High couture cinema (Velika lepota, 2013)
La dolce vita. Mislim da je to bio neki početak srednje škole kada sam pokušala da ga odgledam. Bio mi je spor od starta, too slow za moj ukus, ali nisam odustajala, sve očekujući da će opravdati la grande epitete koji ga prate, ali avaj. Nakon pola sata, prebacila sam na neki drugi kanal, konstatujući da me Felini najverovatnije nikada neće kupiti. I nije.
Ta vrsta filmske naracije i estetike mi nikada nije "legla". Da budem iskrena, iz kompletnog opusa italijanskog neorealizma, mogla sam jedino i još uvek mogu milion puta da gledam, po meni, jedan od najboljih filmova u istoriji svetske kinematografije: Gorak pirinač. Ostali, no thanx.
Zato sam bila krajnje skeptična kada su mi rekli da je italijanski film "La grande bellezza" u režiji Paolo Sorrentina koji je već stekao reputaciju Felinijevog naslednika, omaž slavnom Felinijevom delu.
Kad ono, jedan od najboljih filmova koje sam pogledala u poslednjih nekoliko godina! Remek delo sv. kinematografije. High couture cinema! Ma, ludilo od filma.
Od prve minute do poslednje hipnoza. Hipnoza od maestralnog vizualnog izraza (za koji je zaslužna fantastična muzika, fotografija, montaža, ali i Rim), sjajne glume, humora i misli. Jer sve je tu, i sve je haj kvaliti. High!
U centru zbivanja je Džep Gambardeli, novinar koji već godinama nosi titulu jednog od najpoznatijih i najboljih novinara belle Italije. Film počinje s Džepovom rođendanskom žurkom na krovu njegovog apartmana, na kojoj se okupio creme de la creme italijanskog džet seta. Dan kasnije, Džep saznaje jednu tragičnu vest koja "odmotava" u formi upečatljivih bliceva i kratkih, interesantnih susreta život jednog intelektualca koji je prezasićen ne samo načinom života, već i odnosima i kojeg je teško impresionirati jer je čovek koji je video i doživeo skoro sve.
Sjajan Toni Servillo, ali i ostali ( Sabrina Ferilli, Carlo Verdone, Pamela Villoresi) su pored prelepog Rima, fantastične muzike vođeni veštim rukama kamermana Luce Bigazzija i Sorrentina stvorili nadrealnu atmosferu, raskoš koja je ogulila glavne likove i njihovo "bogatstvo" servirajući neke životne misli i pitanja.
Genijalan film koji toplo preporučujem, i to za višestroko gledanje jer odavno nisam uživala ovoliko gledajući neki film. Ovo je film za koji ste ubeđeni da nije moglo bolje. Film koji ostaje u glavi na duže staze i mami vas da ga pogledate opet. I opet.
10/10
P.S. Velika lepota je nekako uspela da potisne utisak da je Wes Anderson snimio takođe maestralan film s neeverovatnim Fajnsom. Lud, otkačen i sjajan film u stilu svih njegovih prethodnih, ali sa primetnim preplitanjem Tarantinovih "bastards". Od ostalih sa liste, vredan pomena je i čileanski IGLO. Pozitivan, drugačiji, životni, nalik nekom stripu.
Ta vrsta filmske naracije i estetike mi nikada nije "legla". Da budem iskrena, iz kompletnog opusa italijanskog neorealizma, mogla sam jedino i još uvek mogu milion puta da gledam, po meni, jedan od najboljih filmova u istoriji svetske kinematografije: Gorak pirinač. Ostali, no thanx.
Zato sam bila krajnje skeptična kada su mi rekli da je italijanski film "La grande bellezza" u režiji Paolo Sorrentina koji je već stekao reputaciju Felinijevog naslednika, omaž slavnom Felinijevom delu.
Kad ono, jedan od najboljih filmova koje sam pogledala u poslednjih nekoliko godina! Remek delo sv. kinematografije. High couture cinema! Ma, ludilo od filma.
Od prve minute do poslednje hipnoza. Hipnoza od maestralnog vizualnog izraza (za koji je zaslužna fantastična muzika, fotografija, montaža, ali i Rim), sjajne glume, humora i misli. Jer sve je tu, i sve je haj kvaliti. High!
U centru zbivanja je Džep Gambardeli, novinar koji već godinama nosi titulu jednog od najpoznatijih i najboljih novinara belle Italije. Film počinje s Džepovom rođendanskom žurkom na krovu njegovog apartmana, na kojoj se okupio creme de la creme italijanskog džet seta. Dan kasnije, Džep saznaje jednu tragičnu vest koja "odmotava" u formi upečatljivih bliceva i kratkih, interesantnih susreta život jednog intelektualca koji je prezasićen ne samo načinom života, već i odnosima i kojeg je teško impresionirati jer je čovek koji je video i doživeo skoro sve.
Sjajan Toni Servillo, ali i ostali ( Sabrina Ferilli, Carlo Verdone, Pamela Villoresi) su pored prelepog Rima, fantastične muzike vođeni veštim rukama kamermana Luce Bigazzija i Sorrentina stvorili nadrealnu atmosferu, raskoš koja je ogulila glavne likove i njihovo "bogatstvo" servirajući neke životne misli i pitanja.
Genijalan film koji toplo preporučujem, i to za višestroko gledanje jer odavno nisam uživala ovoliko gledajući neki film. Ovo je film za koji ste ubeđeni da nije moglo bolje. Film koji ostaje u glavi na duže staze i mami vas da ga pogledate opet. I opet.
10/10
P.S. Velika lepota je nekako uspela da potisne utisak da je Wes Anderson snimio takođe maestralan film s neeverovatnim Fajnsom. Lud, otkačen i sjajan film u stilu svih njegovih prethodnih, ali sa primetnim preplitanjem Tarantinovih "bastards". Od ostalih sa liste, vredan pomena je i čileanski IGLO. Pozitivan, drugačiji, životni, nalik nekom stripu.
Коментари
;)