Bez modifikacija, moliću lepo! (#supersinglegirl)

Nemam običaj da pišem o muško-ženskim odnosima. To mi je tako cosmo. Tako 50 nijansi sivila, magle u kojoj možeš samo da se izgubiš. Isti slučaj je s muškarcima. Kompleksni su. Neobjašnjivi. Individualni. Teško je biti objektivan i distancirati se od svojih doživljaja i iskustava.

Međutim, s vremena na vreme prosto ne mogu da odolim da napišem koju, inspirisana (ili bolje reći izrevoltirana!) nekom pričom, situacijom, pa nekad i rečenicom, ili malim monologom. A pre nedelju dana, malo je falilo da ja koja ne stavljam statuse na fejsu već tri godine unazad, postujem jedan i to pozamašan, jer sam bila Wtf!?

Za početak malo pitanjce: Drage moje, da li vam prilaze muškarci? Da? Ne?

Jer, opšte je poznata stvar, a to mi cure nismo izmislile, da su se momci povukli, bar oni normalni (definicija normalnog je krajnje relativna ali verujemo da bi se dame složile usled pada kriterijuma da u globalu ne tražimo puno sem malo mozga, dovoljno da mogu da sroče prosto proširenu rečenicu koja ima smisla + mrvica nonšalancije i duhovitosti ako je moguće). Odmeravaju, približavaju se, stalno nešto prolaze pored cure s nadom da se ogrebu (erekcija, moliću lepo!:) ali retko koji se usudi da priđe. Zato, onaj koji to uradi, kod većine cura dobije u startu +. Koji se nažalost, po običaju odmah anulira, jer budimo realne, prilaze kreteni. 

Oni pravi prosto nemaju muda. Da, imaju scenario (u glavi), ali  su se u poslednjih pet do sedam godina zavetovali na ćutanje. I od tada ćute. I baš su moram priznati uporni u tome. Za to im odajem priznanje. Svaka im čast. 

Elem, nije da nema nekih izuzetaka. Letos je koleginicama i meni prišao jedan dečko dok smo đuskale, s osmehom i krajnje nenametljivo, čak drugarski, bez napadnog bombardovanja s pitanjima, svakoj pružajući jednaku pažnju, sa šalom. Nekoliko dana nakon toga na stanici dok sam čekala jutarnji takođe sam doživela džentlmenski prilaz i to od strane momka 5 godina mlađeg od mene, što mi je bilo wow s obzirom na činjenicu da je jačem polu ipak potrebno da dobro zađe u tridesete pa da izgleda i zvuči zrelo, pogotovo u pola 5 ujutru. Ali to su bila jedina dva normalna prilaza koja sam videla prošle godine. Ostali su bili koktel dosadnog- iritantnog-napadnog. Onog zbog kog veliki broj single cura je spreman da se zavetuje na supersingle girl 4ever.

Međutim, od svih prilaza ovaj prošlonedeljni je pobedio. 

Petak. Office pub. Dejan Cukić (čovek je CAAAAR) peva Nirvanu. Ostalo je još nekih pola sata do kraja. Za naš sto prilaze dva tipa. Hrabro, moram priznati, s obzirom da je nas bilo 4 i da smo bile totalno u dance fazonu, a ne bacanju šarma. Ukratko: minimalan make up, zatvoren dekolte, jeans, čizme. Predstavljaju se. Visoki i mršavi stoji i ćuti ( to je nekako postao kliše: jedan ćuti i stoji, drugi drži banku) a njegov drug na kome majica samo što ne eksplodira od bicepsa, tricepsa, kreće da priča mojoj drugarici:

Lepa si. A bila bi super riba uz dve, tri modifikacije!?????????????????????

Modifikacije?! Znam, znam, pitate se wtf, ali vratimo se još samo koji tren mladiću.   

Mislim, ne moraš da smršaš ali kakav ti je to rep? Evo, vidiš kako ti je drugarica isfenirana. Ma ja sam ubeđen da ćeš ti sledeći put kada dođeš ovde, da budeš isfenirana!
?????????

Oook.  Shvatile smo. Iz njegove perspektive to je bio kompliment jer pobogu, rekao je da je lepa,  i smatra da su joj potrebne minimalne izmene. Ili da budemo precizniji dve, tri modifikacije. Pa koja žena na to ne bi pala. Svaka?!! 

Nažalost, ima dosta onih koje bi pale. To znam. Međutim, mislim da to može da se vidi na kilometar. Ali, što bi rekla moja B, takvima on ne sme da priđe. Elem, kada sam prepričavala događaj koleginicama i ostalom društvu, zauzete su se krstile i umirale od smeha, a single su imale samo jednu reakciju: a ljudi se čude što smo same!? Vala stvarno! Ako je ovo sve što je ostalo, biram da ostanem single, pa nek me i društvo proglasi "ženom kojoj nešto sigurno fali". U bilo kom slučaju, moliću lepo, bez modifikacija!   

P. S. Negde baš u tom periodu izašao je februarski Elle u kom je  F- A-N-T-A-S-T-Č-A-N tekst koji je napisala Jasmina Lazić o single devojkama, ali možda još više o tome kako društvo percepcira single cure.  Ukratko: tim curama nešto fali. Da, nema veze što smo u 21. veku, što smo se izborile za mesto u društvu, kao što veli Džasmin "ovde će, ako niste udati ili u vezi, ljudi obično pomisliti da nešto nije u redu sa vama, da vam je život nekompletan". Savršen tekst koji vam toplo preporučujem da pročitate! :)