Пређи на главни садржај

Постови

Истакнути

Komiža na Visu ( Poslednja oaza Mediterana, I. deo)

Do poslednjeg dana nisam verovala da idem na more. Samo jedna godina bez njega išarana prelepim city-break turama, svakodnevnim gušt momentima, povremenom brigom i poslom koje me sve više troši, učinila mi se 27. avgusta duga kao decenija.

Ali, ima stvarno nešto u tom morskom (jadranskom) vazduhu koji vam uradi momentalni re-start čim iz autobusa - u kom su vam posle 12 sati vožnje kosti postale teške, tvrde i izlomljene kao stene, kročite na tlo a toplo, sunčano splitsko sunce vam otvori oči, pomiluje kožu i obriše sav umor u nogama i telu. Tada verujete i zaboravite da je prošlo toliko.


Otkud mi na Komiži? Pitao nas je na odlasku simpatični dekica, otac žene kod koje smo iznajmili apartman, usput nam otkrivši da ima rođaka u Beogradu te da je služio vojsku u Požarevcu. 

Ne stigoh da mu odgovorim, žurili smo da nam autobus ne pobegne, ali da sam stigla, otkrila bih mu da sam pre nekih šest godina, slučajno skrolujući po Fejsu naišla na stranicu jednog momka, fotografa iz Komiže. I da jo…

Најновији постови

KRAJ SEZONE: Cigani lete u nebo / Klošmerl / Rodoljupci

Margiela u Parizu

Prvi put u Parizu ( II.deo)