уторак, 27. јул 2010.

Kamen o prozor ili ti metalnom sipkom o glavu!

Navike su cudo.Vezujes se kad se osvrnes za neke bas neobicne stvari. Eto,ja imam obicaj da se vezem za neke autobusne linije!?Volim osamnaesticu iako joj treba dosta da se izvuce sa autoputa i mosta a posebno volim tramvaje.Pogotovo,preferiram dvojkom oko Kalemegdana.Zasto?Pa,malo uspomena,malo intenzivno koriscenje i eto, navike se stvore.Osamdesettrojku nesto nikada bas nisam lajkovala. Dugacka je to linija a i ide velikim delom kroz najprometnjiji deo grada pa bolje je zaobici je. Medjutim,vrlo je dobra ako idete iz Zemuna do Crvenog krsta,npr do BDP na predstavu ili ako idete do Slavije opet iz Zemuna te sam i znala da se nadjem u njoj. 
Bas u osamdesetrojci cesto znam da sretnem Teofila.Sedi on,sedim ja,sede ostali ljudi.
I svaki put kada ga vidim ja bih mu prisla i stisla ruku za hrabrost sto propagira istinu koliko god ona bolna bila i sto je svoj,originalno vickast.
Kada sam pozvana od moje prijateljice Valentine da joj se pridruzim na promociji Teofilove knjige "Kamen o prozor"zamalo da ne odem.Lose vreme i umor od posla mogli su me lako odvuci kuci ali kako zbog Vale tako i zbog Teofila odlucih da odem.
Zahvaljujuci jednako vickastom novinaru Draganu Ilicu koji je bio neka vrsta domacina i Teofilu,moj umor je nestao.Bila je to kulturno/zabavna sok terapija.Kratka ali dovoljna i mnogo delotvornija od bilo kog sopinga ili joga tripa.
Tu,bas tu,skupih hrabrosti da kao dve siparice,rece mi Vale,stanem u red i sa tek kupljenom knjigom koja je za svaku preporuku progovorim rec po rec sa autorom.Hm,od moje jake zelje da pohvalim covekove intelektualne sposobnosti nije bilo nista.Progovorila sam sledece ako se dobro secam:
Ja vas cesto srecem u osamdesetrojci!
Da?
Pa,da.Ja zivim u Zemunu kao i vi.
Da,Zemun je divan grad.
Pa,da...
Evo,jednoj zemunki od Teofila.
Smesno.Ma,hilarious!Elem,bilo je to vise simpaticno nego kad ovako procitate ali ja dobih od Teofila posvetu"Mojoj zemunskoj drugarici" Sweet.


Kada sam pokrenula ovaj blog obecala sam sebi da ce neke crne misli i pogotovo politicke vesti zaobici stranice doticnog.Medjutim,ova prica i nije politicka. Ona je da,crna ali je ljudska i nekako nezaobilazna a kako je ovo lifestyle blog,nazalost ovakve vesti su u neku ruku stil ovoga grada.Kako sam blog i pokrenula neposredno posto sam upoznala coveka o cijem nesretnom dogadjaju pisem i kako sam uvek na sva zvona tvrdila da nema pametnijeg coveka od njega u nasoj maloj i nazalost cini se nepromenjenjoj Srbiji,potreba da iskazem saosecanje kao i potporu koju ovaj covek zasluzuje je bila jos jaca!
Sada se secam da sam na pocetku bloga spomenula Teofilovo vidjenje kako ce nas u zivotu uvek Niko i Nista ometati da funkcionisemo i kako mi moramo da nadjemo nacin da iskanalisemo to i pretvorimo u Nesto...S nadom da ce ti niko i nista odgovarati za delo svojih ruku i da ce ipak ovde zasjati Nesto,pozdravljam Vas!

Нема коментара: