Nakon izleta, ostaje vam samo da guštate, jer Jadran za to je.Za gušt i potpuni restart.
Do sledećeg leta i sledećeg Jadrana.
Zimo, spremna sam!
Коментари