недеља, 24. новембар 2013.

Degustacija slobode (Sanjari i Davor Rostuhar)

“Is all that we see or seem
But a dream within a dream?” 


Nekog sam uverenja da smo tu na Zemlji samo iz dva razoga: To Love and to Wonder. I znam da ću na kraju puta, najviše žaliti (nadam se da ne, ali...) što nisam videla više od čarobnog, čudesnog sveta. 

Drug Miša odavno je maloj i odabranoj ekipici ubacio jednog dosadnog crva koji već više od godinu dana ne da nam mira. 
Citiram: Tridesete su tu, kada ćemo ako ne sada!?
To wonder, to discover, to LIVE.
ne da odemo na pet dana via Amsterdam, deset via Greece ili na mesec dana via Croatia. 
Da odemo i možda se ni ne vratimo.
via EAST.
Transibirijskom via Rusija, pa Indija, Vijetnam pa na Tajland. Divljina, priroda, plaže, paraglajding, bajs i odsustvo svih gadgeta...
Citiram dalje:
Ami: Nema šanse da dobijem toliki odmor. 
Mona Li: Nema šanse da nađem pare za taj put.
a ja: Sanjam da će crv "probuditi" onu Anu koja se ne ograničava i sputava, i koja će reći: Jedan je život, idemooo(bez para, bez odmora, bez javljanja...)





Sad baš u četvrtak, opet smo počeli da "hranimo" naše snove na predavanju Davora Rostuhara, hrvatskog istraživača, avanturiste i putopisca koji je počeo da putuje sa 16 godina po svetu, uglavnom u društvu prijatelja, a poslednje vreme najviše u paru s devojkom Majom.



Davor je bio gost zanimljive Putospektive koja okuplja sve ljubitelje putovanja i putničke fotografije. Kao pravi profesionalac kada su u pitanju pređeni kilometri, Davor je sa svojom lepšom polovinom, prošle godine osam meseci proveo na putu Zagreb - Kejptauna, a na Rexovom gostovanju pričao je o prvoj polovini puta, 10 000 pređenih km,  od hrvatske prestonice do prekrasnog Zanzibira.

S lakoćom i duhovitošću Davor je skoro bez pauze pripovedao o Istanbulu (prvom gradu u kojem su se malo duže zadržali na putu), zatim o četiri sata koliko im je uvek trebalo da se spakuju ujutru za nastavak puta, sirotom motoru koji je u jednom trenutku imao više od 200 kg stvari natovarenih, o Port Saidu, glavnom ulazu na afričko tlo s te strane, prekrasnim noćima u Sahari, srdačnim Sudancima i Etiopljanima koji spremaju kafu 3 sata i iskaču iz svakog grmlja.


Od Davora smo saznali da su afrički putevi dosta dobri, da se tablice u Egiptu obavezno menjaju, odnosno dobijate njihove, kao i da couchsurfing savršeno funkcioniše u Africi. Maja i Davor su nas odveli i u "divljinu" u kojoj još postoje plemena koja žrtvuju decu "mingije", ali i na vrh Kilimandžara. 


Prvi deo puta završili smo svi na peskovitoj plaži Zanzibira. Čarobno i vrlo inspirativno veče dugujemo prijatnom Davoru koji nije čekao tridesete i komfor, već je odmah uskočio u svoje snove. Naklon.  

Iako me nikada nije privlačio Crni kontinent ( više od ostalih, fav. Azija) , Davorova priča je uspela da me zainteresuje za Afriku, jer svaki deo Zemlje ima neku draž. Takođe, podsetio me je da Love and Wonder mogu zajedno i nadam se biće zajedno. 

za jump u hope to be blisku degustaciju slobode (savršena definicija za wonder) :
        


4 коментара:

Katarina је рекао...

predivno! inace, htela sam da idem da ga slusam i u ovom haosu potpuno zaboravila, ali imam tebe, pa kao da sam posetila :)

Ana је рекао...

hej, sad mi bedak što sam zaboravila da ti kažem za ovo..., ali imaju oni stalno, tj jednom mesečno okupljanja pa idemo sl. put 2gether:)

sashkonela је рекао...

Jos od kad sam cula za njega, divim mu se. Putuje, zaisuje, fotografise, i sada zivi od toga! Ima li neceg lepseg? Nikad nije kasno. Dosta je izgovora!

Katarina је рекао...

nema veze, sama sam kriva sto sam potpuno zaboravila, a sledeci put obavezno zajedno :)