Šest dana u Albaniji (Tirana, Drač i Skadar 4. deo)

Poslednja stanica naše albanske avanture bio je grad Shkoder, odnosno Skadar. I tu je može se reći krenula naša prava "avantura". Zapravo na putu ka Skadru.

Naime, nameravali smo da se iz Drača do Skadra "doktrljamo" železnicom ali srećom pa smo tu ideju podelili sa našim taksistom koji se nasmejao i zamolio nas da odustanemo od tog plana, jer kako on kaže: ovde... voz nekad dođe, nekad ne dođe:D

Da nam se ne bi desio taj scenario pa da moramo nazad u Tiranu i odatle da lovimo za Skadar, došli smo ujutru na bus stanicu u Drač, spremni da se ukrcamo u prvi koji ide ka ovom gradu. Tu nas je nekako u svoj bus spakovao mali, nizak Albanac vrlo zanimljivog mirisa između alkohola i onog teškog znoja, na čijem autobusu je bio ispisan grad Lezhe koji se nalazi na 25 minuta od Skadra. Ok, valjda zna šta radi iako je pokušavao da nas navuče da nas odbaci do Budve, valjda prepoznavši jezik ipak. Karta nam je izašla 700 leka po osobi.

Elem, vozili smo se tako do Lezhe (vrlo simpatičan gradić ako smem da primetim) u kom je izašla većina putnika. Ostalo je samo nas troje, jedan nemački par i jedna žena. Nakon 150 metara autobus je stao na neku napuštenu pumpu, gde nam je vozač rekao "sori, ju mast go". Kada smo izašli, sačekao nas je auto u kom smo se spakovali zajedno sa Nemcima (koji su moram konstatovati siroti, svi kada čuju odakle su odmah im kažu: a mani, mani, i trljaju prste). Ni tu prepredeni biznismen nije odustao od pokušaja da nas odbaci u Budvu, predajući mi telefon na kom je bio ispis Afrodita na ekranu. Kada je devojčica, očito Afrodita od 10ak godina me upitala na engleskom "you wanna go to Budva?", umrla sam od smeha. Garant je isto ovako kaubojski nameravao da nas odvede i u Crnu Goru.

Ipak, i pored zaustavljanja policije koja nas je lagano pustila bez uzimanja podataka što je obradovalo našeg vozača i učinilo ga ponosnim, stigli smo u Skadar oko 14h.   

Skadar

Ovo je onaj grad u koji kada ulazite, imate osećaj da stižete u neku mahalu, zaboravljenu i od Alaha i od naroda. Tako sam ja mislila na samom početku kada smo Skadar samo prošli na putu ka Tirani. Bila sam ubeđena da ovde ne treba ni sat vremena da provedemo. Ali upravo ovo mesto mi se od svega do sada najviše svidelo, i shvatila sam da stvarno neke gradove ne možete da ocenite po tim prilazima. Pa sam BG izgleda katastrofa kada mu prilazite iz Brankove ili Savske, niko ne bi očekivao da srpska prestonica ima da ponudi onu lepotu koja se krije u njenom srcu.  

Skadar je vrlo mali grad (oko 95.000 stanovnika), i kako mu ime kaže nalazi se u blizini Skadarskog jezera (na njegovoj jugoistočnoj obali) ali i mesta na kom se ulivaju dve reke - Drim i Bojana.

Grad je osnovan u 4. veku pre nove ere od strane ilirskog plemena Labeauti. Bio je prestonica kralja Agrona i kraljice Teute dok ga nisu osvojili Rimljani, da bi u srednjem veku pripao Srbima, a kasnije Turcima i Mletačkoj republici. 

Zanimljivo je da su prve albanske dnevne novine i časopisi štampani u Skadru, kao i da je grad u 19. veku bio trgovački centar celog Balkana - imao je preko 3500 trgovina, a koža, duvan i barut su bili najunosnija roba sa kojom se trgovalo.  

Šta je poželjno da ovde vidite?

Ko god dođe u Skadar mora da vidi tvđavu Rozafu (koja je opevana u epskoj pesmi "Zidanje Skadra") , kao i da skokne na ručak do jezera. Nažalost, mi smo u Skadar stigli sa koferima koje nismo imali gde da ostavimo, te smo ovoga puta morali da zaobiđemo dve glavne atrakcije ovog mesta.

S druge strane, nije nam bilo žao jer bismo u suprotnom izbegli da prošetamo kroz gradić koji ima dve divne pešačke zone u kojima dominira taj neki stari šmek iz 18. i 19. veka koji vam otkriva kakav je ovaj (univerzitetski) grad bio nekada.   

U pitanju su ulice 13 Dhjetori (13. decembar), zatim 28 Nentori (28. novembar) i glavna pešačka zona Kole Idromeno tokom kojih ćete videti pregršt divnih zdanja od Gradske kuće koja podseća na gimanziju u austrougarskom stilu, ispred koje se nalazi bista Bertolda Brehta!!, do glavne džamije Ebu Beker (iako je meni daleko lepša Xhamia Paruce, novijeg datuma) koja vas uvodi u Kole Idromeno gde se nalazi preslatki kafići i restorani.   

Početkom 18. veka u ovoj ulici su se nalazila diplomatska predstavništa, konzulati stranih zemlji. 

Danas je ovo srce Skadra, mesto gde nema smeća, niti buke, gde vlada jedan prijatna skoro pa morska atmsofera, a red kuća u jarkim bojama nikako ne izgleda kičasto, već sa ukusom i merom.  

Definitivno nakon ovog kratkog obilaska mogu da konstatujem kako je po arhitekturi Skadar lepši od Drača i Tirane. 

Usput smo stigli da ručamo u divnoj bašti (Oborri Shkodran), pojedemo odlične baklave u poslastičarnici  koja se nalazi na "ušću" ulica 13. decembar i 28.novembar, te popijemo možda najlepšu kafu u životu, u hipsterskom hostelu Bed Station.    

Nakon šest slobodnih sati u Skadru, došlo je bilo i vreme da se oprostimo sa Albanijom i uputimo ka Crnoj Gori. Taj povratak jedino je bacio malo senku na ceo naš put tokom kog nisam osetila nijednu neprijatnost.

Naime, kada smo došli na granični prelaz kod Crnogoraca, prepuni divnih utisaka, službenik crnogorske policije, albanskog porekla kog ne bih ovde imenovala, od celog autobusa u kom je bilo 30ak stranih turista samo je nas troje, na jedan vrlo grub i oštar način bez mrvice poštovanja i persiranja, odabrao da izađemo i pokažemo svoj prtljag po kojem je kasnije sa koleginicom vršljao bez rukavica,  tražeći ko zna šta. Bio je to isti službenik koji nas je prilikom izlaska iz Crne Gore, onako sa željom očite provokacije pitao prilično drsko zašto smo se uputili u Albaniju (jer njemu očito ne ide u glavu da bi "normalni" Srbi poželeli da posete turistički Albaniju) te da li će biti neki Albanac (odnosno Albanka mom drugu), i da li smo posetili i Sarajevo i Zagreb u ovoj turi.

U početku sam bila besna jer je bilo očito da smo odabrani na nacionalnoj osnovi, a potom me je uhvatila neka tuga jer umesto da budemo srećni što nas politika nije zatrovala, i što i dalje ima ljudi koji žele da se druže i upoznaju bez obzira na nacionalnost, nama se dešavaju ovakve scene, ovakvi pojedinci. 

Kasnije sam čula od nekoliko još ljudi da taj službenik ima ozbiljan problem sa srpskim turistima i da redovno provocira i priređuje slične scene... svakako ružna slika.

Elem, da ne dužim oko ove epizode - koliko god ružna bila, ništa slično nismo doživeli u Albaniji, zemlji koja se gradi i menja, koja ima sjajne ugostitelje, prijatnu atmosferu i divne domaćine, i koju biste trebali da posetite pre nego je zahvati masovni turizam i privatizacija, dok je divlja, neotkrivena, netaknuta i nekako kul. Bojim se da će to izgubiti za pet, deset godina. Mi ćemo svakako pokušati već naredne godine da opet skoknemo, s fokusom na grad Kruje i južnu obalu, tu famoznu Sarandu, Ksamil i Vlore.   

10 glavnih utisaka s puta:
1. famozni tiranski barovi
2. NIKO NE PUŠI
3. Nemate utisak da ste u muslimanskoj zemlji 
4. Dosta mladih
5. Svi znaju engleski i italijanski 
6. Nema marketa u centru grada, samo kiosci
7. Dominira italijanska hrana
8.Ulice su slabo obeležene
9. Bizaran i strašan Enver Hodža
10. Afrodita, Budva i put do Skadra

Do novih putovanja...