Final scene

Neke priče koliko god puta da ih gledate, neće prestati da vas osvajaju iznova i iznova...

Kultnom italijanskom filmu iz 1988. godine "Cinema paradiso", vraćam se često. Pogotovo kada odbrojavam dane "zimskom bluzu", i borim se protiv svih prehlada iz okoline.

Dirljiva priča o prijateljstvu između dečaka po imenu Salvatore (Toto) i Alfreda, vremešnog operatera lokalnog bioskopa u malom sicilijanskom selu Đankarlo nagrađena je Oskarom za najbolji strani film kao i Zlatnom palmom u Kanu.

I komičan i setan, pun zanimljivih likova, ovo je film o odrastanju jednog dečaka, o ljubavi prema bioskopu, filmu ali i ženi. Ovo je takođe i film koji ima jednu od najemotivnijih scena na filmu- momenat kada Salvatore kao veoma talentovan reditelj se vraća u svoje rodno mesto da prisustvuje sahrani Alfreda. Tada Toto prima rolnu filma koju mu je Alfredo ostavio a na kojoj se nalaze sve fimske escene koje je Alfredo morao zbog cenzure da izbaci tokom emitovanja filmova...   

Najbolji film velikog Đuzepe Tornatorea (dolazi na fest s najnovijim ostvarenjem "Najbolja ponuda") je film o životu, ljubavi..., remek-delo koje ako do sada niste gledali, od srca preporučujem da pogledate.  Poseban "ukras" filma je magičan soundtrack Enija Morikoneja. U top 5 najboljih filmskih soundtracka svih vremena ako mene pitate!   

P.S. projekcijom filma "Ljubav" večeras počinje 41. po redu Fest koji će trajati do 03. marta. 

vidimo se tamo!:)