Povratak u budućnost (Osvrt na 49. Fest)

Nisam mu se nadala.

Kada su događaji u pitanju, više se nažalost ničemu ne nadam. Sedim i čekam da me neka vest obraduje. Da mi pokaže kako se ipak stvari polako vraćaju u neku normalu, u nešto poznato i drago.

A FEST je upravo to.

Najdraži (filmski) festival.

Spektakl koji privlači sve one pasionirane zaljubljenike u platno, u fiktivne ali i istinite priče, u onu vrevu ispred ulaza, žamor pred mrak, aplauze na kraju.

Posebno mi je drag Sava Centar, bastion slavne Fest prošlosti, sa onim neon plavim slovima sa strane, sa hostesom koja najavljuje film, sa ljudima koji se trude da sakriju jecaje, sa onim pauzama između filmova kada polako slažeš utiske, emocije dok sediš u zamračenim separeima.    

Zato mi je posebno bilo drago kada sam saznala da će 49.@fest_belgrade biti ipak održan ove godine od 7. do 16. maja, usred proleća. Čim je izašao program naoštrila sam se da pogledam što više filmova, posebno onih koji se neće naći u redovnom bioskopskom repertoaru. Kako sam prošla? Pa mogla je biti i bolja procena, ali živ čovek (kažu Đuričkova uloga života) greši, pa pogreših i ja. Ali ajmo redom...

LJUBAVNE AFERE (Francuska, 2020)
Režija: Emmanuel Mouret
Uloge: Camelia Jordana, Niels Schneider i Vincent Macaigne

Uvek kada gledam neki francuski film o ljubavi, čini mi se da niko ne zna bolje da prikaže te najdelikatnije, najstrastvnije emocije od Francuza. Kao da su oni izmislili, patentirali i oblikovali sva lica ljubavi. Jer dok gledate ovaj sjajni film shvatate koliko je LJUBAV za Francuze ozbiljna stvar, bit njihove kulture, identiteta i istorije. Voleti znači dati sebe 200% u slučaju Francuza. Ljubavne afere pokušavaju da nam otkriju šta je želja, a šta ljubav. Šta prećutkujemo iz nekih plemenitih razloga, čemu se dajemo radi nekog kompromisa. 

U fokusu je krajnje tragičan i vrlo naivan Maksim koji tokom posete rođaku, trudnoj rođačevoj ženi otkriva svoju nesrećnu ljubav prema jednoj ženi, dajući njoj prostora da mu se takođe poveri i otvori. Dafne i Maksim razmeniće tokom ispovesti niz emocija, nežnosti i istina koje će ih zbližiti ali i zbuniti. Sve je to preneto kroz flešbekove, divan Pariz i krajolik francuske unutrašnjosti uz mrvicu humora koji vas vozi od početka do kraja. Lep film koji će ne sumnjam svima goditi, a ostaviti dosta pitanja o vezama, i onome što ne govorimo.  

8*/10  

PROMISING YOUNG WOMAN (SAD i Velika Britanija, 2020)
Režija: Emerald Fennell
Uloge: Carey Mulligan, Bo Burnham i Alison Brie

Možda jeste blokbaster iz Amerike, ali kakav je ovo film! Sada razumem kada je Jugoslav izjavio da je po njemu Keri zaslužila Oskara jer je ovo nesumnjivo njena najbolja uloga pored An Education. Žena koja obećava ima sve što bi jedan maestralan film trebalo da ima - sjajnu glavnu glumicu, priču koja vas drži prikovanim uz ekran od početka do kraja, briljantnu muziku kao podlogu, neočekivane obrte i kraj koji će vas oduvati. Sam film je nekako snimljen kao da je strip, a Keri, odnosno Kasandra super junakinja koja uzima pravdu u ruke.

Ako izuzmemo taj stripovski momenat, ovo je film o značajnoj i prilično aktuelnoj temi SAMA SI TRAŽILA i konstantnoj grupaciji koja ne veruje, koja zapitkuje, potiskuje, ignoriše jer DOK SE NE DESI NEKOM TVOM nije se ni desilo, zar ne? Koje su posledice toga pokušava vrlo krvavo i ilustrativno da dočara film koji će vas oduvati. Mene bar jeste. 

10/10       

PREPARATION TO BE TOGETHER FOR AN UNKNOWN PERIOD OF TIME (Mađarska, 2020)
Režija: Lili Horvat
Uloge: Natasa Stork i Viktor Bodo 

Šteta. Nekako dobra ideja, zanimljiva priča ali realizacija slabašna, spora, nedorečena. Gluma glavnih junaka je na nivou, Budimpešta nekako retro, ali ako su mi njene kroki karamel čizme bile glavni utisak tokom filma, nešto tu ne štima. 

Priča počinje dolaskom Marte, 40-godišnjakinje koja se vraća u rodno mesto nakon 15 godina života u Americi. Marta dolazi u Budimpeštu ubeđena da je tu čeka, na dogovorenom mestu muškarac kog je upoznala u Nju Džerziju i sa kojim je isplanirala ljubavnu vezu. Međutim, kada taj muškarac izjavi da je ne poznaje, da je nikada nije upoznao, njeni snovi se ruše a ona sama počinje da sumnja u svoje psihičko stanje. Umesto da se vrati u Ameriku Marta ostaje, spremna da istraži čoveka koji tvrdi da je nikada nije sreo. 

6/10   

MINAMATA (SAD, 2020)

Režija: Andrew Levitas
Uloge: Minami, Akiko Iwase, Bull Nighty i Johnny Depp

Najbolja Depova uloga? Mejbi. Meni je on i dalje nekako najbolji u Piratima, koliko god ti filmovi bili zabavni, avanturistički Jack Sparow je lik koga ćemo pamtiti baš zbog Džonija. Elem, Minamata za sve neupućene je velika ekološka katastrofa koja se desila u japanskom gradu Minamati 70-ih godina prošlog veka kada je fabrika đubriva svoj tehnološki otpad bacala u more i time ovo malo ribarsko mesto i njegove stanovnike izložili ozbiljnom trovanju živom. 

Film je urađen prema delu Ajlin, supruge poznatog ratnog fotografa W. Eugene Smitha čije su slike sa lica mesta pomogle lokalnoj zajednici da ceo svet sazna kakve grozote se dešavaju u Minamati, te da dobije slučaj na sudu protiv fabrike, te odštetu koja je najveća suma koju je japanski sud naložio nekoj firmi da isplati ikada u istoriji japanskog pravosuđa. 

Eugena glumi Dep i to vrlo uverljivo, sjajno, ali dok gledate film o vrlo bitnoj, istorijskoj temi stičete utisak da je cela priča urađena vrlo amaterski, te da sve drugačije izgledalo da je na primer iza kamere bio Klint Istvud ili Stiven Spilberg. Zanimljiva činjenica je da je film snimljen u Beogradu, te je interesantno "loviti" i pogađati BG lokacije dok se nižu kadrovi.

5/10         

TEREZA37 (Hrvatska, 2020)
Režija: Danilo Šerbedžija
Uloge: Lana Barić, Leon Lučev, Dragan Mićanović i Ivana Roščić

Pula je prošle godine bila u znaku Tereze 37 i to sa razlogom. Briljatan film maestralne glumačke postave zaslužio je sve nagrade na Pulskom festivalu, a Lana Barić koja nije samo glavna glumica već i scenaristkinja filma ovacije i veliko bravo za ulogu Tereze, jedne Dalmatinke koja u Splitu tihijski bori svoju ličnu borbu na jedan vrlo njoj nesvojstven način. 

Tereza ima 37 godina, udata je za primorca, i već je imala četiri pobačaja. 

U ovom filmu je svaki detalj deo tog zida koji okružuje Terezu. Zgodna, mlađa sestra koja ima troje dece, zabrinuti roditelji, muž koji ćuti ali se potajno nada, komšija Srbin koji je nesnađen a željan druženja, žega Splita, oblakoderi i terase koje kriju individualne priče. Svi oni ilustruju koliko je i dalje enorman pritisak na ženu u regiji da zatrudni i koliko je ta nemogućnost njen krst, njen bol. Te da su muškarci nekako i dalje tu pasivni posmatrači, slaba podrška koja je isto uslovljena patrijahalnim odgojem i zacrtanim očekivanjima. Najbolja scena? Momenat sa mikrofonom i Felicita.

9/10    

DECA SUNCA (Iran, 2020)
Režija: Majid Majidi
Uloge: Roohallah Zamani, Mani Ghafouri i Shamila Shirzad

Već neko vreme iranska kinematografija mi je među najdržom i najomiljenijom. Zapravo pored južnokorejskih reditelja, jedino iranski filmski stavaroci ne umeju da me razočaraju. Uvek su na visini zadatak, pružajući nam dirljive, tužne i teške priče. Deca sunca su upravo takav film - prikaz teškog života u Iranu i još težih uslova u kojima deca bez roditelja odrastaju. Ovde je Majid na poetičan način ali sa dobrim krajem prikazao svu decu koja odrastaju na ulici, na ivici između kriminala i normalnog života, pre vremena i bez odraslih koji će ih oblikovati, vaspitati i naučiti životu. Ne, ovu decu vaspitava ulica i bezbroj situacija i neprilika u koje upadaju svesno ili sasvim slučajno.

12-godišnji Ali kojeg glumi Roohallah Zamani ima svoju "ekipu" koja pomaže sitnim kriminalcima mahom oko pljački guma prvoklasnih automobila. Upravo će Alijevu situaciju i njegovu želju da mamu izbavi iz psihijatrijske bolnice iskoristiti lokalni prevarant sa idejom da se ispod škole nalazi blago. Avantura kreće, a sa njom i niz prepreka, problema i zapleta.

10/10   

KREKA: DREAMCATCHER (2021)
Režija: Slobodan Ivetić
Uloge: Miljen Kljaković Kreka, Johhny Depp, Majid Majidi

Sramota je izjaviti da za Kreku nikada nisam čula, ali da, to je ipak istina. Mada kada pogledate ovaj dokumentarac o našem najvećem scenografu koji je radio i sa najvećim svetskim producentima i režiserima, shvatite da je u pitanju jedan skroman gospodin koji nikada nije želeo da se eksploatiše.

Čuveni Kreka koji stoji iza neverovatnih scenografija domaćih filmova - Specijalno vaspitanje, Jagode u grlu, Varljivo leto 68, Kako sam sistematski uništen od strane idiota, Podzemlje, Dom za vešanje, ali i niza svetskih ostvarenja - Tajni prolaz, Odred, Muhamed, Dina, Krovovi sveta, gradio je bukvalno cele gradove u pustarama Irana, Kazahstana te mini Veneciju na praznoj poljani u Luksemburgu. Tek kada vidite sve ove setove shvatate koliko je uloga scenografa bitna u svakom filmu jer ona "oživljava" iluziju koju film želi da prenese.

9/10