петак, 07. децембар 2012.

Metamorfoze!

nekad puž. 
a ponekad atomski mrav.
ponekad.
uglavnom kada forsiram sebe, vodeći se onim strahom da će me posao koštati društvenog života.
a onda kada me mrav "potroši" ne menjam oblik, samo stanje i postanem hronično neispavan mrav...,i frozen(ovih dana)    
dok se ne vratim u zen. 
i sebe.



"Život je metamorfoza, a čovek njegova forma koja može da se menja."

,,Metamorfoze" JDP, Velika scena "Ljuba Tadić", sezona '09 /'10 .

po preporuci moje drage international sis Vi pre neki dan pogledala sam ovu predstavu i ... nakon napornog radnog dana "probudila" me je  svojom snažnom energijom, odličnom glumom (Glogovac, Vicković, Vujović i Tapušković najupečatljiviji), genijalnom muzikom koja je na granici elektronike i indie, gotik popa (slovenačka grupa Silence) i veštom režijom (Popovski i Mijović).
Velika mitološka pesma "Preobraženja" koju je napisao rimski pesnik Ovidije kada je već zašao u pedesete inspirisala je Popovskog da osmisli krajnje neobičnu predstavu koja na momente mi je više ličila na neki muzičko-umetnički perfomans nego na klasičnu predstavu.
Vodeći računa o svim detaljima jer selotejp koji "gradi" paučinu na sceni kao i pevanje skoro svakog glumca nisu samo "ukras" predstave već savršen dodati ton prenetih emocija, Pupovski i dramaturg Mijović  zajedno sa fantastičnom glumačkom ekipom su uspeli da "ožive"ljubavne priče i grehe bogova i smrtnika koje je Ovidije opevao u svojoj pesmi. 
Tako se nižu antički mitovi o "preobraženjima", o čudesnim transformacijama koje objašnjavaju postanke voda, biljaka, životinja, zvezda ili nekih njihovih osobina. 
Bajkovito.
Moderno.
Razigrano.
jednom rečju- Fantastično!!  


"Metamorfoze su normalna stanja. Metamorfoze su preobražaj od jednog tela u drugo, u treće. Mi se trudimo da sve fiksiramo, da stvari postanu stabilne, nepromenljive, zauvek date jer smo samo tako sigurni u njih. Brak, posao, uspeh, neuspeh. Samo mi reci da li je uspeh, ili neuspeh, nemoj da mi muljaš! A Ovidije govori nešto drugo: sve je metamorfoza. Ništa nije zauvek dato. Sutra možeš da se pretvoriš u reku, a drvo da postane kamen. To je u nama. Tako je nastao ovaj tekst. Ja sam uzeo samo ljubavne priče, kao muzički album. Svaka ima svoju dominantu emociju i ja sam znao koje hoću i šta hoću da pričam, ali nisam hteo da ih zatvorim u gotovu dramsku formu. Ekipi sam rekao „ovo je priča“, a na nama je kako ćemo je ispričati. Priča je na primer voleli su se Piram i Tizba, bio je zid, bio je gavran, otac nije dozvolio, oni su se pretvorili u drvo. " 
(Aleksandar Popovski)

u međufazi:
Pijetu da gledate. Težak, krvav ali kao što moj omiljeni Murakami veli- tamo gde potekne krv, tu je stvaran svet. Raj:ljubav i možete a i ne morate da gledate. Više je tužan nego komičan a japanski Misterija lagano zaobiđite! 
Brusnice su bile na nivou ali niste propustili neki baš, baš genijalan koncert. Puna hala, masa koja peva, odličan zvuk, Dolores identična kao na nosaču zvuka ali nešto je falilo...,možda koja decenija manje, bolji redosled pesama (kada te digne neki blok(Zombie, Salvation) sledeći blok te spusti) i bar jedna pesma na bis...čisto da nismo samo tezga.

Uživajte u vikendu!

Нема коментара: