And the Grammy goes to...
Iako smo na sredini godine(vreme je atomski mrav, letii!), toliko dobre cool muzike se nakupilo od početka godine da imam osećaj kao da je kraj godine! Decembar. The end.
Rekapitulacija može da počne. Najbolji album, pesma, female, grupa..., sve je tu. Lights, pose and the award goes to:
SWEDEN
Nikad nisam bila u Švedskoj. Međutim, u poslednje vreme tako želim da me neko teleportuje gore. U Stockholm da budem prsajzli. U neki klub, na mesec dana.
Mora da je super cool kada živite u epicentru najbolje EU muzike, gradu koji je pored Londona unazad 15 godina apsolutni no.1 izvoznik odličnee muzike!
Bar ja znam da pevam "Thank u for the music" velikom broju njihovih - the knife, koop, kleerup, peter bjorn and jhon, lykke li. Taj elektronski- synthpop indie- slow- momenat koji je tako tipičan za "made in sweden", i savršen shaky voice glavnih vokala za mene je win win kombinacija!
Zato me ne čudi što sam odlepila na neke nove swedish klince : The Mary Onettes, Kate Boy i Nonono. Prvi me strašno podsećaju na omiljeni M83, Kate na Kleerup i Lykke Li, a Nonono je neki miks i ema83, i fewer ray i royskop-a.
Od Mary preslušati obavezno Evil Coast, Kate ima ubitačna dva singla Northern light i In ur eyes, a Nonono suvereno napada s četiri hita Down under, Pumping blood, Like the wind i Human Being.
FEMALE
Ok. Za Rhye (Mike Milosh i Robin Hannibal) sam čula before 2013, ali njihov debitantski album je usledio tek u martu tekuće godine. I sad. Otkud oni u female sekciji, pitate se vi?! E pa, sweet, mellow Robin i Mike koje je neko prozvao "male Sade" su pored Elene Tonre (leading vocal in Daughter) i Laure Mvale najzanimljiviji ženski vokal koji sam čula u ovoj godini!Dada. Muški vokal, i the creepy one, ali tako dobaar!
I kompletna muzika me podseća na Sade, pogotovo fall, 3days i open. Bthw, omiljene.
Laura je već druga priča. Ova Britanka podseća snažno na Eriku Badu, ali mi je nekako melodičnija od Erike, a mekša od Lorin Hil. Retro soul funky s prizvukom Nine Simone i Bili Holidej. Zvuči akustično, kao da je tu ispod vašeg prozora, a za back up vokale ima vetar i po neki eho. Čarobno. She, Green garden i That is alright.
OST & COVERS
Dva najiščekivanija soundtrack-a su ispala osrednje. GG šarolik, a Oblivion homogen, ali neuverljiv. Međutim, mali biser se tu pojaviooo. Da se naježiš "Oblivion"od omiljenih M83 i sjajne Susanne Sundfor!
James Arthur, dame i gospodo! I nema veze. Nek kao svi pobednici tih wonabiidol takmičenja ne snimi nijednu pesmu više. Cover od Shontelle mu je dovoljna!
U međuvremenu je Daughter uradila cover supermegapopularne Get lucky od DaftPunk. I znam, mnogi su rekli: bespotrebno i toliko daleko od originala, ali ja sam pod utiskom. Tako xx, i tako drugačija. Potpuno odvojiva od originala. Što jeste poenta cover-a, bar po meni.
MALE
Tricky! Adrian Nicholas Matthews Thaws koji je svima daleko poznatiji pod imenom Tricky skoro je objavio svoj deseti album i oduševiooo me! Ovaj engleski muzičar, glumac, producent s vrlo promuklim leonard koen glasom, vratio se u velikom maniru.
Uz pomoć zanimljivih novih ženskih vokala ( Franceska Belmonte, Nneka, Fifi Rong), Triki kid uz zarazne ritmove i ogoljene rime me tera da ga puštam i puštam. U nedogled. Obavezno preslušati We don't die (jer mi ne umiremo:) i Bonnie and Clyde (Kelis dežavu).
GROUPS
Pored Triki kida, veliki comeback su nam u 2013. godini priredili omiljeni indie bendovi- The National, Travis, Editors i Stereophonics!
Tj, na najnoviji od Editors(The Weight of Your Love, 1. jul) i Travis(Where u stand, 19. avgust) čekamo, dok preslušavamo genijalni od National (trouble will find me) i vrlo dobar Stereov (Graffiti ond the train)!
Feniksi koje pamtimo po sjajnoj mejbi sutra, uradili su kvalitetan album- dosta ujednačen i odličnog zvuka. Ono što je daleko efektnije je činjenica da su uspeli da izbace dva maestralna hita koja će se sigurno vrteti u narednih 20 godina i više, kao njihove najbolje pesme do sada: Naslovnu i Take me!
Omiljeni bend The National (pored Coldplay-a), dobiće specijalan post posvećen samo njemu! Ali, moram bar nešto reći. The National je odavno postavio lestvicu očekivanja na HIGH. A od High violet, imala sam osećaj da ne može bolje. I ne može. High je ostao neprikosnoven. Nedostižan. Jedini. 10/10. Trouble je na prvo slušanje, dobio jedva sedmicu. Na drugo je već imao osmicu, a na treće devet. A zašto ne 10 u tom "samo njihovom" postu.
Do tada, slušajte album u krug, u krug i samo u kruuug!
ALBUM
Daft Punk - RAM. Should I say anything more?
Instant crush. Osamdesete u electro funky vejvu. Dajte mi volan, autoput i odoh ka moru.
Toliko.
Rekapitulacija može da počne. Najbolji album, pesma, female, grupa..., sve je tu. Lights, pose and the award goes to:
SWEDEN
Nikad nisam bila u Švedskoj. Međutim, u poslednje vreme tako želim da me neko teleportuje gore. U Stockholm da budem prsajzli. U neki klub, na mesec dana.
Mora da je super cool kada živite u epicentru najbolje EU muzike, gradu koji je pored Londona unazad 15 godina apsolutni no.1 izvoznik odličnee muzike!
Bar ja znam da pevam "Thank u for the music" velikom broju njihovih - the knife, koop, kleerup, peter bjorn and jhon, lykke li. Taj elektronski- synthpop indie- slow- momenat koji je tako tipičan za "made in sweden", i savršen shaky voice glavnih vokala za mene je win win kombinacija!
Zato me ne čudi što sam odlepila na neke nove swedish klince : The Mary Onettes, Kate Boy i Nonono. Prvi me strašno podsećaju na omiljeni M83, Kate na Kleerup i Lykke Li, a Nonono je neki miks i ema83, i fewer ray i royskop-a.
Od Mary preslušati obavezno Evil Coast, Kate ima ubitačna dva singla Northern light i In ur eyes, a Nonono suvereno napada s četiri hita Down under, Pumping blood, Like the wind i Human Being.
FEMALE
Ok. Za Rhye (Mike Milosh i Robin Hannibal) sam čula before 2013, ali njihov debitantski album je usledio tek u martu tekuće godine. I sad. Otkud oni u female sekciji, pitate se vi?! E pa, sweet, mellow Robin i Mike koje je neko prozvao "male Sade" su pored Elene Tonre (leading vocal in Daughter) i Laure Mvale najzanimljiviji ženski vokal koji sam čula u ovoj godini!Dada. Muški vokal, i the creepy one, ali tako dobaar!
I kompletna muzika me podseća na Sade, pogotovo fall, 3days i open. Bthw, omiljene.
Laura je već druga priča. Ova Britanka podseća snažno na Eriku Badu, ali mi je nekako melodičnija od Erike, a mekša od Lorin Hil. Retro soul funky s prizvukom Nine Simone i Bili Holidej. Zvuči akustično, kao da je tu ispod vašeg prozora, a za back up vokale ima vetar i po neki eho. Čarobno. She, Green garden i That is alright.
OST & COVERS
Dva najiščekivanija soundtrack-a su ispala osrednje. GG šarolik, a Oblivion homogen, ali neuverljiv. Međutim, mali biser se tu pojaviooo. Da se naježiš "Oblivion"od omiljenih M83 i sjajne Susanne Sundfor!
James Arthur, dame i gospodo! I nema veze. Nek kao svi pobednici tih wonabiidol takmičenja ne snimi nijednu pesmu više. Cover od Shontelle mu je dovoljna!
U međuvremenu je Daughter uradila cover supermegapopularne Get lucky od DaftPunk. I znam, mnogi su rekli: bespotrebno i toliko daleko od originala, ali ja sam pod utiskom. Tako xx, i tako drugačija. Potpuno odvojiva od originala. Što jeste poenta cover-a, bar po meni.
MALE
Tricky! Adrian Nicholas Matthews Thaws koji je svima daleko poznatiji pod imenom Tricky skoro je objavio svoj deseti album i oduševiooo me! Ovaj engleski muzičar, glumac, producent s vrlo promuklim leonard koen glasom, vratio se u velikom maniru.
Uz pomoć zanimljivih novih ženskih vokala ( Franceska Belmonte, Nneka, Fifi Rong), Triki kid uz zarazne ritmove i ogoljene rime me tera da ga puštam i puštam. U nedogled. Obavezno preslušati We don't die (jer mi ne umiremo:) i Bonnie and Clyde (Kelis dežavu).
GROUPS
Pored Triki kida, veliki comeback su nam u 2013. godini priredili omiljeni indie bendovi- The National, Travis, Editors i Stereophonics!
Tj, na najnoviji od Editors(The Weight of Your Love, 1. jul) i Travis(Where u stand, 19. avgust) čekamo, dok preslušavamo genijalni od National (trouble will find me) i vrlo dobar Stereov (Graffiti ond the train)!
Feniksi koje pamtimo po sjajnoj mejbi sutra, uradili su kvalitetan album- dosta ujednačen i odličnog zvuka. Ono što je daleko efektnije je činjenica da su uspeli da izbace dva maestralna hita koja će se sigurno vrteti u narednih 20 godina i više, kao njihove najbolje pesme do sada: Naslovnu i Take me!
Omiljeni bend The National (pored Coldplay-a), dobiće specijalan post posvećen samo njemu! Ali, moram bar nešto reći. The National je odavno postavio lestvicu očekivanja na HIGH. A od High violet, imala sam osećaj da ne može bolje. I ne može. High je ostao neprikosnoven. Nedostižan. Jedini. 10/10. Trouble je na prvo slušanje, dobio jedva sedmicu. Na drugo je već imao osmicu, a na treće devet. A zašto ne 10 u tom "samo njihovom" postu.
Do tada, slušajte album u krug, u krug i samo u kruuug!
ALBUM
Daft Punk - RAM. Should I say anything more?
Instant crush. Osamdesete u electro funky vejvu. Dajte mi volan, autoput i odoh ka moru.
Toliko.
Коментари
:*
Editors mogu da se nađu za download, to sam već učinio i u najveće ih vrtim. Čak sam i pisao o tome. Pozdar za kafenisanje koje čitam dok bukvalno pijem kafu
Za muziku, nema na cemu. Javi utiske. Zaz sam totalno zaboravila, nisam je ni preslusala, a Bovi i Mode mi nisu legli. Samo po neka pesma. Sad cu Editors da pustim, hvala za dojavuuu:)