Bio jednom i samo jednom 47. Fest po redu (Osvrt na filmove)

Nisam bankrotirala. Skoro.
Ali sam malo preterala.
S tempom.
Jer ići na posao, na trening i na 9 filmova u jednoj nedelji ne staje baš u 24/7.
To je kada imaš ambiciozne (fest) planove.


Ipak, uživanje nije izostalo, iako moram primetiti kako sam mogla neke i zaobići (Treća žena i Šavovi), i to ne iz razloga jer ne valjaju, već prosto jer su heavy, i to prilično.    

Ali 'ajmo redom.

IZ LJUBAVI ( Poljska / Hrvatska / Srbija, 2019)

Režija: Nenad Miković
Uloge: Igor Đorđević, Sonja Kolačarić, Hana Selimović

Neobičan i vrlo poetičan film o raznim vrstama ljubavi, gubitku ali i rastancima dokaz je da se naša kinematografija može i počinje "otvarati" ka nekim drugim temama koje nisu rat, teške soc priče ili sapunske komedije koje zaboraviš čim izađeš iz sale.

Delo nama nepoznatog reditelja koji je učenik čuvene praške filmske škole (o filmu učio od velikog Vajde) u fokusu ima Igora (Đorđević) koji kreće putem Beograda i Pule, pokušavajući da pronađe svoju verenicu Marijanu koja je nestala iznenada.

Vizualno vrlo zavodljiv - prelepi prizori Jadrana i Pule, sa zanimljivom dijaloškom dinamikom i probranim frazama ( Neverovatno, a opet verovatno) film veliča sav glumački talenat Đorđevića, koji po meni postaje ona "Glogovac" klasa i naš najbolji glumac u ovom trenutku. Ne smem da zaboravim ni dame - Hana i Sonja možda jesu u Igorovoj senci, ali su maestralne u ulogama vrlo sličnih žena kod kojih postoji neka divlja, a opet "tiha" priroda i vrlo erotična lepota.

8 / 10 


ALEKSI ( Hrvatska, 2018)
Režija: Barbara Vekarić
Uloge: Tihana Lazović, Goran Marković, Sebastian Cavazza, Nataša Janjić, Neda Arnerić, Aljoša Vučković, Jason Mann

Samo dan kasnije, na red je došao film mlade hrvatske režiserke Barbare Vekarić ( dobila nagradu Fest za Najbolji debi) koji me je opet odveo na taj čarobni, opojni Jadran ( još jedna greška - dva filma s Jadranom, i već kriza kad će more) gde je u centru pažnje mlada 28-godišnja Aleksi koja ne zna što bi sa sobom.
Bukvalno.

Dok njena porodica očekuje da ona preuzme porodičnu vinariju, Aleksi se nada zaposlenju u Berlinu i prilici da pobegne što dalje od sigurnog, a dosadnog i predviljivog života. U toj dosadi, Aleksi postaje prilično promiskuitetna dok prati svoje impulsivne porive.

Nju savršeno glumi trenutno po meni najbolja mlada glumica s ovih prostora - Tihana Lazović koja je sebe već odavno promovisala u odličnu karakternu glumicu igrajući u filmu Zvizdan, ali i serijama Novine i Uspjeh.  Mada, moram pohvaliti i Natašu Janjić. Ima je ukupno možda 10 minuta ali je FENOMENALNA u ulozi udate, euforične žene sa dvoje dece, inače najbolje prijateljice glavne junakinje. 


8- / 10 

KAPERNAUM (Liban, 2018)
Režija: Nadine Labaki
Uloge: Zain Al Rafeea, Yordanos Shiferaw, Boluwatife Treasure Bankole

Apsolutno jedan od najboljih filmova koje sam gledala u životu svideće se svima koji vole te tople, ljudske priče i kojima su se svidela ostvarenja Bez ljubavi, Izdaja, Fokstrot pa i Milioner iz blata (iako je on daleko komercijalniji od Kapernauma).

Šta je Kapernaum? 

Rediteljka Nadine koju sam zavolela još pre 12 godina kada sam pogledala njen debitantski Sukkar banat ili ti Caramel , u jednom intervju izjavila je kako je Kapernaum naziv biblijskog mesta koje je zadesila teška nesreća, tolika da je naziv mesta postala arapska reč za HAOS.  

U jednom takvom haosu živi Zain, libanski dečak koji izdržava mnogočlanu porodicu. Kada mu sestru roditelji prodaju u dobi od 13 godina za muškarca koji je stariji od nje i više od 20 godina, Zain beži od kuće i krov nad glavom nalazi kod Etiopljanke Rahil i njenog malenog sina Jonasa.  

Nakon teškog zločina Zain će završiti u zatvoru iz kog će se njegova priča čuti, nakon želje da tuži svoje roditelje i zatraži od suda da im zabrani da dobiju još jedno dete, još jednu "nesreću"...

Pola sale je plakalo nad sudbinom Zaina i sirote Rahil koja je ilegalno u Bejrutu i plaši se da će je odvojiti od sina koji nema ni dve godine, ali i raznežilo se prilikom gledanja scena u kojima Zain čuva preslatkog Jonasa.  

Ovo je onaj film koji vam pokazuje svet dece koja odrastaju preko noći, prepuštena sama sebi te roditelje koji su uvereni da će im deca omogućiti bolji život. 

Potresan, ali MAESTRALAN!

  

10/10 

BURNING ( Južna Koreja, 2018) 

Režija: Lee Chang-Dong

Uloge: Ah-in Yoo, Steven Yeun, Jong-seo Jun

Jedan od pobednika prošlogodišnjeg Kana obećavao je i to prilično. 

Baziran na kratkoj priči najčuvenijeg japanskog pisca (i meni najdražeg) Harukija Murakamija, držao nas je i vozio na tankoj ivici između drame i trilera sa nekoliko mogućih scenaria u glavi, ali onda se nekako i završio murakamijevski.... 

I to je književnosti sasvim ok i očekivano - Murakami je poznat po nekoj jednostavnoj punoći koja nema očekivan kraj, ali u filmu je čini mi se nekako priča morala da prevagne ili na jednu, ili na drugu stranu.  Bar se takva atmosfera "kuvala".

Naravno, kako to biva u svim Harukijevim romanima i pripovetkama - u centru priče je povučen, ćutljiv ali zanimljiv Jongsu koji sreće svoju staru drugaricu iz detinjstva Haemi koja ga moli da joj pričuva mačku dok je ona na putu u Africi. Nakon povratka, Haemi svog druga koji je već razvio određena osećanja prema njoj, upoznaje sa Benom, vrlo intrigantnim i imućnim mladim muškarcem koji pokazuje želju da upozna bolje Jongsua i otkrije mu svoje tajne.

Gluma svo troje je odlična.

Kadrovi su dobri, dijalozi takođe.

Samo malo taj rasplet da je bio drugačiji i ovo bi bio dobar triler.

7+ /10   

HOTEL MUMBAI (Australija, 2018)

Režija: Anthony Marras
Uloge: Armie Hammer, Dev Patel, Nazanin Boniadi, Jason Isaacs

Ako sam neki film gledala na ivici stolice, iščekivajući da će svakog trena teroristi da ulete u Sava Centar i pobiju sve gledaoce, to je onda bilo dok sam gledala ovaj impresivan debi Marrasa. 

Inače, neverovatno je da je ovo nečiji debitantski film - kamera je maestralna, muzika dirljiva i prati krajnje napet tok radnje, cela glumačka postavka vrhunska a naracija čista i vrlo direktna.

Inspirisan istinitim događajem, australijski film Hotel Mumbai prati zapanjujuću i potresnu priču o pakistanskim terotistima koji su 2008. godine, na nekoliko lokacija izveli razorne, pogubne napade na indijski grad koji do tada nije imao antiterorističku jedinicu, niti specijalne odrede pa ni efikasnu, niti mnogobrojnu lokalnu policiju.

Dok je većina napada u Mumbaiju bila gotova za nekoliko sati, napad u hotelu  Taj Mahal Palace trajao je nekoliko dana i za to vreme više od 200 ljudi je bilo zarobljeno u samom hotelu. Taj užas koji su preživeli obični ljudi unutar najluksuznijeg i najpopularnijeg hotelskog kompleksa u Indiji u kom je odsedala elita ali i državnici iz celog sveta, prenet je vrlo potresno na platno, jednako koliko i surovost terorista, zapravo njihovih vođa koji koriste neznanje, zadrtost i siromaštvo tih dečaka ne bi li manipulisali njima.   

Onaj "lepši" deo rezervisan je za priče ljudi koji su radili u hotelu Taj Mahal Palace i koji su odbili da pobegnu kroz službene, skrivene izlaze, te ostanu i spasu zarobljene i nemoćne goste. Oni su pokazali jedinstvo, solidarnost te činjenicu da nas strahote poput terorističkih napada čine bližim i vrlo ujedinjenim.

10 /10  

MRAČNA SOBA (Iran, 2017)

Režija: Rouhollah Hejezi

Uloge: Sareh Bayat, Saed Soheili  

U poslednje vreme primetila sam da su filmovi sa decom koja nestaju, izgube se ili bivaju ubijena, kidnapovana prilično dominantna vodilja mnogih režisera, posebno onih sa Istoka.

Ono što takođe primećujem je da se svi ti režiseri dobro snalaze u takvim pričama, te da uspeju da zaintrigiraju gledaoca i prenesu sav užas koji roditelji proživljavaju u tim strašnim situacijama.

U filmu Mračna soba, šestogodišnji Amir nestaje na nekih sat vremena u pustinji ispred zgrade u kojoj živi. Iako ga roditelji pronalaze vrlo brzo i bez ogrebotina ili nekih vidljivih trauma i rana, sin prilikom tuširanja otkriva ocu da je neko video njegovo telo.

Ova ispovest šokira i užasava oca koji postaje prilično uznemiren, nepoverljiv i sumnjičav ali uspeva da to sakrije od majke, u želji da je ne potrese. Međutim, splet događaja uvešće par u jedan ambis prepun svađa, prebacivanja, optužbi, preispitanja u želji da pronađu i kazne krivca.

Gluma glavnih glumaca, kao i deteta je odlična ali ne očekujte neko šokantno razješnjenje, jer je ovo više priča o tome kako vaspitavamo decu i koliko i na koji način ih pažljivo slušamo, te da li svoje strahove i traume projektujemo i na svoju decu.

I da, ovo je film koji vas podseti koliko su Iranke PRELEPE! 

 7 /10

OSMI POVJERENIK (Hrvatska/ Bosna i Hercegovina, 2018)

Režija: Ivan Salaj
Uloge: Frano Mašković, Borko Perić, Ivo Gregurović, Goran Navojec, Filip Šovagović

Ekranizacija istoimenog romana poznatog pisca Renata Baretića podseća duhom, humorom i pričom na film Vinka Brešana - Maršal. 

Siniša Mesjak (igra ga briljantno Frano Mašković, sjajan glumac koji liči likom na Višnjića ali je daleko bolji glumac od njega!) je ambiciozni političar koji se zbog skandala mora skloniti malo iz fokusa medija. Premijer i stranka ga šalju kao osmog povjerenika na najudaljeniji naseljeni otok Trečić da uspostavi lokalnu samoupravu.

E kad bi to bilo lako, ne bi on bio osmi kome je to povereno, jer malo misto i stara garda ne daju se ukrotiti. Ipak, nije ni Siniša neko ko odustaje, a veliku pomoć dobija od domaćina, dobroćudnog i neiskvarenog Tonina koga igra fenomenalno Borko Perić.

Zabavan film koji će vam držati pažnju i nasmejati vas, te topla preporuka jer nam je dosta TEŠKIH tema s naših prostora.

9+/10

ŠAVOVI (Srbija, 2019)

Režija: Miroslav Terzić
Uloge: Snežana Bogdanović, Marko Baćović, Jovana Stojiljković, Vesna Trivalić

Naš film koji je trijumfovao na Berlinskom filmskom festivalu (najbolji evropski film u programu Panorama) bavi se temom novorođenih beba nestalih iz bolnica, čijim je roditeljima godinama rečeno da su im deca umrla na porođaju, a zapravo su prodavana na usvajanje.

Miroslav Terzić kome je ovo drugi film, inspirisan istinitom pričom jedne krojačice iz Beograda, preneo je na platno njenu borbu da sazna istinu i suoči se sa administracijom, lekarima, policijom i svima onima koji su je sprečavali u tome, te da posle manje od 20 godina posumnja da je njen sin jedan Marko koji živi u predgrađu grada.   

Radnja teče vrlo sporo, sa malo dijaloga u kojima se oseća napetost i razdor kod članova u Aninoj (krojačica) porodici iako je prošlo 18 godina od kada je njen sin proglašen mrtvim.

Težak (ali ova priča ne može bez "tereta" da se ispriča) film u kome se vidi koliko jedna ovakva strahota može da pogodi porodicu i utiče na sve članove, te obeleži je za ceo život.

Pohvale za Snežanu (nagrađena na Festu za glumu) iako mi je u nekim momentima bila previše "ukočena", ali i za Baćovića i mladu Jovanu.

8 / 10
 

TREĆA ŽENA (Vijetnam, 2018)

Režija: Ash Mayfair
Uloge: Tran Nu Yen Khe, Mai Thu  Hurong

Ako su Šavovi heavy, onda je Treća žena heavy + Šindlerova lista.  

Film sa nekoliko značajnih nagrada u Kairu, San Sebastijanu i Čikagu donosi priču unutar rualnog Vijetnama u 19. veku gde 14-godišnja Mej postaje treća žena bogatog zemljoposednika.

Ceo film kao da je naslikan vodenim bojicama.

Zvuci prirode i krupni kadrovi biljaki i insekata pojačavaju uplašenost mlade devojke koja još nije spoznala sebe, niti svoju seksualnost a primorana je da preuzme ulogu miljenice dok polako opaža usamljenost prve žene, slobodnu narav i flert druge supruge i jedan surov svet potčinjenih žena.

#mnogotežak

7 /10

Do 48. Festa!

#gledajtedobrefilmove