Jer, igra je "sva od pene i sna"... (10.BDF)

Pre četiri godine kada sam konačno rekla goodbye studiranju, sećam se bio je leden, snežan sam start februara, poslušala sam savet drugarice i krenula na salsu. Ta ideja se "kuvala" neko vreme u meni dok nisam prelomila: Sad Ana ili nikad! Jer znate kako to ide: Neću sama, neću sad, ko će po ovoj zimi da ide preko mosta, bla,bla... Danas, kada se osvrnem na taj period, znam da je to bila jedna od mojih najboljih odluka. 

Bez obzira koji ples da je u pitanju, vatrena salsa ili graciozan valcer, samo da je onaj koji OSEĆAMO, jer nije cilj da se igra razume već da se oseti- uživaćemo i imati best time of our life.

Ples u život unosi zarazan i pozitivan fluid koji teče kroz telo dok ono igra. Pause na sve probleme, umor i neraspoloženje. Divne ljude koji taj jedan ples osećaju na hiljadu različitih načina. Punjenje životnih baterija i eliminaciju kompletne negativne energije koju donesemo na čas s posla, s neke porodične zavrzlame ili neke ljubavne dubioze. 

U mom slučaju jednako omamljujuće je i kada gledam ples, a ne učestvujem jer ples je pre svega umetnost, očaravajuća i zahtevna UMETNOST.

Ceo ovaj tekst podstaknuo je upravo jubilarni 10. po redu Beogradski festival igre koji sam ispratila od početka do kraja i na kojem sam istinski UŽIVALA. Dve pune nedelje neverovatnih izvođenja donelo je pure and emotional zadovoljstvo! 

Iako sam ispratila skoro svako veče, najviše su me impresionirali Danski plesni teatar, zatim predstava belgijske trupe Peeping Tom, Pekinški plesni teatar i švajcarska trupa Allas. Najmanje Bečki državni balet i italijanska trupa MaggioDanza. 

DANSKI PLESNI TEATAR 

Igrači Danskog plesnog teatra definitivno su dobili najveće ovacije na ovom 10. BDF. U prepunom gledalištu zemunskog tearta Madlenianum (koji se pokazao najboljim za ovakvu vrstu perfomansa), desetočlana trupa je izvela toplu i zavodljivnu plesnu priču "Ljubavne pesme" britanskog koreografa Tima Raštona(koja je premijerno izvedena u jesen 2011. godine).

Uz muziku danske džez pevačice Karoline Henderson (poznate numere poput My funny Valentine, Come rain or come shine, I am gonna leave you), danski plesači su sedamdeset minuta plesali jedan prelep, otmen, senzualan i intiman ples na prstima, suptilno, krhko... najbolja plesna sihronizacija i dinamika celog festivala. Reprizu molim! 

PEEPING TOM

Potpuno drugačiji od svega viđenog na festivalu igre, i izuzetno hrabar i intrigantan nastup imala je belgijska trupa Peeping Tom koja je nastupala u savršeno odabranom Pozorištu na Terazijama. Prepuna sala (dosta ljudi je ostalo van sale) aplaudirala je na kraju ovom čudesnom ansamblu koji se predstavio perfomansom "Izdaje se".

Miks predstave, opere i plesnog nastupa na momente je donosio vrlo "morbidan" ples u okviru kojeg su tela nalik rastegljivim gumama plesala po podu, klaviru, sofi... Pored glavnog plesača (najbolji solo na festivalu), efektna je bila i androgena dama koja je "glumila" vlasnicu salonca koja ima čudnu vezu sa slugom. Kompletan ples odlično je bio "iskombinovan" sa scenom koja je glumila prostor dnevne sobe, gde brojna vrata i stepenice čine da se može nestajati i ponovo pojavljivati. Skeri, a opet wowww!

PEKINŠKI PLESNI TEATAR

Možda najzahtevniji plesni nastup imao je Pekinški plesni teatar koji je nastupao u Madlenijanumu.  U odličnoj scenografiji (dušek, dim i dekorativne lampe) izveden je komad "Izmaglica"  koji nam suštinski nudi skakanje po gustoj magli. Koreografija (na ivici plesa i akrobacija) stalno grabi unapred, i staje tek usled dobrog starog trika, kada igrači stoje nepomično, posmatraju publiku, odlučno, prekorno, kobno i (ovaj put) opkoljeni snežnom olujom (divan, magičan momenat).

Pekinški plesni teatar je osnovan 2008. godine, kao prva savremena plesna trupa u Kini. Kompanija je nastala okupljanjem tri izuzetna umetnika, koreografa Vang Juan Juan, dizajnera svetla Hana Jianga i scenografa Tana Šao Juana. Pod umetničkim vođstvom Vang Juan Juan, jedne od najtraženijih koreografa savremene igre u Kini, ova mlada trupa broji 19 baletski obrazovanih igrača, što je takođe prvi primer fuzije klasičnog baleta i moderne igre na kineskoj sceni.

ALLAS

a Allas? Eh, to je trebalo videti. Dve projekcije, rasprodate obe, publika sedi na sedištima, stepenicama, stoji uz ivicu i ne može da veruje da uz shostakovicev valcer plesači plivaju na sceni BDP-a!? Da, da, čarolija uživo. 

Švajcarska plesna kompanija Alias, sa produkcijom "Težina sunđera"  već je nastupala na festivalu igre i ove godine jedina je bila "reprizna" u programu jubilarnog. Iako ćemo pamtiti pre svega to plivanje na sceni, pamtićemo i ritam lude sambe,  drečave kostime i neodoljive, elektične pokrete.  

Alias iz Ženeve inače čine jedan Brazilac koreograf, jedan Francuz scenograf, i tim igrača različitih nacionalnosti... Imaju jednog Grka (Tata), dva Italijana, jednog Britanca, par Španaca.... Nema Švajcaraca. Samo je adresa Ženevska.  

Allas očekujem i hoću da vidim opet!

10.Beogradski festival igre završava se večeras nastupom " Studija zabave" švedske trupe Kulberg balet ( Sava Centar 20h) .