ah taj Fest ( premotavanje 41. po redu Festa)
41. po redu dočekah s ushićenjem, ali...
ili se Nisam usrećila s izborom ili je moj kriterijum odjednom otišao u visine.
konačan balans je ovaj: dva dobra, četiri loša i dva krešendo odlična za kraj.
Kako tradicija nalaže Fest je otvoren s dobitnikom Zlatne palme - filmskim ostvarenjem "Ljubav" nemačkog reditelja Mikaela Haneke.
Žorž i An( u sjajnoj glumačkoj interpretaciji Žan Luj Tretinjana i Emanuel Rive,pogotovo Žan) su dugogodišnji bračni parteri koji žive u Parizu. Oboje blizu osamdesetim suočavaju se u jednom trenu s Aninom bolešću koja dan po dan čini da An biva sve "izgubljenija", dalja i bolesnija... U tim trenucima "ljubav" supružnika plete niti odanosti, poštovanja i brige.
"Ljubav" iako je pobrala sve moguće nagrade, nije spektakularan film. Ovo jeste teška priča, ali ispičana na lep i nimalo patetičan način te vam se čini kao da ne gledate film već da pratite nečiji život..., ono što je svakako remek-delo je ta vrhunska gluma ovog francuskog dua. Ona "drži" film, ona je i najača karika filma.
7/10 (imdb 7.9)
"kada kamen baciš u vodu, nešto se desi, pojave se Krugovi. Mene samo muči da je to bilo uludo, da je moj sin bacio svoj život. Da ništa posle njega nije nastalo dobro...To me je strah, jer čovek kada učini dobro to drugim ljudima ništa ne znači..."
Očekivala sam više od ovog filma, iako ne znam šta je to "više", ali takav je osećaj bio nakon gledanja. Generalno, Srdan je uradio dobar film. Ova teška priča je dovoljno "teška" u osnovi te "fikcija" oko nje i ne treba da doda gram nove težine.
Najača priča od tri koje teku paralelno je ona koja teče 2005. godine u Trebinju, 12 godina nakon tragične pogibije Srđana Aleksića, kada se upoznaju njegov otac i sin čoveka koji je ubio Srđana. Maestralna gluma Berčeka i mladog Rakočevića nosi celu priču lagano i vrlo dirljivo. S druge strane i "demoni" Harisa u Nemačkoj su uverljivi, realni i efektni..., samo je treća priča s Glogovcem nekako "tanka" kako u glumi tako i u scenama. Bar meni. Ceo film prati sjajna muzika i dobra fotografija "kamenite" Bosne.
Ne treba zaboraviti da je ovo pre svega film o humanom i nažalost "izolovanom" slučaju, koji u bilo kojoj formi zaslužuje APLAUZ.
Srđan Aleksić je bio samo jedan...da je bilo još 100 000 Srđana možda onog nesretnog rata ne bi ni bilo. I ovaj film kada pogledate, zapitate se: koliko Srđana danas ima? Koliko dobrog?Možda je tada u haosu od rata, u uzburkanim emocijama, pod bombama bilo teško očekivati da se neko ugleda na Srđana (iako na muci se junaci poznaju) ali ostaje pitanje... da li smo išta naučili, da li smo se opametili danas u "miru"..., a bojim se da nismo.
Koliko smo spremni za dobra dela, "ljudsku obavezu" a koliko da okrenemo glavu, produžimo dalje...
7.5/10 (imdb 8.1)
ili se Nisam usrećila s izborom ili je moj kriterijum odjednom otišao u visine.
konačan balans je ovaj: dva dobra, četiri loša i dva krešendo odlična za kraj.
Kako tradicija nalaže Fest je otvoren s dobitnikom Zlatne palme - filmskim ostvarenjem "Ljubav" nemačkog reditelja Mikaela Haneke.
Žorž i An( u sjajnoj glumačkoj interpretaciji Žan Luj Tretinjana i Emanuel Rive,pogotovo Žan) su dugogodišnji bračni parteri koji žive u Parizu. Oboje blizu osamdesetim suočavaju se u jednom trenu s Aninom bolešću koja dan po dan čini da An biva sve "izgubljenija", dalja i bolesnija... U tim trenucima "ljubav" supružnika plete niti odanosti, poštovanja i brige.
"Ljubav" iako je pobrala sve moguće nagrade, nije spektakularan film. Ovo jeste teška priča, ali ispičana na lep i nimalo patetičan način te vam se čini kao da ne gledate film već da pratite nečiji život..., ono što je svakako remek-delo je ta vrhunska gluma ovog francuskog dua. Ona "drži" film, ona je i najača karika filma.
7/10 (imdb 7.9)
"kada kamen baciš u vodu, nešto se desi, pojave se Krugovi. Mene samo muči da je to bilo uludo, da je moj sin bacio svoj život. Da ništa posle njega nije nastalo dobro...To me je strah, jer čovek kada učini dobro to drugim ljudima ništa ne znači..."
Očekivala sam više od ovog filma, iako ne znam šta je to "više", ali takav je osećaj bio nakon gledanja. Generalno, Srdan je uradio dobar film. Ova teška priča je dovoljno "teška" u osnovi te "fikcija" oko nje i ne treba da doda gram nove težine.
Najača priča od tri koje teku paralelno je ona koja teče 2005. godine u Trebinju, 12 godina nakon tragične pogibije Srđana Aleksića, kada se upoznaju njegov otac i sin čoveka koji je ubio Srđana. Maestralna gluma Berčeka i mladog Rakočevića nosi celu priču lagano i vrlo dirljivo. S druge strane i "demoni" Harisa u Nemačkoj su uverljivi, realni i efektni..., samo je treća priča s Glogovcem nekako "tanka" kako u glumi tako i u scenama. Bar meni. Ceo film prati sjajna muzika i dobra fotografija "kamenite" Bosne.
Ne treba zaboraviti da je ovo pre svega film o humanom i nažalost "izolovanom" slučaju, koji u bilo kojoj formi zaslužuje APLAUZ.
Srđan Aleksić je bio samo jedan...da je bilo još 100 000 Srđana možda onog nesretnog rata ne bi ni bilo. I ovaj film kada pogledate, zapitate se: koliko Srđana danas ima? Koliko dobrog?Možda je tada u haosu od rata, u uzburkanim emocijama, pod bombama bilo teško očekivati da se neko ugleda na Srđana (iako na muci se junaci poznaju) ali ostaje pitanje... da li smo išta naučili, da li smo se opametili danas u "miru"..., a bojim se da nismo.
Koliko smo spremni za dobra dela, "ljudsku obavezu" a koliko da okrenemo glavu, produžimo dalje...
7.5/10 (imdb 8.1)
iranski film "Last step" imao je zanimljivu ideju i odličnu Leilu Hatami. Međutim, negde je cela ideja skliznula u prazninu...šteta.
Film počinje scenom u kojoj Leila, inače glumica snima scenu u filmu u kojem glumi samo nekoliko dana nakon muževljeve smrti. Scena se ponavlja i ponavlja u nedogled jer Leila ne može da obuzda svoj smeh. Polako kreće "premotavanje" događaja iz prošlosti - onih koji su prethodili smrti njenog muža i onih koji su se desili potom. U tom premotavanju falila je neka konstanta, neka jača priča...odnosi su ostali nejasni.
6/10 (imdb 7.6)
Krenulo je dobro i išlo je ka dobrom, i taman kada je postalo napeto i kad si očekivao neki dobar rasplet desio se kraj i to katastrofičan. "Like someone in love" (kad se setim njegove overene kopije koja je bila jedna od najboljih na pretprošlom festu) se dešava u Tokiju tokom dva dana. Glavni lik je mlada i lepa Akkiko koja radi kao poslovna pratnja, ili ti devojka za zabavu. Nju jedno veče šef šalje "značajnom" klijentu za kojeg se pretpostavlja da je simpatični dekica. Polako u celu priču "ulazi" ljubomorni verenik. I kada krene priča da dobija ubrzanje, eto ga Kraj.
5/10 (imdb 6.9)
5/10 (imdb 6.9)
"Bergman i Manjani" fokusiran je na godinu kada je Roselini upoznao Ingrid Bergman i počeo s njom da snima "Stromboli" dok je istovremeno njegova bivša, velika Ana Manjani snimali po istoj priči film "Vulkan". Nakon 56 minuta koliko film traje imate utisak kao da je neko našao staru arhivu Rai televizije i rekao hajde malo da se poigram. Naracija i muzika su urnebesne, kao da gledamo neku parodiju o prevari i "osveti". Bzz
4/10 (imdb 6)
Tipovala sam da će ovaj definitivno popraviti prosek ali...
Kada odgledate Grandmaster ako spadate u one poput mojih V i B koje Kai Wai Wonga obožavaju, bićete zadovoljni.
ako spadate u one koji su od Wonga gledali samo dva i to jedan davno, te ste zaboravili njegov "touch" onda vam ovde nešto fali.
Sjajna muzika, odlična fotografija i scene borbe, dobra gluma, ali delovi priče raštrkani previše. Kai je hteo očito da ostane dosledan sebi, ali i da ponudi biografsku priču o tri velika kung fu učitelja. Međutim, falio je taj info da niti se povežu, dobiju celinu.
6/10 (imdb 7.3)
Đuzepe Tornatore spada u one reditelje čiji film može ili da vas oduševi (Cinema Paradiso, La sconosciuta) ili da vas razočara (Malena, Barija, Legenda 1900). Njegov najnoviji film "Najbolja ponuda" srećom spada u prvu grupu. Odlična, na momente hičkokovska drama sa sjajnim Geoffrey Rushom u glavnoj ulozi puna dva sata drži pažnju svojim odličnim scenariom, fantastičnom glumom cele ekipe i zanimljivom pričom. Geoffrey glumi maestralno Virdžila Oldmana, cenjenog poznavaoca umetničkih dela koji jednog dana dobija poziv od nepoznate Kler Ibitsi da uradi procenu dela u njenom vlasništvu. Iako je kraj predvidljiv i očekivan, film ne gubi na svom kvalitetu, dapače, samo dobija svoj najbolji mogući kraj.
9/10 (imdb 7.5)
A biser ovog 41. Festa bio je "spakovan" bar u mom slučaju za kraj! Odličan film iz Saudijske Arabije (prvi snimljen u ovoj zemlji ) "Wadjda" topi srce od prve do poslednje minute! Divna priča o preslatkoj desetogodišnjoj devojčici Wađdi koja ima jaku želju da kupi bicikl ne bi li pokušala da pobedi dečaka u trci iz komšiluka. Iako se majka protivi toj ideji shodno uverenju da čestite arapske devojčice ne smeju da voze bicikl, mala Wađdi je naumila da istraje u tome pa morala i sama sebi da obezbedi bicikl. Iskrena, topla emocija titra filmom zahvaljujući divnoj glumi mlade Waad Mohammed, prekrasnoj muzici i odličnoj režiji.
10/10 (imdb 7.5)
do narednog festa:)
Коментари
uzivajte devojke:)
ne znam, dosadan mi je bio i tako spoooor..., samo sam cekala da se nesto desi, jedino mi je muzika bila divna...