четвртак, 14. јул 2011.

Suze su okej...ali,samo zbog MORA...

Uvek kada se vratim s' puta,
BG vazduh mi je jos tezhi,
asfalt mi je jos vreliji,
a misli su mi jos dalje.
i
postajem narikacha.
Placem.Profi.
Bez suza,sirom otvorenih ociju.
Oteknem,kukajuci
kako ne moze postojati lepsi dozivljaj na kraju dana,
na kraju svega
 (nevezano od momenc sa najblizima i ofkors,lav),
od PUTOVANJA.
 a Zhal je uvek veca,golema,na kraju morskog puta.
i nije to slabost.
nije ni zavisnost.
To je svesnost.
Znanje.
Da
 More,
 veliko,
duboko,
infinity plavo,
je  
jedini vazduh,vredan
MOG,
vaseg,
nasih,uzdisaja... 

patetika.
Nije.
Stvarno.
Vec put pod noge i sve pare u 
to da na dlanu,
na kraju,
udahnuli ste SVET.

narikacan morski PLAYLIST
richard hawley-ocean
mario biondi-On a clear day
ive mendes-Nao vou fugir
yammat-putujem
chieko feat liliana-espera
cafe del mar-someone like U
air-Le soleil est pres du mi
coconut girl
moloko-The time is now  
luna blanca-island reggae
ima miris kokosa,
boju pomorandze,
ukus ananasa,
i misao Kanjevca:


mozda je putovanje,neka vrsta bezanja od sebe,od stvarnosti.
a mozda...je suprotno.
covek ide da bi upoznao sebe?
jer najbolje cete coveka upoznati ako sa njim negde otputujete.

i zato,putujete...

beso

Нема коментара: