Seik iz kruga dvojke

Prelistavah pre neku nedelju Blic bas onoga dana kada izlazi,side by side do dnevnog primerka, dodatak o nekretninama i enterijeru.Cover news:prodao se najskuplji stan na svetu! Penthouse "Belle Epoque" u mozda i najlepsem evropskom gradu Monte Carlu,postao je dom nepoznatog seika za skoro 200 miliona funti.Luksuzni dom predjasnjeg vlasnika, Edmunda Safrea koji je tragicno nastradao 1999 u pozaru bas u doticnom stanu je dvospratni raj sa predivnim pogledom na luku monaske prestonice sa tri spavace sobe, bibliotekom,trpezarijom,spa i sl.

200 miliona...hm,u sred najvece krize,u sred nemastine i u sred gladne Afrike jedan covek je dao bogatstvo za stan.Imati krov nad glavom je svakako primarna stvar koju morate sebi ali i najblizima obezbediti,medjutim,ne verujem da je ovaj stan ni prvi kao ni poslednji koji je "unknown" seik kupio al ako jeste onda,Oprostite,mnogo oprostite seice!

U poslednje vreme primetno je da bahatost,preterivanje i neimanje ikakvog pojma o skromnosti i pravim vrednostima nemaju vise upecatljivo Rusi vec Arapi!

Nacija cija vera od svih najdrasticnije zabranjuje isticanje svog bogatstva je uzela primat u "all eyes on me". 

Ipak kada procitate ovako nesto zapitate se da li bi i vi?Vase pare su vas novac i imate pravo da ih trosite kako hocete i na sta god hocete ali nekako,stice se utisak da retko ko zna sa parama.Sta cu ja sa njima?!
 Tako cujete jednu narodnu pevacicu kako je tamo negde preko bare u Dior butiku ostavila oko 4000 funti.Sta je to,ma sitnica.

Da li pare imaju toliku moc da nam "pogase sve lampice u mozgu" ili su stvarno toliko nebitne pa ih treba trositi i na ono sto nam ne treba i sto ce nam vec sutra dosaditi?

Danas,velike pare imaju ljudi koji su ili otkrili naftu,ili su mesije sa nekretninama ili se bave krajnje sumnjivom rabotom,druge opcije ne postoje.Prosla su vremena a ko zna, mozda ih nase podneblje nikada nije ni imalo kada se novac talozio postepeno,postenim radom.Mozete da radite trideset i vise godina pa nikako da osetite kako je to kada ne morate da racunate svaki dinar i da uzivate u plodovima svog rada.

Kod nas je aktuelno instant bogatstvo u krajnje nesigurnim i kriznim godinama,koje vecinu tera da trosi eure iz straha(da ih sutra ne bude),neznanja(ako kupim ovo i ovo bicu sretna,bicu zadovoljna ali i besa(necu mala kola, hocu veliki dzip jer sam onda mocna!?).

Tako se tek olako daje 16 ooo eura za 5 kompleta posteljine,1000 eura za plisani tapet u kupatilu,jos nekoliko hiljada za swarovski luster za toalet,300 000 eura za ferari i sl.

Ljudi su ocito izgubili pojam o mogucnostima da uzivaju u divnim stvarima koje im zivot nudi i postali su ovisni o vestackim a one samo stimulisu masu da vec ovu posteljinu promeni naredne godine jer kako da uziva u njoj kada vec jure za novim jednako skupim  stvarima te nikada ne stigne da spava u njoj?!!
Razmislimo.Da li se iko od nas osecao bolje,sretnije i zadovoljnije nakon kupovine vise od sekunde?Nije.Naravno da nije.Da jeste ne bi istu stvar ili slicnu kupovao opet i opet.Da se razumemo,nerazumno trosenje je ovisnost celog covecanstva.Svako od nas ima bar jednu stvar za koju veruje da bez nje ne moze da funkcionise,da ako je bude imao bice mu bolje,bice zadovoljniji.Hm.sto bi rekli Indijci,ARE BABA!
Nikada nije nicega nam dovoljno a opet ne shvatamo niti zelimo da shvatimo zasto kada smo ubedjeni da bi trebalo da je drugacije.Tako kada potrosimo godisnju zaradu i ne ustedimo niente,ubedjujemo i sebe ali i druge da nismo ni mogli da ustedimo.Ako znamo da vecina populacije od 20 do 30 godina jos zivi sa roditeljima,retko kad izdvaja za kucne rashode,uglavnom jede kuci i posecuje mesecna desavanja jednom do dvaput mesecno,na sta ode ta godisnja zarada?Na life a sta je life?Ako ode 90% na vestacka sredstva odrzavanja nas u zivotu pa mi onda ne zivimo zar ne?A to je vec druga tema... 
Za kraj,mali savet:

Kada se u necemu intenzivno uziva,ne treba mnogo,dovoljna je dobra knjiga ili dobar film.Remember this!