U filmskoj zoni

Eh, kad bi Bonda radio Nolan, Ritchie ili još bolje Tarantino!
Ovako, naivna u očekivanju da Bond može da evolurira i ponudi nešto više od  lude akcije i šarma glavnog junaka, stigoh nakon gledanja najnovijeg 007 samo da konstatujem kako je Craig frajer i po! i da mi je bilo daleko pametnije  da sam tih 300 din dala na "Ponovo zajedno" ili "Nije ti život pesma Havaja".
ali, dobro...
Libanski "Gde idemo sada?" koji je otvorio ovogodišnju Zonu nije bio spektakularan uvod u druženje sa zonom. Talentovana Nadine Labaki napravila je ok film, ali ako ste kao ja gledali njen čarobni Caramel  iz 2007. godine onda ste ipak ostali razočarani. Divna muzika, simpatični likovi i komična priča ali daleko od wow.  
zato...

Monsieur Lazhar (Kanada, 2011)

režija : Philippe Falardeau

Da deca razumeju sve ono što se dešava oko njih i da ih neki događaji mogu obeležiti i oblikovati možda daleko više nego odrasle, dokazala je topla filmska priča pod nazivom "Gospodin Lazar". Briljantne dečije uloge (pogotovo mala Sophie Nellisse) zasenile su vrlo dobru glumu odraslih i udahnule čitavoj priči jednu iskrenu emociju. Odličan film počinje samoubistvom učiteljice koju pronalazi u učionici mališan kojem je ona držala časove francuskog. Reakcija odraslih je primerena ali rad sa psihologom nije dovoljan da decu pomiri sa nesrećnim gubitkom, umiri ih i pomogne im da shvate šta se desilo bez osećaja krivice. Dok neka deca ignorišu, a neka postaju besna ili vrlo zrelo sagledavaju celu situaciju i ono što je učiteljica uradila u ceo taj „haos“ stiže gospodin Lazar (odličan Mohamed Fellag). Emigrant iz Alžira čija lična tragedija nije ništa manja posvećuje se  deci i polako dobija njihovo poverenje. Kroz druženje bol polako menja oblik i kod njega i kod dece.   

Jedan lep film. Na momente tužan, na momente duhovit i pozitivan ali svakako za preporuku.

Barbara (Nemačka, 2012)

režija : Christian Petzold

Period kada je Nemačka bila podeljena na istočni, ruski blok i zapadni, saveznički opet je reklo bi se u modi kod filmskih stvaraoca. Posle sjajnog Čitača i remek-dela Život drugih, nemački film "Barbara" iako nije savršen kao nijedan od dva pomenuta nudi zanimljivu filmsku priču. Miljenica Petzolda sjajna Nina Hoss dočarala je Barbaru, lekarku koju je Stasi proterao u unutrašnjost zemlje pošto je zatražila vizu da se odseli u zapadni deo gde joj je verenik. Premeštajući je u malo seoce van Berlina, policija je zapošljava u lokalnoj bolnici, držeći je svo vreme pod prismotrom. Kako film teče tako i Barbara svesna da se njen korak budno prati nastavlja da planira svoje bekstvo. U međuvremenu, pratimo je na poslu gde njenu pažnju pokušava da zaokupi simpatičan doktor Arnold.
Odlična muzika, atmosfera nalik Čitaču, fantastična fotografija i neočekivan kraj koji bih ja možda uradila drugačije, tragičnije ali ovo je film koji vas ostavlja sa pitanjem: Da li ste spremni da se odreknete snova zarad nekih moralnih načela? I to ne snova u idealnim uslovima već u prostoru gde vlada nezaustavljiv i nehuman režim u kojem izumire osnovna potreba svakog čoveka- sloboda. C. Petzold je inače dobio za ovaj film Srebrnog medveda na Berlinskom filmskom festivalu ove godine.

Fish Tank ( Engleska, 2009 )

režija : Andrea Arnold 

Britanski nagrađivani film "Fish Tank" pre neko veče bio je na televiziji. Film koji je 2009. godine bio proglašen za najbolji britanski film i koji je Michaela Fassbendera „pogurao“ ka velikim filmskim pričama, atmosferom i režijom podsetio me je na odlične Submarino i Tyrannosaur. U neku ruku "Akvarijum" je britanska, heavy verzija filma "Mermaids" s Cher shodno tome da se bavi prevashodno petnaestogodišnjom Miom (sjajna Katie Jarvis) koja odrasta u londonskom predgrađu s majkom  i mlađom sestrom. Bežeći od činjenice da im majka ne posvećuje dovoljno pažnje, te da je uglavnom nezainteresovana i često u provodu, Mia dane provodi tako što upada u prazne stanove gde satima pleše hip hop. Kada se pojavi u njenom životu mamin nov dečko Konor( Fassbender), cela priča dobija potpuno nov tok.
Težak ali ne kao Sub ili Tyr, Fish Tank na jedan realan način odslikava odrastanje dece u vrlo delikatnoj situaciji gde mlada i lepa mama koja želi da živi svoj život ignoriše osnovnu potrebu svakog deteta a to je da bude voljeno. U toj situaciji i mala zainteresovanost i ljubaznost koju neko prema detetu pokaže može i postaje svetinja oko koje dete gradi svoju sreću, ali i ljubav. Odličan film. I da, odlična muzika: