недеља, 06. јул 2014.

Zemunka u Beogradu

Znam da bi većina ljudi okarakterisala sebe kao lokal patriotu. Ali to što kupite cipele na Banovom brdu ili uvek jedete pecivo iz neke pekare u Požeškoj, nije dovoljno da biste se tako deklarisali, ukoliko malo po malo skoknete u centar na neko piće, u kafanu, do Kneza ili Bulevara u šoping…ukratko: ako zujite u gradu 24h.

Dok sam radila s NBgd strane, most sam prelazila samo zarad noćnih i dnevnih 2die4 događaja, poput svirke St.Louisa, Kišobrana ili posećivanja nekog festivala. Sve drugo sam obavljala u Zemunu, eventualno na Novom Beogradu.

Kafenisanja: a da dođete kod mene na Kej, da vidite u Edenu i na Savani kako je. Kao da ste na moruu. Hajdee! Klopa: e a da odemo u Široke staze ili Pizza bar. Ma, cene su smešne. Šoping: Gospodska i Delta. A da ne pričam o pijaci, frizeru, pošti…tutto in Munze.

I nije da nisam neki fan Beograda. Prosto volim više moj mali, ušuškani Zemun koji ima neki poseban šarm, gušt koji ga čini drugačijim od celog Beograda, jer šta god da stoji u Skupštini grada, sve opštine su opštine, dok je Zemun, grad u gradu. Tačka. 

Plus sve više mi smeta užurbanost, masa i buka bez koje Bg ne ume da diše. Kao i neko licemerno foliranje koje primećujem malo po malo po gradu. Ali hoće to, pogotovo u gradu u kom svi glume neku ulogu. Ali to je već neka druga tema…

Međutim, od kada mi se firma preselila u sam centar grada - što možete da pogodite je izazvalo mali potres mozga u tom momentu, od kog se evo već mesec dana oporavljam, morala sam malo da se adaptiram, tj da pronađem mesta u centru u kojima će mi “selidba” biti manje stresna…

A kada kažem manje stresna to onda znači: uvek poprečnim ulicama do cilja i što skrivenije, to bolje!

Ljutić (ul. Stevana Sremca br.5)
ovaj skriveni eden sam pronašla na preporuku nekoliko drugarica koje su rekle da ležernije, indie mesto od ovog nisu videle u Bg. Savršena bašta za sve koji vole da dođu u odeći koja viče: udobnoo mi je i želim da kuliram i blejim. na dnevnom meniju je odlična muzika (60s, 70s, 80s), chill atmosfera, pas (kažu da je tu negde i drugi ali ga mi nismo upoznali do sada) i pivoo:)  

Majik (ugao Palmotićeve i Hilandarske, iako oni voli da kažu Palm. i Džordža, manite me tih skrivalica)
ovaj potez ima nekoliko simpa stanica, počev od Dalija, preko Pomodora, Smaragda do Malog princa. Međutim, Majik koji je krojen po ideji Karima Rašida je nekako najbolji jer je skroz ušuškan za razliku od pomenutih koji su nekako na izvolte. Ovde možete happy hour posle posla, i to ne samo na pićence, već i na klopu koja je raznolika, pristupačna i ukusna! ;)


Beton hala / Toro (Luka)

dobro, ovo jeste fensi mesto, ali od svih "rečnih" poteza s ove strane mosta, nekako sam najmirninija upravo na ovom. Nije to Zemunski kej, ali to nisam ni očekivala s ove strane. međutim, ima ovde dole krajnje odličnih mesta, pogotovo u prepodnevnim satima ili oko 7 kada je masi još rano da strike a pose. Vino Radovanović, Toro ili Frida, pogled na Dunav i mogu tako u nedogled, samo da ne raadiiiiim. 

Maska (ul. Rankeova)

da živim s ove strane mosta (teško ali....) locirala bih se ili na Dorćolu ili na Vračaru i to negde ovde oko hrama. Jer, ovaj deo ima neki šmek, to priznajem. Nije munze, ali nekih 30% jeste. Maska je jedno od onih mesta u kojima kada ste, imate osećaj da biste mogli da budete bilo gde. Bašta je mala, ali sweet. + moj omiljeni bend St. Louis često je rado viđen gost. if u know what I mean.

Kalemegdan
bez obzira na činjenicu da je jedno od glavnih turističkih mesta u gradu, Kalemegdan mi je kao i Dunav, ključan za vajb ovog grada. samo malo kad bi ljudi bili opušteniji, tj kada bi ga leti okupirale prostirke, smeh, igre, biblioteka na otvorenom a ne samo cirkularno kruženje. lep mi je takođe jer odatle Munze izgleda kao neka varošica iz prohujalog perioda. vintage, retro i cool, sve sa Gardošem u fokusu. Plus Barutana je tako kuuuul mesto za đusku!   

Нема коментара: