петак, 10. јун 2011.

Notas de una nina....


Pre neko vece,frend Dusan,amiga Bojana i ja,imali smo nase,uobicajno kafenisanje.
Ne znam kako ali dosli smo brzo do diskusije oko licne ali i nacionalne svesti srece..
Koliko coveku treba da bi bio sretan i zadovoljan?
Da,slazem se,od coveka do coveka,vizija srece je razlicita.
Eto,MI,citajte Srbi,nikada nismo zadovoljni.
Ni sretni.
Okej,da,nemamo bas puno ni razloga for hepines,
a i kada imamo,desi se opet,nesto tragic.
Medjutim,eto,nemaju puno "poznatih"razloga za zadovoljstvo i srecu ni Kubanci,
 kao ni vecina iz Latinske Amerike pa opet izgledaju srecniji,zadovoljniji..
Neko ce reci da je to "zadovoljstvo" ili ti hepi sam iako nemam nista,
tj,hepi sam sa ovim sto imam,u stvari,Primitivizam.
Ali sta je TO sto imam ili TO sto nemam?
Kako vam uopste zvuci recenica:
"Spreman sam da budem sretan ako imam to i to i rivrs,
Bicu nesretan ako nemam to i to ?"
jer iako je nikada verujem niste naglas rekli,
ona definise svaku vasu/nasu depresiju,nezadovoljstvo,tugu,bol..
Patim jer nemam..
Sta?
Ovih dana kroz ruke mi se gomilaju stranice Vargas Ljosinih
"Travesuras de la nina mala"..
Odlican roman.
Tako pitak,tako lagan,tako obican i poetican,
stilski najbliskiji Murakamiju i miljama daleko od Fuentesa ili Markesa..
Elem,u romanu negde na pocetku postoji mali deo gde Paul inace revolicionar i dobar drug
glavnog junaka Rikarda,veli sledece:
A ti?
Sta ces ti,stari moj?

na sta mu Rikardo odgovara:
Ja,nista.Ja cu biti ovde u Parizu,kao prevodilac Uneska.
Paul okleva pa govori:
Je li to ono sto zelis da budes u zivotu?Nista vise?Svi koji dolaze u Pariz zude da postanu slikari,pisci,muzicari,glumci,reziseri ili da dignu revoluciju.
Ti zelis samo to,da zivis u Parizu?

Rikardo:
To je istina.
To je ono sto hocu:da zivim ovde.

Mislis li da je to malo?
 
Hm,da li je TO,to?
To sto imamo je MALO..
ili nije nista,nedovoljno,sitnica,ono sto se "podrazumeva"
Eh a sta se to pa podrazumeva?!
da sve sto je dobro oko nas mora tu da bude..
Zasto uzimamo stvari zdravo za gotovo?
Gde to pise da dobre stvari moraju da nam se desavaju?
Ako plesem i uzivam u tome,to je malo..
Ako setam u Luksemburskom vrtu pod oblacnim nebom to je nista...
Ako sam u Rovinju na pucini Jadrana gde mi vetar lomi kosu,nisam uspela u zivotu?
Ako sam zdrava,to je okej?
Think ali ne zaboravi zivot ide i (ne)ceka te...

Нема коментара: