Bilo je lepo (Osvrt na 48. Fest)
Što bi rekla Ana Nikolić - bilo je (baš) lepo na ovom 48. po redu Festu.
Ove godine nisam bankrotirala.
I nekako sam baš uživala.
Nisam jurila sa projekcije na projekciju, niti ubila sebe sa tri filma po danu. A znala sam to da uradim sebi. Pritom sam uspela da napravim prilično dobru selekciju. Od devet odabranih, samo jedan mi je bio osrednji, i sa jednog sam izašla (Malmkrog).
OTAC (Srbija, 2020)
Režija: Srdan Golubović
Uloge: Goran Bogdan, Boris Isaković i Milan Marić
Znam da vam se ne gledaju teške drame.
Svi ti filmovi koji nam troše maramice, koje gledamo dok nam se u grlu kotrlja knedla, a telo nam je konstantno u grču. Ali bez ovakvih filmova, sedma umetnost bi bila nalik nekoj lažnoj sapunici. Jer ovo je film koji vas trezni, pokazuje koliko je nestalo humanosti u našim odnosima, koliko nas ubija sistem i šta jedan čovek mora da prođe ako mu se suprotstavi.
Ja sam ga bar gledala sa knedlom u grlu od prve scene u kojoj majka sa decom dolazi u fabriku, očajna jer deca i ona nemaju šta da jedu, zahtevajući od uprave da isplati zaostale plate i otpremninu njenom mužu koga igra Goran Bogdan, ta ljudina od glumca. Zanimljivo je da je ulogu Nikole trebalo da igra pokojni Glogovac, ali nekako Goran je toliko dobro odigrao, potisnuo je bilo kakvo poređenje sa Nebojšom. Zapravo Goran je odigrao svoju najbolju ulogu u karijeri.
Žao mi je što nije i on nagrađen u Berlinu, ali zahvaljujući njemu, sjajnoj režiji Golubovića i prelepoj fotografiji, cela priča o malom čoveku i njegovoj borbi je doprla i do berlinske publike koja mu je dodelila Nagradu publike u programu Panorama.
10/10
VRBA (Makedonija, 2019)
Režija: Milcho Manchevski
Uloge: Sara Klimovska, Natalija Teodosieva i Kamka Tocinovski
Vrba je jednostavan film koji vam drži pažnju od početka do kraja svojom lirskom naracijom. Triptih koji u temelju ima težnju svakog para da se ostvari u ulozi roditelja. I to uz pomoć i starih običaja koji su nastali i održali se još samo u rualnim sredinama.
Prva priča je najjača i dešava se u seoskom predelu gde je trudnoća pre braka, kao i pre udaje najstarije sestre kao šamar ocu, i gde žene još veruju da vrbina vrpca, tri komadića grada i kravlja belega mogu da doprinesu začeću. Druge dve su spojene s likovima, iako svaka ima svoju priču, a dešavaju se u modernom Skoplju.
Gluma svih je odlična, fotografija dostojna Oskara, momenti u nekim dijalozima upečatljivi i sa simpatičnim humorom, ali ipak na kraju imate osećaj da je režiser ostao nedorečen, kao da stilski nije uspeo da napravi jedan pun krug. Ali gledljiv i sasvim ok film.
7*/10
SAMO 6.5 (Iran, 2019)
Režija: Saeed Roustayi
Uloge: Payman Maadi, Navid Mohammadzadeh i Parinaz Izadyar
Iranski filmovi su mi uvek pik na Festu, prosto mi je žao da ih propustim, jer su odlični a retko kada ih neko kupi za redovnu distribuciju. O snimcima na netu, da ne trošim priču, prosto ih je nemoguće naći na bilo kom torentu. Zato sam ovaj kupila prvi, i znala sam da imam "pobednika" u ruci. Najgledaniji iranski film u istoriji, te dobitnik nekoliko značajnih nagrada na festivalima u Tokiju i Cirihu, je pravo remek-delo sedme umetnosti.
"Samo 6.5" se možda reklamira kao triler ali je zapravo drama, odnosno nešto nalik grčkoj tragediji o Iranu, u kome je za samo nekoliko godina, broj zavisnika od droge sa milion skočio na 6.5 miliona!
Iako je glavni lik u filmu inspektor Samad koji pokušava da uhvati jednog od glavnih kraljeva droge i zaustavi porast prodaje i broj zavisnika, ceo film "drži" taj narkos, Naser Hakzad, koga maestralno igra jedan od najboljih iranskih glumaca - Navid Mohammadzadeh.
Navid je toliko briljantan u ulozi kralja droge da počnete da ga žalite i da navijate za njega, jer je i on delimično žrtva sistema, žrtva siromaštva i nemoći. Scene u zatvoru, a posebno suočavanje njega i inspektora, pa kasnije i sudije, su kao da gledate najbolju moguću pozorišnu tragediju.
10/10
SINČIĆ (Tunis, Francuska, Libija 2019)
Režija: Mehdi Barsaoui
Uloge: Sami Bouajila i Najla Ben Abdallah
Dok gledate tunižansku dramu "Sinčić" stalno imate flešbekove Klopke sa Glogovcem i Natašom. Ista je polazna tačka - dete u bolnici, na ivici smrti, sa malim tvistom u vidu porodične tajne koja će isplivati na površinu prilikom traženja kompatibilnog davaoca jetre. Razlika je i u okolnostima. Tunižanskom paru dete biva ozbiljno povređeno, u sred masovnih građanskih protesta u Tunisu, i rata u Libiji.
Da najgore vreme budi najgore u ljudima, takođe nam prikazuje ovaj film kroz ponude koje se nude očajnom ocu, koji ne vidi rešenje, odnosno izlečenje sina, ukoliko ne pristane na vrlo opasnu ponudu. Nalik Vrbi i ovo je dobar film, ali je za poentiranje falilo ipak nešto...
7*/10
DAMA HERC (Danska, 2019)
Režija: May el-Toukhy
Uloge: Trine Dyrholm, Gustav Lindh i Magnus Krepper
Danski film koji je ukupno nagrađen čak 22 puta, između ostalog za Najbolji nordijski film na festivalu u Geteburgu, potom i Nagradom publike na Sandens festivalu, definitivno je zaslužio sva ova priznanja. Iako će ga neki porediti sa kultnim i maestralnim filmom LOV, u kome sve kreće od laži koja zagorčava život jednom muškarcu koji biva u potpunosti izolovan, ovde nas jedna laž čeka na kraju, kao tačka na sve.
A sve kreće polako, kao drama u čijem fokusu je Ana (odlična Trine), uspešna advokatica porodičnog prava, koja živi u srećnom braku sa Peterom i njihovim bliznakinjama. Dolazak Gustava, pastorka u Anin život unosi nemir i javljanje vrlo čulnih i nedoličnih želja, koje Ana u jednom trenutku više neće ignorisati.
Fotografija, njeni kostimi (obukli su je fenomenalno!!), muzika, gluma, erotske scene, sve ovde radi u korist priče koja se zahuktava kako se bliži kraj, kako se bliži momenat u kome će Ana pokazati svoje drugo lice, lice koje niko ne bi očekivao.
9/10
SENKE BAGDADA (Iran, 2019)
Režija: Samir
Uloge:Waseem Abbas, Haytham Abdulrazaq i Daniel Adegboyega
Film "Senke Bagdada" gledate u prvim momentima kao da se neko šali sa vama ili kao da postoje rupe u dijalozima, a glumci su pokupljeni sa ulice. Sve je nekako amaterski, i priča, i situacije u kojima se nalaze glavni glumci. Prosto se zapitate ko je selektovao ovaj film za Fest, kao i da li je moguće da ovo ostvarenje ima preko 7 ocenu na IMDB!?
To se menja u drugom delu filma, kada tok radnje dobija neke zanimljive segmente, a gluma se popravi, ali opet, nedovoljno za bolji utisak.
A šteta, jer svet Iračana koji su sreću posle diktatorskog režima Sadama Huseina, potražili u Londonu, noseći svoje tajne i strahove sa sobom, kao i radikalni islam - koji u Britaniji obučava nove generacije mladih, svakako pruža sijaset podloga za jednu dobru i kvalitetnu priču, i zaplet.
6/10
VELIČANSTVENI GUBITNICI (Argentina, 2019)
Režija: Sebastian Borensztein
Uloge:Ricardo Darin, Luis Brandoni i Veronica LlnasOvaj zabavan film nagrađen je na Goya nagradama za najbolji latinoamerički naslov. Najbliže poređenje? Ocean's Eleven, samo na argetinski način, sa neprikosnovenim Ricardom Darinom, koji ne ume da glumi u lošim filmovima. Prosto mu ne ide!
Puna dva sata (koja vam prolete!) vi pratite družinu jednostavnih ljudi, čije snove o silosu i zadruzi uništava banka, zapravo prevarant, u vidu pohlepnog i pokvarenog advokata Mansija. Ovaj čin napraviće mali razdor među ljudima, uništiti nečiji život i celo malo mesto baciti u jedan očaj. Kada im se nakon godinu dana ukaže prilika da povrate novac koji im je oduzet, solidarnost će se pokazati kao najjače oružje družine.
Ko god želi da se malo nasmeje, opusti i oraspoloži, te isprati vrlo slikovite likove, od kojih su mnogi bazirani na stereotipima, ovo je film za njega. Tu je i mrvica romanse, čisto da se i taj deo pokrije, ali taman da ne preovlada nad dramskim i komičnim delom.
8*/10
MAMONGA (Srbija, 2020)
Režija: Stefan Malešević
Uloge: Marta Bjelica, Dražen Pavlović i Selma Alispahić
Mamonga je nalik Vrbi triptih, ali znatno složeniji i kompletniji. U njemu sve teče kako treba od prve teške, i pomalo usporene soc drame (silovanje), preko skoro pa apsurde komedije sa Kineskinjom, do drame s bajkovitim elementima, ispričane iz dečje perspektive.
Lajtmotiv svih priča je kamion, dok se glumci ponavljaju iz priče u priču, dajući nam priliku da posebno intrepretiramo likove - da li je ovo njihova sadašnjost, prošlost ili pak budućnost?
Dodatnu jačinu ovom vrlo lirskom ostvarenju daje činjenica da je MAMONGA debitantski naslov mladog Maleševića, učenika mađarskog reditelja, Bele Tara. Jer, stiče se utisak da je pred vama jedno ozbiljno filmsko delo, iskusnog reditelja, a ne debi mladog umetnika.
8*/10
Do 49. Festa
#gledajtedobrefilmove
Ove godine nisam bankrotirala.
I nekako sam baš uživala.
Nisam jurila sa projekcije na projekciju, niti ubila sebe sa tri filma po danu. A znala sam to da uradim sebi. Pritom sam uspela da napravim prilično dobru selekciju. Od devet odabranih, samo jedan mi je bio osrednji, i sa jednog sam izašla (Malmkrog).
Režija: Srdan Golubović
Uloge: Goran Bogdan, Boris Isaković i Milan Marić
Znam da vam se ne gledaju teške drame.
Svi ti filmovi koji nam troše maramice, koje gledamo dok nam se u grlu kotrlja knedla, a telo nam je konstantno u grču. Ali bez ovakvih filmova, sedma umetnost bi bila nalik nekoj lažnoj sapunici. Jer ovo je film koji vas trezni, pokazuje koliko je nestalo humanosti u našim odnosima, koliko nas ubija sistem i šta jedan čovek mora da prođe ako mu se suprotstavi.
Ja sam ga bar gledala sa knedlom u grlu od prve scene u kojoj majka sa decom dolazi u fabriku, očajna jer deca i ona nemaju šta da jedu, zahtevajući od uprave da isplati zaostale plate i otpremninu njenom mužu koga igra Goran Bogdan, ta ljudina od glumca. Zanimljivo je da je ulogu Nikole trebalo da igra pokojni Glogovac, ali nekako Goran je toliko dobro odigrao, potisnuo je bilo kakvo poređenje sa Nebojšom. Zapravo Goran je odigrao svoju najbolju ulogu u karijeri.
Žao mi je što nije i on nagrađen u Berlinu, ali zahvaljujući njemu, sjajnoj režiji Golubovića i prelepoj fotografiji, cela priča o malom čoveku i njegovoj borbi je doprla i do berlinske publike koja mu je dodelila Nagradu publike u programu Panorama.
10/10
VRBA (Makedonija, 2019)
Režija: Milcho Manchevski
Uloge: Sara Klimovska, Natalija Teodosieva i Kamka Tocinovski
Vrba je jednostavan film koji vam drži pažnju od početka do kraja svojom lirskom naracijom. Triptih koji u temelju ima težnju svakog para da se ostvari u ulozi roditelja. I to uz pomoć i starih običaja koji su nastali i održali se još samo u rualnim sredinama.
Prva priča je najjača i dešava se u seoskom predelu gde je trudnoća pre braka, kao i pre udaje najstarije sestre kao šamar ocu, i gde žene još veruju da vrbina vrpca, tri komadića grada i kravlja belega mogu da doprinesu začeću. Druge dve su spojene s likovima, iako svaka ima svoju priču, a dešavaju se u modernom Skoplju.
7*/10
Režija: Saeed Roustayi
Uloge: Payman Maadi, Navid Mohammadzadeh i Parinaz Izadyar
Iranski filmovi su mi uvek pik na Festu, prosto mi je žao da ih propustim, jer su odlični a retko kada ih neko kupi za redovnu distribuciju. O snimcima na netu, da ne trošim priču, prosto ih je nemoguće naći na bilo kom torentu. Zato sam ovaj kupila prvi, i znala sam da imam "pobednika" u ruci. Najgledaniji iranski film u istoriji, te dobitnik nekoliko značajnih nagrada na festivalima u Tokiju i Cirihu, je pravo remek-delo sedme umetnosti.
"Samo 6.5" se možda reklamira kao triler ali je zapravo drama, odnosno nešto nalik grčkoj tragediji o Iranu, u kome je za samo nekoliko godina, broj zavisnika od droge sa milion skočio na 6.5 miliona!
Iako je glavni lik u filmu inspektor Samad koji pokušava da uhvati jednog od glavnih kraljeva droge i zaustavi porast prodaje i broj zavisnika, ceo film "drži" taj narkos, Naser Hakzad, koga maestralno igra jedan od najboljih iranskih glumaca - Navid Mohammadzadeh.
Navid je toliko briljantan u ulozi kralja droge da počnete da ga žalite i da navijate za njega, jer je i on delimično žrtva sistema, žrtva siromaštva i nemoći. Scene u zatvoru, a posebno suočavanje njega i inspektora, pa kasnije i sudije, su kao da gledate najbolju moguću pozorišnu tragediju.
10/10
SINČIĆ (Tunis, Francuska, Libija 2019)
Režija: Mehdi Barsaoui
Uloge: Sami Bouajila i Najla Ben Abdallah
Dok gledate tunižansku dramu "Sinčić" stalno imate flešbekove Klopke sa Glogovcem i Natašom. Ista je polazna tačka - dete u bolnici, na ivici smrti, sa malim tvistom u vidu porodične tajne koja će isplivati na površinu prilikom traženja kompatibilnog davaoca jetre. Razlika je i u okolnostima. Tunižanskom paru dete biva ozbiljno povređeno, u sred masovnih građanskih protesta u Tunisu, i rata u Libiji.
Da najgore vreme budi najgore u ljudima, takođe nam prikazuje ovaj film kroz ponude koje se nude očajnom ocu, koji ne vidi rešenje, odnosno izlečenje sina, ukoliko ne pristane na vrlo opasnu ponudu. Nalik Vrbi i ovo je dobar film, ali je za poentiranje falilo ipak nešto...
7*/10
Režija: May el-Toukhy
Uloge: Trine Dyrholm, Gustav Lindh i Magnus Krepper
Danski film koji je ukupno nagrađen čak 22 puta, između ostalog za Najbolji nordijski film na festivalu u Geteburgu, potom i Nagradom publike na Sandens festivalu, definitivno je zaslužio sva ova priznanja. Iako će ga neki porediti sa kultnim i maestralnim filmom LOV, u kome sve kreće od laži koja zagorčava život jednom muškarcu koji biva u potpunosti izolovan, ovde nas jedna laž čeka na kraju, kao tačka na sve.
A sve kreće polako, kao drama u čijem fokusu je Ana (odlična Trine), uspešna advokatica porodičnog prava, koja živi u srećnom braku sa Peterom i njihovim bliznakinjama. Dolazak Gustava, pastorka u Anin život unosi nemir i javljanje vrlo čulnih i nedoličnih želja, koje Ana u jednom trenutku više neće ignorisati.
Fotografija, njeni kostimi (obukli su je fenomenalno!!), muzika, gluma, erotske scene, sve ovde radi u korist priče koja se zahuktava kako se bliži kraj, kako se bliži momenat u kome će Ana pokazati svoje drugo lice, lice koje niko ne bi očekivao.
9/10
SENKE BAGDADA (Iran, 2019)
Režija: Samir
Uloge:Waseem Abbas, Haytham Abdulrazaq i Daniel Adegboyega
Film "Senke Bagdada" gledate u prvim momentima kao da se neko šali sa vama ili kao da postoje rupe u dijalozima, a glumci su pokupljeni sa ulice. Sve je nekako amaterski, i priča, i situacije u kojima se nalaze glavni glumci. Prosto se zapitate ko je selektovao ovaj film za Fest, kao i da li je moguće da ovo ostvarenje ima preko 7 ocenu na IMDB!?
To se menja u drugom delu filma, kada tok radnje dobija neke zanimljive segmente, a gluma se popravi, ali opet, nedovoljno za bolji utisak.
A šteta, jer svet Iračana koji su sreću posle diktatorskog režima Sadama Huseina, potražili u Londonu, noseći svoje tajne i strahove sa sobom, kao i radikalni islam - koji u Britaniji obučava nove generacije mladih, svakako pruža sijaset podloga za jednu dobru i kvalitetnu priču, i zaplet.
6/10
Režija: Sebastian Borensztein
Uloge:Ricardo Darin, Luis Brandoni i Veronica LlnasOvaj zabavan film nagrađen je na Goya nagradama za najbolji latinoamerički naslov. Najbliže poređenje? Ocean's Eleven, samo na argetinski način, sa neprikosnovenim Ricardom Darinom, koji ne ume da glumi u lošim filmovima. Prosto mu ne ide!
Puna dva sata (koja vam prolete!) vi pratite družinu jednostavnih ljudi, čije snove o silosu i zadruzi uništava banka, zapravo prevarant, u vidu pohlepnog i pokvarenog advokata Mansija. Ovaj čin napraviće mali razdor među ljudima, uništiti nečiji život i celo malo mesto baciti u jedan očaj. Kada im se nakon godinu dana ukaže prilika da povrate novac koji im je oduzet, solidarnost će se pokazati kao najjače oružje družine.
Ko god želi da se malo nasmeje, opusti i oraspoloži, te isprati vrlo slikovite likove, od kojih su mnogi bazirani na stereotipima, ovo je film za njega. Tu je i mrvica romanse, čisto da se i taj deo pokrije, ali taman da ne preovlada nad dramskim i komičnim delom.
8*/10
MAMONGA (Srbija, 2020)
Režija: Stefan Malešević
Uloge: Marta Bjelica, Dražen Pavlović i Selma Alispahić
Mamonga je nalik Vrbi triptih, ali znatno složeniji i kompletniji. U njemu sve teče kako treba od prve teške, i pomalo usporene soc drame (silovanje), preko skoro pa apsurde komedije sa Kineskinjom, do drame s bajkovitim elementima, ispričane iz dečje perspektive.
Lajtmotiv svih priča je kamion, dok se glumci ponavljaju iz priče u priču, dajući nam priliku da posebno intrepretiramo likove - da li je ovo njihova sadašnjost, prošlost ili pak budućnost?
Dodatnu jačinu ovom vrlo lirskom ostvarenju daje činjenica da je MAMONGA debitantski naslov mladog Maleševića, učenika mađarskog reditelja, Bele Tara. Jer, stiče se utisak da je pred vama jedno ozbiljno filmsko delo, iskusnog reditelja, a ne debi mladog umetnika.
8*/10
Do 49. Festa
#gledajtedobrefilmove
Коментари