субота, 18. август 2012.

Međ valovima,vetrom i beskrajnom lepotom(vol.2)

Ovde duva često vetar,kao na Kosu.
Ali,nije to onaj lagani,osvežavajući povetarac kao kod Grka ili hladna BG košava koja vam titra po koži.To je bura koja počne polako,nečujno a onda silovito obuzme i otme noć,preteći da vam odnese kuću iz temelja,te se ujutru zateknete negde daleko u Ozu.


Mornings
a ujutru,tišina i toplo Sunce,kao da vetra nije ni bilo i kao da ga opet neće biti,onako odjednom,silovito..
pijemo frankovu na balkonu,sve tri sa nogama u vis,dok oko nas pčele igraju svoju igru.Iako su nam u ustama sinoćni brusketi,mažemo na mekani čabata hleb,penasti,divniii riječki sir,seckajući na komade svež paradajiz.
napolju je beskrajna tišina,kao da niko drugi sem nas i zelene,netaknute prirode ne postoji.
međutim,tišina vara,jer evo njih.
Ni pola 9 a oni svi u full opremi trče i voze bajs,nečujno poput dolazećeg vetra dok ih tri još uspavane Srpkinje zumiraju i dive im se.
Ej bre,gledaj tu energiju,tu disciplinu,taj sportski duh!!Jedva dočekali odmor da mogu od 8 ujutru pa do 9 uveče,ovako.Ma ne,ovi Nemci stvarno znaju da nam nabiju komplekse!
I sendvič u usta sa uverenjem da plavi germani,ne plivaju i ne pešače često kao mi,pa ćemo na kraju biti egal.Aha!
(eh,kako smo se prevarile:( 


Days
ali ko šiša Nemce,na moru smoooooo!!!Trk po kupaći!
Spakovane,hitamo ka plaži.
Juče nas je draga Josipa vodila do svoje omiljene plaže,Pudarice u Banjolu,tik na izlasku,odnosno ulazu u grad.Prelepa za slikanje ali tako nepraktična i skučena,odmah je bila eleminisana a mi smo se vratili našoj prvoj i pokazalo se pravoj ljubavi,Frkanj plažici.
nakon nekih 20 min laganog hoda kroz borovu šumu,skrivene od Sunca i nudističkih voajera na jahtama usidrenim uz obalu,došle smo do restorana Žal i prekrasne uvale.



Odmah utrčavamo u vodu.Nema se šta čekati,mora se uleteti.Sad!Odmah!
Voda je taman.Oko 27 stepeni.Ne kao da ste uskočili u termalne vode kao u Turskoj ili Grčkoj pa posle na vrelinu.Nije to ok.Iz toplog u toplo.
Jadran hladi i ljulja mirnoćom i mirisom borove šume a posle kada izađete Sunce greje,ne prži,grejeeee!
svaka već od prvog dana ima svoju stenu i borov hlad,knjigu i najlepši pogled na svetu.
pa recite,ima li išta lepše?
od ovakvih dana kada se pluća napune ovim morskim,čistim vazduhom a misli iskristališu i shvatite koliko ste srećni,koliko je svet čaroban i da tamo gore(u gradu)mučite sebe s vremena na vreme,glupostima i nebitnim stvarima!?



Afternoons
A odakle ste vi cure?vlasnik Žala,Toni Vidas nekoliko dana nas je već merkao.Čuo je a i svi koji tu rade da ove tri neijekavišu(nemam pojma šta rekoh sad!).
Iz Srbije,onako ponosno ali opet ne glasno govorimo.
kod Tonija je odmah bio osmeh na licu.Izjavljuje da je bio lani do nas.Beograd ga je oduševio,tako je čist(ok,sad smo već pomislile da je garant bio u Novom Sadu),tako veliki(ok,ipak je BG).
Imam tetu gore u Zemunu,iza Gardoša.
Pa mi smo iz Zemuna!!!sve tri u glas,ponosno i glasno kako Zemunke samo umeju:))))
Dogovorismo se da ga slikamo familijarno(zoom na sina:) pa da teti odnesemo slike a zauzvrat dobismo lokalno crno vino da se opijemo.
Rekoh ja,lep je život a i svet je mali! 


Pre neki dan smo išle na izlet brodom oko otoka.Divota!
Grad izgleda minijaturno naspram mora,poput neke makete,kao oslikane stene a more je ovde intenzivnije boje nego gore u Istri,plavlje,a opet mirnije.
kod fjorda Zavratnica,ne možemo da se nagledamo najlepše prozirno tirkizne vode.




Posetili smo i Goli otok...prazne barake stoje sa ostacima izgubljenog vremena i bolnih slika prošlosti.Vazduh steže prošlost.
grafit Svršeno je i Sunce koje prži toliko da imamo osećaj kako gorimo,ostaju u sećanju..


poslednja stanica je najiščekivanija,kupanje na otvorenom!
skačemo sa gornje palube,gubimo tlo pod nogama u plavoj vodi,čistoj,prekrasnoj.
potom jedemo najlepšu skušu u gurmanskom životu,polako da svaki zalogaj nam dira nepce...mmmilina
negde pred 7 stižemo u luku,ispraćeni arsenovom kućom na moru koja nas je pratila od horizonta do ovde.  

a Nights
pravimo po receptu amige nam klopu.Obaveznu morsku dozu lignji smo već pojeli:)tako da taljatele sa tikvicama,lukom i paprikom su se jele bome tvajs.
Lako i može svako(kao na kitchen24h)da na ulju poprži beli luk,na tihoj vatri a zatim ubaci tikvice,iseckane na komade sa koricom i papriku (za 3 osobe,po tri tikvice i 3 crvene paprike).Nek se krčka nekoliko minuta dok sve ne omekša,dodajte so i biber a na kraju mrvicu pavlake za kuvanje dok vam se testenina pravi a la dente!
neki nemački kanal je pušten na tv,slušamo što Nemci slušaju dok oni još trče i trče i trče..



večeri su ovde romantične,ljubičaste,ni hladne ni tople.
jedanput kada nam je bilo najbolje,duvalo je silno,jako,tako da je malo ljudi bilo u gradu.Uplašili se da će pasti kiša.
pih,ko se još na moru plaši kiše?!imati gene kelly momenat
aha!Nemci!tu smo vas čekali,jer niko nije savršen:=)
elem,bilo je lepo lutati gradom sa još nekolicinom ljudi.
pistachio u usta,put pod noge.Svugde nas već znaju,javljaju se i dovikuju,kako i ne bi kada smo jedine single cure na otoku a još iz Beograda.Nema toga često te smo atrakcija.Medica na čašćavanje,molim lepo.
Sele smo u Forum do barke koja služi kao bar.Pina colada for me,Mohito for Vi a Tihana  limun beer.Smejale smo se kao nikad.Malo od alkohola,više od nas ali i zbog vetra,našeg vernog pratioca koji mi je maramu okupao šlagom i lubenicom,Lovely jubbly!
tu negde brzo,nekoliko dana potom došlo je vreme za povratak i vizitu Rijeci...
a more smo ostavili Rabu i nekom drugom letu,sa muzikom koja nas je svaki dan u gradu dočekivala i sa obecanjem da ćemo se vratiti.
 

2 коментара:

Nevena је рекао...

Sad želim i ja na Rab!!! Jako!

Ana је рекао...

'ajmo:)))
Jadran je to.Ti znas;)