Sav taj život ( Alehandro Palomas, Mladinska knjiga)

Jednom sam zajedno s drugom pokušala da dokažem kako se književnost može podeliti po polovima, i da postoje samo "ženski", odnosno samo "muški" pisci. Ali, draga Mona Li nam je jasno i kratko rekla: Ne može. 
The end of story! 

I ok, Bojani je književnost u krvi i diplomi, ona zna i treba joj verovati, ali ja još uvek ne mogu da zamislim (mogu, ali kakve pitanje je sad) da neki  muškarac čita Džejn Ostin, ili sestre Bronte, i čvrsto verujem da su Hemingvej i Remark nekako više "muški" pisci.

Na celu ovu diskusiju podsetila me je ova knjiga koju bih ja bez problema smestila u "ženske", i to one koju su 100% naklonjene i pisane za lepši i nežniji pol.

"Tanta vida", odnosno "Sav taj život" je roman o sedam žena iz jedne španske porodice. Iako je knjiga prepuna originalnih i divnih likova, baka Mensija koja ima slomljenu ruku i devedeset godina je najsimpatičniji i jedan od najboljih ženskih likova koje sam "otkrila" u novijoj svetskoj književnosti!

Baka Mensija priča ono što misli jer " u devedestoj godini ljudsko biće više ne zna za stid, a kada stid nestane, dolaze neprijatne istine, nedostatak svega". Ova ljupka bakica u tišini posmatra svoje kćerke (Lija i Flavija) i unuke (Bea i Ines), i vidi ono što mnogi ne žele da vide: bol, patnju, žal za nečim. 

Svaka žena ima svoju priču, ali sve ih veže jedan bol: Elena, bakina omiljena unuka, Lijina najstarija kćerka koja je pre godinu dana nestala na moru. Elena je bila mezimica cele porodice. Ćutljiva, zaljubljena u more, bez prijatelja s nekom čudnom zrelošću u tim mladim godinama.

Elena: Kako bi ti bako želela da umreš?
Mensija: Pre svih vas.
Elena: Ja bih želela da umrem umorna. 

U tom bolu koji ih veže, baka pokušava i smehom i istinom da "probudi" žene.

Baka: Hoću nečeg da se igram.
Bea: Odlično!Šta bi se igrala? Ne ljuti se čoveče, domine, karte, šah...?
Baka: Ne. Znam. Možemo da se igramo tajni. Da vidimo. Upravo sam se upišala u pelene.
Sada se Bein iskren, gotovo veseo smeh prosipa po jorganu.
Baka: Da, dete. Ja sam matora upišulja. Ali, nije to tajna.
Bea: Ah, nije?
Baka: Nije, glupačo. Tajna je da...,obožavam da se upišam u gaće!

Dok se približava godišnjica od kada je Elena nestala, žene vrte film unazad i pitaju se zašto su tako prokleto same i nesretne. Sapliću se o vazduh koji je zaglavljen u plućima, ne zbog nečega što je bilo niti zbog nečega što će biti, već zbog nečeg što nikada neće biti. 

Lija je prestala da živi onog dana kada je Elena proglašena nestalom na moru. Flavija još nije zaboravila Kristijana, i u sebi čuva istinu zbog koje mrzi majku. Bea u tišini krije da je ostavljena, dok njena sestra Ines ostavlja.    

Elena: A ti? Da li si nekada bila srećna Lija? I nemoj mi opet istu priču da od kad si dobila nas blablabla, nećeš?
Ćutala sam nekoliko sekundi. Elena nije htela da čeka.
Elena: Ne, Lija. Nisi bila. Da si bila, setila bi se.
Lija: Dobro, imala sam svoje trenutke.
Elena: Znaš šta?
Ćutala sam.
Elena: Mislim da nisi bila srećna jer nisi sebi dozvolila da proživiš nesreću istinski. Sebi nisi dozvolila da je dodirneš. Zaglavila si se usred bunara, s nogama na nekoliko metara od govana zakovana u svetlost koju naslućuješ gore. 

Većina žena pati ćutke, dok se baka Mensija pita ko je tim ženama rekao da će im od patnje u tišini biti bolje, i kako da im utuvi u glavu da se od ćutanja ne postaje uzvišeno biće, da je to grčka mitologija. "ćutanje uskraćuje, iščašuje, onemljuje, razboljeva". Isto tako, baka ne dozvoljeva nijednoj da kaže da su same!Dok god su jedna pored druge, sve su samo ne same. 

Kompletan roman satkan je od divnih misli. Divnih istina.

Nije tačno da se mi stari vraćamo u detinjstvo, da se sećamo samo najranijih događaja, najudaljenijih. Laž. Mi stari se ponekad vraćamo trenutku života u kom smo bili stvarno srećni, i tu se krijemo jer smo umorni od traženja nečeg boljeg. Ko dođe u moje godine i dalje usidren u sadašnjost taj nema trenutak sreće kom može da se vrati. I to je mnogo tužno. Pakao. Nesreća.   

Nemoj sebi dozvoliti da ostariš, a da nisi proživela avanturu da nekom nedostaješ, ćerko.Jer, mera ljubavi je nedostajanje. 

Ovaj roman podsetiće vas na vašu baku, majku, sestru, pa i drugaricu. Takođe će vas topiti prekrasnom pričom o ljubavi, uprkos bolu i gubitku.

Divna knjiga. Nađite je. Javite utiske.