недеља, 10. март 2013.

Ovo liči na kraj (Džulijan Barns, GEOPOETIKA)


Nedelja je dan za izležavanje. Dan za predah. Za dva k: krevet i knjigu.
Džulijan Barns u romanu "Ovo liči na kraj" piše o običnim ljudima. Nalik Murakamiju. Poput Harukija i Džulijan postavlja pitanja,ona o ljudskoj prirodi i egzistenciji. A priča teče, polako, lagano dok ne dođe do vira, do vodopada. 


" Da li se karakter razvija u vremenu? U romanima, naravno, jeste tako: da nije, malo bi toga bilo za priču. Ali u životu? Ponekad se pitam da li je tako. Naši se stavovi i mišljenja menjaju, stvaramo nove navike i ekcentričnosti; ali to je nešto drugo, više kao neki dekor. Možda je karakter sličan inteligenciji, s tim što karakter dostiže svoj vrhunac nešto kasnije: recimo, između dvadesete i tridesete. A posle toga zaglavimo se s onim što imamo. Ostajemo sami sa sobom."

Toni Vebster, glavni lik Barnsovog romana "Ovo liči na kraj" (Bukerom ovenčan) preispitava svoje sećanje, svoj život. Upoznajemo ga u mladosti, kada se družio s Kolinom i Aleksom i kada je upoznao Adrijana. Pratimo ga i kada je sreo Veroniku. I kada ga je Veronika ostavila, da bi se nedugo potom smuvala s Adrijanom. A vidimo ga i kada se desio tragičan događaj. 

Do tada i posle kada je došla Margaret, Tonijev život je tekao pravolinijski. Bez "oštećenja" Toni je ostario, penzionisao se. Jedno zaveštanje nagnalo je Tonija da premota svoju prošlost i suoči se sa saznanjem da je interpretirao svoj život i svoj lik pogrešno..., možda u nesvesnoj želji da zaštiti sebe od "sebe".   

"Šta sam ja znao o životu, ja koji sam živeo tako obazrivo. Ja koji nisam pobedio ni izgubio, već jednostavno dopustio da mi se život dogodi? Ja koji sam imao sasvim obične ambicije i prebrzo se pomirio s tim da se nisu ostvarile? Ja koji sam plaćao račune, ostajao u dobrim odnosima sa svima koliko god je to bilo moguće, ja za koga su ekstaza i očajanje prebrzo postale tek reči iz knjiga koje sam nekada čitao? "

Posebnu draž roman dobija u drugom delu kada Džulijan dodaje celoj priči malu dozu napetosti, misterije koja se tek na samom kraju "smiruje". Jedan od boljih romana koje sam skoro pročitala.



"Ovo liči na kraj, ali kraja nema. Postoji akumulacija. Postoji odgovornost. A osim njih postoji i nemir. Postoji veliki nemir."

   
Džulijan Barns

Džulijan Barns rođen je u Engleskoj, u Lesteru, 19. januara 1946. godine. Školovao se u Londonu od 1957. do 1964, a visoko obrazovanje iz oblasti savremenih jezika stekao je na Koledžu Magdalen u Oksfordu. Od 1979. do 1986. pisao je TV kritiku, prvo za Nju stejtsmen, a zatim za londonski Obzerver. Dobitnik je više prestižnih nagrada i diploma, uključujući i nagradu Somerset Mom (Metrolend, 1981). Tri puta je bio nominovan za Bukerovu nagradu (Floberov papagaj, 1984, Engleska, Engleska, 1998 i Artur&Džordž, 2005).

7 коментара:

sashkonela је рекао...

Zvuci bas zanimljivo. Volim njegova ranije dela, a volim i Murakamija. Taman ce ovo biti Murakami, u evropskom stilu :)

Ana је рекао...

ova ti je neki miks murakamija i toni parsonsa, a nekako je drugacija od Barnsovih predjasnjih...mada, ja sam samo citala Troje i Ljubav itd.
:)

random cat је рекао...

barns mi na radaru vec neko vreme, ali nikako da stigne na red. a u poslednjih nedelju dana ovo je treci hint da je barns konacno na redu :)
so, thank you :)

Ana је рекао...

eto vidis,ne mozes mu pobeci!;)
ur welcome cat:)

Exxx је рекао...

Ja bih ti dao predlog da nedelju proglasiš 3K danom umesto 2K kao što jesi: krevet, knjiga i kafa ;)

Exxx је рекао...

PS A roman ću svakako pročitati. Čim pročitam Norvešku šumu ;)

Ana је рекао...

odlican predlog!thanx:)
mislim da je i meni to palo na pamet, ali sam na kraju ipak ostavila 2k, kafa se na kafenisanju ipak podrazumeva;)

Citaj, citaj. A ja cu Okorelu da prekocim!