петак, 11. мај 2012.

The ARTIST is Present:Marina Abramovic

Postoji li definicija umetnosti?
Da li umetnost stvarno možemo podvesti pod jednu univerzalnu specifikaciju tipa"Umetnost je sve što je vizualno lepo''?! ili "Umetnost je sve sto je kreativno''?!

Zar se sa ovim ili sličnim, ne vrtimo u krug, jer može li se lepota ili kreativnost definisati?

A čak ako se nekako većina i složi oko te art definicije, ne rušimo li time jedinu svrhu i postojanje umetnosti, a to je da se pojedinac ili grupa izrazi oslobođeno bilo kakvih definicija, pravila?

Jedna Marina, ali ne ova o kojoj pišem ovaj put, rekla mi je skoro nešto apropo zahteva jedne institucije da nam zajednička drugarica tekstualno obrazloži svoje delo.

Naime, umetnik se od umetnika razlikuje, njegova vizija kreativnosti je samo njemu znana i ono što on stvori, neko može da shvati a neko, ne može.

Umetnost se samim tim, ne može objasniti, nju možete lično doživeti ili ne, tj neko delo može vam se dopasti ili ne dopasti. Nema tu nikakve dodatne filozofije ili obrazloženja!

I tako jeste, možda najvise upravo u slučaju jedinstvene i neobične Marine Abramović.
Žene, koju većina ljudi ne shvata, a koju mali broj ljudi obožava i uzdiže na pijedestal umetnosti!

Upravo na zavrsenom Beldocs festivaludokumentarac o njenom životu, a najviše o izložbi koja je održana od marta do juna 2010. godine u Museum Of Modern Art u NY, retrospektivi Marinine karijere pod nazivom "The ARTIST is PRESENT" (kako se film isto zove), a koju je videlo više od 750.000 ljudi, zatvorio je festival i zasluženo ostavio celu publiku u delirijumu, a neke u određenim momentima i u suzama.

umetnik i ja na mikseru 2011 godine
Marina Abramović za neupućene(a mislim da ih nažalost ima dosta), trenutno je jedan od najvećih live Umetnika 21. veka u sferi perfomansa.

Dete partizanskih boraca, rođena je u Beogradu 1946.godine. Studirala je na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu da bi se vrlo brzo otisnula putem sveta. Danas na pitanje odakle je nikada ne kaže da je iz Srbije, već iz zemlje koja više ne postoji.

U ovom dirljivom filmu HBO produkcije pod palicom mladog Matthew Akersa, upoznajemo jednu vrlo zanimljivu, vickastu i pozitivno ludu Marinu koja priča o detinjstvu koje nikad nije imala, nežnosti koju je osetila samo zahvaljujući baki, oslobođenju koje je doživela kada je sve to napustila (bila je i asistent na FLU) kao i velikoj ljubavi koju je osećala prema umetniku Uwe Laysipenu sa kojim je u periodu od 1976. do 1988. godine zajedno delila scenu, krevet i život.


Kada bismo mogli da nekako objedinimo Marinine perfomanse koji su od početka publiku ostavljali istovremeno šokiranom, užasnutom, opčinjenom i zaljubljenom u nju usled njihove nekad vrlo opasne, radikalne i pervezne "forme", podvukli bismo sve pod perfomansom ljudskog tela jer Marina je svako svoje osećanje, bunt ili poruku prenosila upravo body art ritualom, sama ili u paru.

Prvi put kada je zaintrigirala publiku bilo je to 1973.godine u Edinburgu gde je u perfomansu "Ritmovi" neprestano noževe zabadala između pristiju pa je tako i prvi put sebe povredila.

Već sledeći put je zapalila petokraku i u njeno središte legla da bi se od posledica gušenja, onesvestila na kraju.

Ovako opasni i rizični po nju ali i publiku perfomansi nastavljali su se a možda najopasniji je bio onaj u Napulju 1975.godine kada je pružila mogućnost posetiocima da joj urade šta god požele, okružujuci sebe noževima, pištoljem i raznoraznim drugim predmetima!

Ceo perfomans se završio opštom tučom onih koji su je štitili naspram onih koji su želeli da je napadnu!


Najzanimljiviji deo dokumentarca je njena veza sa Ulayom kao i retrospektiva u Njujorku.
Gostujući u Amsterdamu 1975.godine na jednom perfomansu, Marina je upoznala svoju najveću ljubav, nemačkog umetnika Ulaya.

Privlačnost je bila obostrana i momentalna. Rođeni istog datuma, goreli su kako Marina kaže od 1975. do 1988.godine.

Pet godina živeli su i u automobilu (koji je isto bio postavljen u okviru MOMA izlozbe) i iako nisu imali skoro nikada dovoljno novca i bili praktično nomadi, to su im, oboje su kasnije potvrdili, bile najlepše i najsretnije godine u životu!

Kada su se rastali, pregoreli i prevareni jedan od drugog,i rastanak je bio neka vrsta perfomansa jer su prepešačili Kineski zid - Marina sa jedne, Ulay sa druge strane.
Kraj puta bio je kraj i te velike i divne ljubavne priče.

Marina se opet koliko god jaka, tada našla u šoku jer je sa šetrdeset godina bila opet na početku- bez karijere, bez voljenog čoveka i bez sebe znane do tada.

Međutim, umesto pada, Marina se poput fenixa uzdigla i njena uzlazna putanja bila je tada daleko brža i propraćenija nego pre, a Marina se okrenula pozorištu i perfomansima koji su joj sada donosili i više para.


"The artist is present" je osmislila i postavila isto Marina sa saradnicima.
Okupljeni mladi i još neafirmisani umetnici dočarali su Marinine pređašnje radove, tj perfomanse koje je Marina izvodila u svojoj dosadašnjoj karijeri gde su posebno dirljivi bili oni koje je radila sa Ulayom.


Marina je nasuprot njima, tokom tri meseca dok je trajala izložba u periodu od pola 11 pa do 17h, sedela u jednom prostoriji, u jednostavnoj jednobojnoj haljini nasuprot drvenog stola i pružala mogućnost posetiocima da sednu naspram nje,1 na 1 sa umetnikom.

Tako je i Ulay iskoristio priliku da sedne nasuprot nje i taj momenat čini se rasplakao je sve u Sava Centru!


za tih sedam sati koliko je Marina sedela 90 dana, interakcije sa ljudima su bile čudesne.

Naravno, bilo je i onih koji su hteli da od svega naprave svoj perfomans ali većina ljudi je plakala.

Glumac James Franco dao je možda pravi odgovor:

"There are so many people around you, it is like u are in some stadium but when u sit at front of Marina,u don't hear anything.She is like a mountain,strong and vulnerable in the same time.Frozen, u feel her love, fear and her strength!"

svakako kad stignete, pogledajte ovaj film! teško je preneti kompletan utisak i dočarati magiju neverovatne Marine!

     

Нема коментара: