Malo mi za sriću treba (kap mora)
Znate onaj osećaj kada vam je sve nekako poznato - to je vaš kutak, vaši prijatelji, vaša porodica, navike, ulice..., i sve je na svom mestu, ali vi kao da niste. Pa vas poseti neki nemir koji ne pušta, i gurate dan po dan jer tako treba, jer će sve doći na svoje, ali još uvek s osećajem da treba da budete negde drugde.
E to osećanje me "drma" ovih dana.
Kada se probudim. Kada pijem jutarnju kafu. Kada se spremam za posao. Kada sedim u osamnaestici. Kada ulazim u firmu. Kada pišem, sređujem fotke, tagujem i objavljujem. Kada idem na pauzu. Kada mi šef priča kako ćemo ovo, kako ćemo ono. Kada krenem kući. Kada se čujem sa drugaricama. Kada odem na Kej. Kada legnem u krevet. Kada zažmurim.
Cada vez - u glavi mi je još uvek šum bora i razbijanje talasa o stene, u kosi i na koži - so, pred očima plavetnilo koje se cakli kao da je ogromna svilena tkanina po kojoj su posute sitne dijamantske čestice, a u vazduhu miris mora koje miriše na svežu lubenicu.
Jer pučina ne pušta, jer se za morem unapred žali, jer se na more najlakše naviknem, a najteže ga pustim.
malvazija, sa kojom nazdravljate moru,
drugim susretima i životu
E to osećanje me "drma" ovih dana.
Kada se probudim. Kada pijem jutarnju kafu. Kada se spremam za posao. Kada sedim u osamnaestici. Kada ulazim u firmu. Kada pišem, sređujem fotke, tagujem i objavljujem. Kada idem na pauzu. Kada mi šef priča kako ćemo ovo, kako ćemo ono. Kada krenem kući. Kada se čujem sa drugaricama. Kada odem na Kej. Kada legnem u krevet. Kada zažmurim.
Cada vez - u glavi mi je još uvek šum bora i razbijanje talasa o stene, u kosi i na koži - so, pred očima plavetnilo koje se cakli kao da je ogromna svilena tkanina po kojoj su posute sitne dijamantske čestice, a u vazduhu miris mora koje miriše na svežu lubenicu.
Jer pučina ne pušta, jer se za morem unapred žali, jer se na more najlakše naviknem, a najteže ga pustim.
Jutro. Tišina koju samo razgovor petla i galeba para.
Kafa koja se hladi na terasi sa koje puca pogled na borovu šumu i zaliv. Sunce koje se budi i polako zauzima najlepšu poziciju na nebu.
Kafa koja se hladi na terasi sa koje puca pogled na borovu šumu i zaliv. Sunce koje se budi i polako zauzima najlepšu poziciju na nebu.
Miran i hladan Jadran.
Sami na plaži, sami u moru.
i sveža lubenica, jer Jadran ovo leto na nju miriše.
Na steni, tik do pukotine.
Dok sunce upija morske kapljice.
Begbede, Gudvin i Džoana.
Otkačeni Frederik koji vas sa stene seli u Moskvu, divlju i mladu.
Gudvin (Agatin sin) koji vas šeta poznatim ulicama Istanbula i Džoana,
sa kojom tumarate po malom, tipičnom engleskom seocetu - Pegfordu.
Drugi susreti-
dezert nakon glavnog jela koje ste okusili prošlo leto.
Drugi susreti koji za razliku od prvih koji proteknu u konstantnom upoznavanju,
daju priliku da sate kradete da biste ih proveli na "omiljenim mestima".
ali i da se opustite i uvučete u neku uličicu pa nađete neka nova "omiljena" mesta- tapas bar Campanel, restoran Frkanj s kamenom terasom tik iznad mora i zvonik Sv. Marije sa kojeg se pruža prelep pogled na ceo Rab.
Kino na otvorenom. Dok seva.
Klupe i sunđeri.
a iznad vas nebo s milion zvezda.
terasa sa koje posmatrate sunce
kako ide u snove dok talasi u daljini ljuljaju.
drugim susretima i životu
malo.
malo za sriću treba.
bar u mom slučaju.
do buđenja:)
Коментари