Povratak u budućnost (Osvrt na 49. Fest)
Nisam mu se nadala. Kada su događaji u pitanju, više se nažalost ničemu ne nadam. Sedim i čekam da me neka vest obraduje. Da mi pokaže kako se ipak stvari polako vraćaju u neku normalu, u nešto poznato i drago. A FEST je upravo to. Najdraži (filmski) festival. Spektakl koji privlači sve one pasionirane zaljubljenike u platno, u fiktivne ali i istinite priče, u onu vrevu ispred ulaza, žamor pred mrak, aplauze na kraju. Posebno mi je drag Sava Centar, bastion slavne Fest prošlosti, sa onim neon plavim slovima sa strane, sa hostesom koja najavljuje film, sa ljudima koji se trude da sakriju jecaje, sa onim pauzama između filmova kada polako slažeš utiske, emocije dok sediš u zamračenim separeima. Zato mi je posebno bilo drago kada sam saznala da će 49.@fest_belgrade biti ipak održan ove godine od 7. do 16. maja, usred proleća. Čim je izašao program naoštrila sam se da pogledam što više filmova, posebno onih koji se neće naći u redovnom bioskopskom repertoaru. Kako sam prošla? Pa mogla
