Malo mi za sriću treba (kap mora)

Znate onaj osećaj kada vam je sve nekako poznato - to je vaš kutak, vaši prijatelji, vaša porodica, navike, ulice..., i sve je na svom mestu, ali vi kao da niste. Pa vas poseti neki nemir koji ne pušta, i gurate dan po dan jer tako treba, jer će sve doći na svoje, ali još uvek s osećajem da treba da budete negde drugde.

E to osećanje me "drma" ovih dana. 

Kada se probudim. Kada pijem jutarnju kafu. Kada se spremam za posao. Kada sedim u osamnaestici. Kada ulazim u firmu. Kada pišem, sređujem fotke, tagujem i objavljujem. Kada idem na pauzu. Kada mi šef priča kako ćemo ovo, kako ćemo ono. Kada krenem kući. Kada se čujem sa drugaricama. Kada odem na Kej. Kada legnem u krevet. Kada zažmurim.

Cada vez - u glavi mi je još uvek šum bora i razbijanje talasa o stene, u kosi i na koži - so, pred očima plavetnilo koje se cakli kao da je ogromna svilena tkanina po kojoj su posute sitne dijamantske čestice, a u vazduhu miris mora koje miriše na svežu lubenicu.

Jer pučina ne pušta, jer se za morem unapred žali, jer se na more najlakše naviknem, a najteže ga pustim. 

  
Jutro. Tišina koju samo razgovor petla i galeba para.
Kafa koja se hladi na terasi sa koje puca pogled na borovu šumu i zaliv. Sunce koje se budi i polako zauzima najlepšu poziciju na nebu. 


Miran i hladan Jadran.  
Sami na plaži, sami u moru.
i sveža lubenica, jer Jadran ovo leto na nju miriše.     


Na steni, tik do pukotine. 
Dok sunce upija morske kapljice.
Begbede, Gudvin i Džoana. 
Otkačeni Frederik koji vas sa stene seli u Moskvu, divlju i mladu. 
Gudvin (Agatin sin) koji vas šeta poznatim ulicama Istanbula i Džoana, 
sa kojom tumarate po malom, tipičnom engleskom seocetu - Pegfordu.  


Drugi susreti- 
dezert nakon glavnog jela koje ste okusili prošlo leto.
Drugi susreti koji za razliku od prvih koji proteknu u konstantnom upoznavanju, 
daju priliku da sate kradete da biste ih proveli na "omiljenim mestima".


ali i da se opustite i uvučete u neku uličicu pa nađete neka nova "omiljena" mesta- tapas bar Campanel, restoran Frkanj s kamenom terasom tik iznad mora i zvonik Sv. Marije sa kojeg se pruža prelep pogled na ceo Rab.


Kino na otvorenom. Dok seva. 
Klupe i sunđeri.
a iznad vas nebo s milion zvezda.


terasa sa koje posmatrate sunce
 kako ide u snove dok talasi u daljini ljuljaju.


malvazija, sa kojom nazdravljate moru, 
drugim susretima i životu  

malo.
malo za sriću treba.
bar u mom slučaju.

do buđenja:)


Коментари

Cat каже…
al ti uzivas, bre! ;)
Ana каже…
pa jesam li ja ili nisam pravi predstavnik naseg znaka?;)

Najviše ste čitali