#onokadotkrijessjajnonovomesto (BERLINER)

Nije da sam neki fan januara i zime, ali postoji neka MAGIJA u tom samom startu godine, pogotovo prvom i drugom januaru kada nas drži dobro raspoloženje sa dočeka, praznični entuzijazam da će Nova ipak biti dobra, bolja. Kada ambiciozno još verujemo da ćemo ispuniti novogodišnju rezoluciju. I kada imamo nekoliko slobodnih dana (pogotovo u ovom slučaju kada 31. padne u sredu) da predahnemo od posla. Nekoliko dana samo za sebe i za nama drage ljude, ali i ona sitna zadovoljstva koja odmah nakon praznika bivaju rezervisana mahom za vikende.

Na tom startu godine, upravo to odsustvo jurnjave i obaveza (sem onih slatkih koje ste vi inicirali i kojima se radujete) najviše volim. Da se probudim i da odlučim da leškarim po ceo dan. Čitam. Gledam filmove (The DROP i The JUDGE). Da se spustim do Keja. Prošetam, provirim u Labrador, otkrijem Roggenart hleb (na nemačkom roggenart znači umetnost ražu), pogotovo beli s osam žitarica Biota. Sednem na ženski talk na Savanu bez gledanja na sat ili razmišljanja "šta ću sutra da ubacim na Elle". 

Ili da ubedim ekipu da se spustimo u Savamalu do Berlinera. Ne mora na kobaju, može samo na knedle sa šljivama i neko belgijsko pivo. Ma gušt na kvadrat!

Za BERLINER sam čula od sestre i amige. Obe su probale da uđu posle 21h, u prvoj nedelji otvaranja i nisu uspele. Masa ljudi, dim, ljudi stoje oko stolava nad glavima onih koji sede. Da proviriš i izađeš! Onda smo amiga, Ivana i ja probale opet, jednu subotu kada smo naumile u Peron, a završile na rođosu Kišobrana (ubedila sam ih!:), kada je opet bila nemoguća misija da nađemo mesto i vazduh u Berlineru koji se pre mesec i po dana otvorio u omiljenoj Savamali i to u potezu KC GRAD / Ben Akiba / Tranzit / Peron.

Drugi pokušaj sa work koleginicama, mojim webovkama je urodio plodom, ali tek pošto smo prevarili noć i pojavili se u pola 4! Fantastik: i mesta i vazduha. Treći put sam već bila profi: na Badnji dan, u 17h! Milina :)  

Osmišljen u duhu najboljih nemačkih pivnica, Berliner ima onaj šmek koji volim kod novih mesta: prostranost, jednostavan raspored, nameštaj u stilu sedamdesetih, rustični fazon s gredama i neku ekipu i atmosferu zbog koje imate osećaj da ste na nekom brodu ili u inostranstvu i samo što na vrata nisu ušli ulični muzičari, sve sa harmonikom, violinom i cilinderom!   


Cene su visoke i diskutabilne. To se najviše odnosi na pivo, sve ostalo je u proseku, isto kao i drugde. Čajevi su 230din (mahom engleski, probajte sa vanilom.) , knedle sa šljivama 190din (zanimljiva kombinacija sa bademom, 3 komada u porciji), kobasice u porciji sa pomfritom, kupusom ili u kifli od 400 do 700din, dok su kafe oko 200. Čudo nad čudima: čaša Malvazije 365! Naklon za to!

A piva? 50 vrsta. Domaća, kraft (Kabinet, ambalažaa ludilo, ukus mogao bi biti raskošniji ali opet dobra!), ali i nemačka, belgijska, holandska, italijanska, hrvatska. Sa ukusima, tamno, svetlo, točena. Međutim, cene su iznad proseka. Od 365 pa do 600 (neka italijanska, što je čudno s obzirom da Italijani nisu poznati po pivu). 

Do sada sam probala belgijsko Tripel Karmeliet koji podseća na Lav, ali je jači i tamno, nisam upamtila kako se zove, ali u meniju samo potražite gde piše "zimsko, slatko, božićno" i to je!

Sledeći put na kobaje! Vidimo se u Berlineru!


 
  

Коментари

Krenemo danas drugarica i ja da se jadamo kako moramo da nađemo neko novo fino mestašce, onako da nam je obema blizu i da bude zanimljivo. I pojaviš se ti, tačnije tvoj post, i ona odlepi za pivom a ja za knedlama. :D
Sad još samo da se dogovorimo kad se vidimo. Bitno je da smo mesto našle. :)
Ana каже…
super, super :):) imam još jednu dojavu: pileća krilca su ima kažu takođe da poližeš prste! javi utiske! i obavezno idi oko 4, 5. bila je koleginica u toku radne nedelje u sedam i samo su ostala mesta za šankom!

Najviše ste čitali