Grofovi Celja, sv.Ana, monasi Trapisti i dva direktora iz Otočeca (Slovenija 2.deo)
Međutim, koliko god da je meni cela ta bivša jugoslovenska republika kao "bombona" ja najviše pamtim četiri stvari - savršenu uslugu, "perverzne" restorane, luksuzne hotele i LJUDE.
Za Slovence uglavnom važi da su hladni, rezervisani. Ja samo mislim da su od "drugog" kova od svih nas preostalih. Jer da se ne lažemo - Bošnjaci, Hrvati, Srbi, Crnogorci pa i Makedonci, tu ima toliko sličnosti i veza, zbog kojih je možda uvek i izbijao "haos", dok Slovenci kao da nemaju veze sa nama i ovim prostorima.
Disciplinovani, vredni, snalažljivi.
Ring a bell?
Naravno da ne.
Da, možda im malo fali temperamenta ali šta je nama taj temperament doneo? Samo bure i talase. Njima je uostalom strast RAD i SPORT, a to je nama teško da shvatimo, koliko god imali vrhunske sportiste.
Mada, možda je i do podneblja.
Ovo je prosto zemlja u kojoj i stranci prigrle te radne navike, pa i monasi iz Francuske, čuveni Trapisti koji su se u jednom periodu života nastanili baš u ovom delu Slovenije, malom mestu Brestanici, izabravši za dom zamak Rajhenburg.
Grad Rajhenburg i monasi Trapisti
Udaljen oko sat vremena od Rogaške Slatine nalazi se jedan od najočuvanijih zamaka u ovom delu Evrope, grad (slovenački naziv za dvorac) Rajhenburg, koji "nadgleda" zelenoplavu Savu i hidroelektranu Krško.
Ovaj zamak zapravo je nastao na mestu tvrđave iz 9. veka, a 2010. godine počela je njegova dvogodišnja obnova.
Iako spolja izgleda masivno ali nekako obično, tek kada prođete kroz njegovu kapiju shvatićete da snaga i lepota ovog zamka leži u njegovoj unutrašnjosti, ali i prelepoj priči o monasima koji su u jednom trenutku (1939) proizvodili 100 tona čokolade (prva proizvodnja čokolade u Sloveniji) i čuveni sir koji nosi po njima ime.
Doduše, bilo je i tu strašnih priča koje su vezane za njegovu burnu prošlost s obzirom da je tokom 2. svetskog rata bio mesto na kom su Nemci držali u zatočeništvu Slovence, dok je u bivšoj Jugoslaviji bio zatvor.
Pored nekoliko postavki koje govore o tim vremenima, tu su i one rezervisane za stari nameštaj i odeću rajhenburškog plemstva iz 18. i 19. veka.
Ipak, ne očekujte previše nameštaja. To svakako ne umanjuje imponzantnost prostora koji je prelepo osvetljen s pogledom na reku iz svih uglova, te obiluje drvenim detaljima (gotska kapela ima originalni strop koji su restauratori uspeli da sačuvaju, tj koji su slučajno i otkrili pošto je bio zazidan) koji u kontrastu sa belim zidovima i dnevnom svetlošću daju pravu draž svakoj sobi.
Ali da se vratim na najzanimljivije stanovnike Rajhenburga, te famozne monahe Trapiste koji su krajem 19. veka izbrali baš ovu utvrdu za svoj dom.
Tačnije sedam monaha koji su bili prognani iz Francuske, predvođenim bratom Gabrielom Giraud dolazi ovde 21. aprila 1881. godine i počinje da razvija ozbiljnu proizvodnju vina, čokolade (pravljena od zrna kakaa kog su uvozili iz Južne Amerike, te bila omiljena na dvoru cara Franje Josifa koji im je odao priznanje a proizvodu dao ime IMPERIAL) i čuvenog TRAPIST sira.
Ovi trapisti su takođe samo 20 godina nakon otkrića telefona imali svoj koji su koristili, a za mašine koje su kupili iz Francuske za industrijsku proizvodnju čokolade i likera, izgradili su svoju hidroelektranu nedaleko od Brestanice, koja se smatra najstarijom u Štrajeskoj regiji.
Ono što je posebno interesantno jeste da je ovaj red sve to radio u potpunoj tišini.
Razgovor pa i mimika bili su zabranjeni, kao i hrana životinjskog porekla (jeli sir u danima van posta) a da je njihov život bio skroman svedoči par izloženih sobica koje su urađene prema poznatim činjenicama o njihovom životu...
Ako se ovih dana (sredine aprila) zateknete tamo čeka vas sjajna izložba fotografija IF SLOVENIA WERE na kojoj je 18 lokalnih fotografa predstavilo viđenje svoje zemlje.
Zatvoren ponedeljkom, vikendom otvoren od 10 do 17h, a drugim danima od 10 do 16h.
Ulaz se plaća 5 evra.
Ulaz se plaća 5 evra.
Pauza?
Da, i to u meni za sada NAJBOLJEM restoranu u regiji.
TRI LUČKE se nalazi na brdu iznad grada Krško, u okruženju koje podseća na Toskanu.
Ovo imanje prvobitno je bilo kupljeno za vinograde da bi od 1985. godine tu se izgradila gostiona, a od 2016. poznati restoran sa nekoliko soba za prenoćište, u kom je chef restorana presimpatičan Dejan Mastnak koji nas je dočekao sa penušavim šampanjcem, supom od pečurki serviranoj u čašama, te mini sendvičima i slanim bombicama, da bi nam posle servirao nezaboravan ručak uz najbolju selekciju vina.
Ono što Tri lučke izdvaja svakako jeste i pozicija zbog koje se ovde često organizuju venčanja, ali ja bih rekla da je to pre svega usluga i fantastičan enterijer koji predstavlja fuziju modernih elemenata i tradicionalnih drvenih kućica.
Nakon ručka, uputili smo se ka romantičnom Otočecu.
Dva direktora, Otočec i jedinstveni hotel u kome možete da vežbate u svojoj sobi
Za ova četiri dana koliko sam bila u Sloveniji, još jedna stvar mi je "upala" u oči.
Ovo je fantastična destinacija za venčanje, i ne znam zašto se više - pored akcenta na green, ne reklamira kao #perfectweddinggetaway?!
Toliko ima tih bajkovitih mestašca, restorana na prekrasnim vidikovcima, starih crkvi i katedrala, bašti, parkova i dvoraca da ne znate gde biste pre rekli sudbonosno "DA".
Ja na primer sada znam.
Kada bih odlučila da se udam u Sloveniji, mislim da bi bila ova kombinacija - ručak sa porodicom u Tri lučke, pred matičara i prva noć mladenaca u zamku Otočec, a medeni mesec u Piranu, s tim da budemo smešteni u hotelu Bernardin (na pola puta između Portoroža i Pirana) u kom sve sobe gledaju na more...
Kod Otočeca moram da se vratim na LJUDE.
Na te srdačne osobe koje su nas svugde s osmehom ali ne onim usiljenim dočekivale, te sa žarom pričale o svom poslu. Bilo da je to turizam ili ugostiteljstvo, bilo da su to mladi ili stari, ovi ljudi stvarno vole da rade i u tome pronalaze svu sreću i strast.
A da su za posao i više nego sposobni dokaz su dva direktora, prilično mlada koja vode jednu od najlepših atrakcija Slovenije, pravi "grad" na vodi - zamak Otočec.
Romantičan dvorac - dragulj dolenjskog turizma, nalazi se na malenom ostrvcetu reke Krka.
Prekrasan dvorski kompleks srednjovekovne osnove nastao je između 18. i 19. veka, a sa rekom Krka i parkom kreira jednu od najslikovitijih destinacija Slovenije (pored Bleda naravno).
Zamak Otočec u vlasništvu je grupacije Krka, a vodi ga već godinu dana 27-godišnji Matej Brezinščak, dok je direktor marketinga punih sada šest godina 30-godišnji Matej (da, ako ste Matej u Sloveniji velike su šanse da ste direktor, i to sa 24 godine) Jordan.
Ajme, toliko mladi a već direktori!
Oba ova momka sačekala su nas i ugostila u zamku, te sa nama provela jedno vrlo zabavno veče otkrivši nam da je zamak do sada privukao i veliki broj slavnih, te i poslednjeg 007 pre Craiga, Piercea Brosnana.
Kod i jednog i drugog Mateje, postoji neverovatan profesionalizam, ljubav prema imanju, svesna odgovornost ali i potreba da se upoznaju svi ljudi kojima je Otočec usputna ili krajnja adresa.
U njihovoj nadležnosti nalazi se i hotel Šport koji je na pet minuta hoda od zamka i vrhunskog golf igrališta.
Ipak glavna atrakcija hotela - pored velikog bazena i saune, jesu tematske sobe posvećene sportu u kojima se nalaze odabrane sprave ukoliko poželite trenirati ujutru ili predveče, ali u svoja 4 zida. Tako možete naći u sobi pilates loptu, bokserski džak, trake za istezanje i druge rekviziti. #funfunfun ako mene pitate!
Nakon kopnenog dela puta koji je obuhvatio Celje, Krško i Dolenjske Toplice, naša mala ekipa uputila se ka slovenačkoj obali koja je zaslužila zaseban članak koji vas čeka u aprilu na blogu.
Do tada putujte, jer nema veće lepote od one koja se krije u PUTOVANJIMA.
Коментари