Suspense x 4 (Lovac na duše, Iščezla, Pre nego što zaspim i Jedan na jedan)
Među onim sitnim zadovoljstvima koje život ulepšavaju i čine ga ispunjenim, bar u mom slučaju, spadaju knjige.
Nažalost, poslednjih godinu dana za njih imam samo rezervisan vikend, i praznične odmore kada me mraz, led i orkanski vetrovi vežu za dormeo, čaj i home, topli dom.
A ove zime, čitala sam bogami, neke mnogoo dobre trilere! Zapravo, sjajne! Ali, krenimo redom i to od najbolje!
Il tribunale delle anime (Lovac na duše, Donato Karizi, VULKAN)
Ne znam za vas, ali mi na poslu imamo običaj da pozajmljujemo knjige koje nam se dopadnu, a potom da ih na pauzi (u onih 10 minuta kada ne tračarimo kolege) iskomentarišemo. Tako nam je pod ruku došao italijanski pisac Donato Karizi i njegov bestseler Šaptač (The Whisperer) koji mi je bio Ok, ali nije me oduševio i raspametio kao njegov LOVAC NA DUŠE!! Trilerčina, u rangu TOKIJA od MO HEJDER, Donatov roman drži pažnju neobičnom pričom koja iako se dešava u 21. veku nekako odiše atmosferom iz daleke prošlosti, kao Bond iz 12. veka na primer. Likovi su autentični, raspleti neočekivani i senzacionalni, a tek kraaaj! Ma nemam reči koliko je ovo sjajno napisano i originalno, drugačije!
A sve počinje na ulicama autentičnog Rima, u kom dva muškarca istražuju slučaj devojke koja je nestala. Jedan od njih Markus spada u lovce na mrak, osobu koja je obučena da prepozna anomalije, pronađe zlo i reši slučajeve poput nestanka devojke. Dok traga za devojkom, Markus pokušava da se seti ko je ubio njegovog partnera, jer ima gubitak pamćenja. Njegova priča prepliće se sa pričom Sandre, forezničkog fotografa čiji je muž misteriozno nastradao padom s jedne građevine. Kroz objektiv aparata, Sandra pokušava da razreši tragičnu smrt svog muža, uverena sve više da je njen muž otkrio neki detalj koji ga je koštao života.
Sjajan, napet, neobičan, uzbudljiv- V A N S E R I J S K I !
10+ /10
Gone girl (Iščezla, Džilijen Flin, LAGUNA)
Pre nego što je uopšte snimljen istoimeni film u kojem uloge bračnog para, Ejmi i Nika glume Rosamund Pike i Ben Affleck, želela sam da pročitam knjigu GONE GIRL, nakon što sam na jednom sajtu pročitala sjajnu preporuku za istu. Ali kao što to biva, samo sam dodala naslov na listu knjiga "kupiti u skorije vreme" i zaboravila na roman. Da nije bilo filma, ko zna kad bih se i da li bih se uopšte setila da jedna sjajna knjiga čeka da je pročitam...
Srećom, vođena time da nijedan film (sem Gone with the wind i The Reader) nije uspeo da nadmaši knjigu, prvo sam odlučila da ipak pročitam knjigu, a posle da pogledam film (koji je btw savršen! ali nije toliko savršen kao knjiga).
Pročitala sam je za dva dana, i to u dahu! A tome je doprineo najviše sjajno iskonstruisan lik glavne junakinje, inteligentne, freak Ejmi kao i zanimljiv psihološki prikaz jednog naizgled savršenog para. Flinova je uspela da napiše knjigu koja nam na svakoj stranici drži pažnju vodeći nas polako do vrhunca, vešto skrivajući istinu kao i kraj (koji je po meni mogao ipak da bude tragičniji i eksplozivniji, ali je svakako neočekivan). Pritom mi konstantno imamo osećaj da smo neka vrsta psihologa ili porodičnog savetnika koji pokušava da shvati brak čudesne, prepametne Ejmi i savršenog Nika.
A sve počinje Ejminim nestankom i dokazima koji upućuju da je krivac njen suprug Nik, neuspeli pisac koji se sa suprugom, koja je btw iz bogate i poznate porodice autora dečjih knjiga, doselio u rodni kraj u kojem je sa sestrom otvorio bar, radeći kao part-time profesor na obližnjem Univerzitetu. Nik će na sve moguće načine pokušati da otkrije gde mu je supruga, otkrivajući usput koliko je uopšte poznaje.
Džilijen je tu uspela odlično, čas nam prikazujući Ejmin ugao gledanja, a čas Nikov da napiše sjajan i dramatičan psiho-triler koji ćete pročitati u rekordnom vremenu. Počinje sporo, ali onda se pretvara u onu vrstu knjiga koje se ne ispuštaju iz ruku!
10/10 ( u duhu Ruth Rendell i Nicci French romana)
Before I go to sleep , (Pre nego što zaspim, Stiven Votson, VULKAN)
Možda nije u rangu sa prethodnom, ali triler "Pre nego što zaspim" svakako spada u bolje trilere koje sam pročitala i knjigu koju bih svakome preporučila jer poseduje onaj element neočekivanih obrta koje vas teraju da je pročitate u dahu! Takođe ekranizovana, ali nažalost neuspešno jer je film za mlaku dvojku i to samo jer sam slaba na duo Kidman/Firt, BEFORE I GO TO SLEEP podseća najviše na najbolje trilere američkog pisca Sidnija Šeldona!
U fokusu priče je Kristin, četvrdesetogodišnjakinja koja je nakon teške saobraćajne nesreće doživela kompleksan potres mozga koji je uslovio da se svakog dana budi sa amnezijom ne znajući ko je, niti ko su ljudi oko nje, niti šta se desilo juče, prekjuče i poslednjih dvadeset godina. Da prebrodi jedan ovako mučan život pomaže joj suprug Ben koji je svakog jutra upućuje u činjenice, pokazujući joj slike i pričajući joj anegdote iz prošlosti. Tu je i psihijatar, dr. Neš koji pokušava, krišom od Bena da joj vrati sećanje i koji joj je i dao ideju da svaki dan dokumentuje u dnevniku koji će joj pomoći da se priseća brže skorašnjih, dnevnih dešavanja.
Malo po malo, Kristin kroz flešbekove počinje da se priseća sitnica, lica i događaja, otkrivajući da joj je Ben dosta toga sakrio i lagao. Počev od činjenice da nije doživela nesreću, već da je neko pokušao da je ubije.
Napet, uzbudljiv triler koji nudi neočekivan a logičan i dobar rasplet. Sve što jedan triler treba da ima.
8.5/10
The Murder bag (Jedan na jedan, Toni Parsons, LAGUNA)
Uvek sam se divila ljudima koji umeju da "plivaju" u nekoliko različitih sfera, i to s jednakim uspehom i žarom. Zato izuzetno cenim Madonu, Vudi Alena, Almodovara, Džoanu Rouling i još nekolicinu kojima se pridružio ove zime i Toni Parsons, jedan od meni najdražih pisaca. Britanski autor čije sam knjige Čovek i dečak, Čovek i žena i Za moju malu "gutala" pre nekih desetak godina!
Čovek koji se proslavio jednostavnim pričama, o svakodnevnici, mahom roditeljstvu i to iz krajnje satirično, zabavnog ugla, inspirisan svojim nekim pričama odlučio je da zaokrene 180 stepeni i da nalik sunarodnici, Džoani Rouling, objavi svoj prvi krimi roman JEDAN NA JEDAN koji će kao i Džoanine nove knjige (Upražnjeno mesto, Zov kukavice i Svilena buba) dobiti svoje BBC verzije:)
U prvoj knjizi kriminalističkog serijala u kom će glavni lik biti detektiv Maks Vulf, Toni Parson pitko nas uvodi u napet triler u čijem fokusu je serijski ubica koji ubija na svirep način muškarce koji su se pre 20 godina upoznali i sprijateljili u otmenoj, privatnoj školi Grnčarevo polje. Dok se leševi gomiliaju, Maks koji je iz terorističke ekipe premešten u sektor za ubistva, shvata da će ubicu otkriti ako sazna šta se to desilo u famoznoj školi pre 20 godina.
Iako se mahom najviše zainteresovao za slučaj, Parsons je poseban deo posvetio i porodičnom životu glavnog junaka podsetivši nas u tim scenama na starog, dobrog Parsonsa, dok je u krimi priči pokazao kako je sjajan pisac shodno kompletnom utisku da je sve napisano i složeno profi, kao da Toni piše minimum 10 godina krimi romane. Ono što mu ipak zameram je očigledan kraj, taj već viđen rasplet, s obzirom da je negde nakon dve trećine knjige bilo očigledno ko je kriv.
Nažalost, poslednjih godinu dana za njih imam samo rezervisan vikend, i praznične odmore kada me mraz, led i orkanski vetrovi vežu za dormeo, čaj i home, topli dom.
A ove zime, čitala sam bogami, neke mnogoo dobre trilere! Zapravo, sjajne! Ali, krenimo redom i to od najbolje!
Il tribunale delle anime (Lovac na duše, Donato Karizi, VULKAN)Ne znam za vas, ali mi na poslu imamo običaj da pozajmljujemo knjige koje nam se dopadnu, a potom da ih na pauzi (u onih 10 minuta kada ne tračarimo kolege) iskomentarišemo. Tako nam je pod ruku došao italijanski pisac Donato Karizi i njegov bestseler Šaptač (The Whisperer) koji mi je bio Ok, ali nije me oduševio i raspametio kao njegov LOVAC NA DUŠE!! Trilerčina, u rangu TOKIJA od MO HEJDER, Donatov roman drži pažnju neobičnom pričom koja iako se dešava u 21. veku nekako odiše atmosferom iz daleke prošlosti, kao Bond iz 12. veka na primer. Likovi su autentični, raspleti neočekivani i senzacionalni, a tek kraaaj! Ma nemam reči koliko je ovo sjajno napisano i originalno, drugačije!
A sve počinje na ulicama autentičnog Rima, u kom dva muškarca istražuju slučaj devojke koja je nestala. Jedan od njih Markus spada u lovce na mrak, osobu koja je obučena da prepozna anomalije, pronađe zlo i reši slučajeve poput nestanka devojke. Dok traga za devojkom, Markus pokušava da se seti ko je ubio njegovog partnera, jer ima gubitak pamćenja. Njegova priča prepliće se sa pričom Sandre, forezničkog fotografa čiji je muž misteriozno nastradao padom s jedne građevine. Kroz objektiv aparata, Sandra pokušava da razreši tragičnu smrt svog muža, uverena sve više da je njen muž otkrio neki detalj koji ga je koštao života.
Sjajan, napet, neobičan, uzbudljiv- V A N S E R I J S K I !
10+ /10
Gone girl (Iščezla, Džilijen Flin, LAGUNA)
Pre nego što je uopšte snimljen istoimeni film u kojem uloge bračnog para, Ejmi i Nika glume Rosamund Pike i Ben Affleck, želela sam da pročitam knjigu GONE GIRL, nakon što sam na jednom sajtu pročitala sjajnu preporuku za istu. Ali kao što to biva, samo sam dodala naslov na listu knjiga "kupiti u skorije vreme" i zaboravila na roman. Da nije bilo filma, ko zna kad bih se i da li bih se uopšte setila da jedna sjajna knjiga čeka da je pročitam...
Srećom, vođena time da nijedan film (sem Gone with the wind i The Reader) nije uspeo da nadmaši knjigu, prvo sam odlučila da ipak pročitam knjigu, a posle da pogledam film (koji je btw savršen! ali nije toliko savršen kao knjiga).
Pročitala sam je za dva dana, i to u dahu! A tome je doprineo najviše sjajno iskonstruisan lik glavne junakinje, inteligentne, freak Ejmi kao i zanimljiv psihološki prikaz jednog naizgled savršenog para. Flinova je uspela da napiše knjigu koja nam na svakoj stranici drži pažnju vodeći nas polako do vrhunca, vešto skrivajući istinu kao i kraj (koji je po meni mogao ipak da bude tragičniji i eksplozivniji, ali je svakako neočekivan). Pritom mi konstantno imamo osećaj da smo neka vrsta psihologa ili porodičnog savetnika koji pokušava da shvati brak čudesne, prepametne Ejmi i savršenog Nika.
A sve počinje Ejminim nestankom i dokazima koji upućuju da je krivac njen suprug Nik, neuspeli pisac koji se sa suprugom, koja je btw iz bogate i poznate porodice autora dečjih knjiga, doselio u rodni kraj u kojem je sa sestrom otvorio bar, radeći kao part-time profesor na obližnjem Univerzitetu. Nik će na sve moguće načine pokušati da otkrije gde mu je supruga, otkrivajući usput koliko je uopšte poznaje.
Džilijen je tu uspela odlično, čas nam prikazujući Ejmin ugao gledanja, a čas Nikov da napiše sjajan i dramatičan psiho-triler koji ćete pročitati u rekordnom vremenu. Počinje sporo, ali onda se pretvara u onu vrstu knjiga koje se ne ispuštaju iz ruku!
10/10 ( u duhu Ruth Rendell i Nicci French romana)
Before I go to sleep , (Pre nego što zaspim, Stiven Votson, VULKAN)
Možda nije u rangu sa prethodnom, ali triler "Pre nego što zaspim" svakako spada u bolje trilere koje sam pročitala i knjigu koju bih svakome preporučila jer poseduje onaj element neočekivanih obrta koje vas teraju da je pročitate u dahu! Takođe ekranizovana, ali nažalost neuspešno jer je film za mlaku dvojku i to samo jer sam slaba na duo Kidman/Firt, BEFORE I GO TO SLEEP podseća najviše na najbolje trilere američkog pisca Sidnija Šeldona!
U fokusu priče je Kristin, četvrdesetogodišnjakinja koja je nakon teške saobraćajne nesreće doživela kompleksan potres mozga koji je uslovio da se svakog dana budi sa amnezijom ne znajući ko je, niti ko su ljudi oko nje, niti šta se desilo juče, prekjuče i poslednjih dvadeset godina. Da prebrodi jedan ovako mučan život pomaže joj suprug Ben koji je svakog jutra upućuje u činjenice, pokazujući joj slike i pričajući joj anegdote iz prošlosti. Tu je i psihijatar, dr. Neš koji pokušava, krišom od Bena da joj vrati sećanje i koji joj je i dao ideju da svaki dan dokumentuje u dnevniku koji će joj pomoći da se priseća brže skorašnjih, dnevnih dešavanja.
Malo po malo, Kristin kroz flešbekove počinje da se priseća sitnica, lica i događaja, otkrivajući da joj je Ben dosta toga sakrio i lagao. Počev od činjenice da nije doživela nesreću, već da je neko pokušao da je ubije.
Napet, uzbudljiv triler koji nudi neočekivan a logičan i dobar rasplet. Sve što jedan triler treba da ima.
8.5/10
The Murder bag (Jedan na jedan, Toni Parsons, LAGUNA)
Uvek sam se divila ljudima koji umeju da "plivaju" u nekoliko različitih sfera, i to s jednakim uspehom i žarom. Zato izuzetno cenim Madonu, Vudi Alena, Almodovara, Džoanu Rouling i još nekolicinu kojima se pridružio ove zime i Toni Parsons, jedan od meni najdražih pisaca. Britanski autor čije sam knjige Čovek i dečak, Čovek i žena i Za moju malu "gutala" pre nekih desetak godina!
Čovek koji se proslavio jednostavnim pričama, o svakodnevnici, mahom roditeljstvu i to iz krajnje satirično, zabavnog ugla, inspirisan svojim nekim pričama odlučio je da zaokrene 180 stepeni i da nalik sunarodnici, Džoani Rouling, objavi svoj prvi krimi roman JEDAN NA JEDAN koji će kao i Džoanine nove knjige (Upražnjeno mesto, Zov kukavice i Svilena buba) dobiti svoje BBC verzije:)
U prvoj knjizi kriminalističkog serijala u kom će glavni lik biti detektiv Maks Vulf, Toni Parson pitko nas uvodi u napet triler u čijem fokusu je serijski ubica koji ubija na svirep način muškarce koji su se pre 20 godina upoznali i sprijateljili u otmenoj, privatnoj školi Grnčarevo polje. Dok se leševi gomiliaju, Maks koji je iz terorističke ekipe premešten u sektor za ubistva, shvata da će ubicu otkriti ako sazna šta se to desilo u famoznoj školi pre 20 godina.
Iako se mahom najviše zainteresovao za slučaj, Parsons je poseban deo posvetio i porodičnom životu glavnog junaka podsetivši nas u tim scenama na starog, dobrog Parsonsa, dok je u krimi priči pokazao kako je sjajan pisac shodno kompletnom utisku da je sve napisano i složeno profi, kao da Toni piše minimum 10 godina krimi romane. Ono što mu ipak zameram je očigledan kraj, taj već viđen rasplet, s obzirom da je negde nakon dve trećine knjige bilo očigledno ko je kriv.
8/10 (podseća na švedske trilere, atmosfera i priča, kao i likovi)
Коментари