Festomanija (Osvrt na filmove 43. Festa)

# Turista (Force Majure, imdb: 7.5)

Švedska drama o porodičnom zimovanju u francuskim Alpima koji dobija sasvim neočekivan obrt nakon šokantne lavine koja je kod oca izazvala čudnu, neljudsku, i svakako neroditeljsku reakciju ima je sve predispozicije da bude odličan film. Ovako smo ni tamo, ni ovamo. Na nekoj klackalici iako sam o ovom filmu najduže razmišljala posle gledanja jer je prevashodno jedna psihološka analiza ne samo Šveđana, već i braka, moralnih i roditeljskih vrednosti. 

Priča se vrti oko Ebbe (Lisa Loven Kongsli) i Tomasa (Johannes Kuhnke) naizgled su tipičan par: zaposlen otac koji ne stiže da se posveti deci i ženi pronalazi 5 dana slobodnih u zgusnutom rasporedu i bukira zimovanje za sebe i porodicu. Na odmoru sve teče jednim uobičajnim tokom: red spavanja,  red skijanja, red ručanja. Drugi dan odmora menja sve. Porodicu vidimo na ranom ručku na visokoj terasi hotela u trenutku kada kontrolisana lavina preti da sruši restoran dižući dim od snega. Umesto da pored žene postara se da deca budu odvedena na sigurno, Tomas beži glavom bez obzira. Nakon toga, kada se pokaže da je lavina bila lažna uzbuna, otac ignoriše činjenicu da je napustio ženu i porodicu i mislio prevashodno samo za sebe. Ovo ignorisanje stvara sve veći jaz između para koji osećaju i deca. 

Gluma je odlična, likovi su vešto građeni i vođeni radnjom, priča drži pažnju svojom dramatičnošću i intenzivnim dešavanjem, posebno dijalozima, ali skoro pred kraj, stiče se utisak da je reditelj Ruben Ostlund uzeo prevelik zalogaj. Da, želeo je da prikaže kako je haotičnost, nervni slom koji je doživeo otac u trenutku kada se suočio sa svojim delima, urazumila i povratila snažna Ebbe koja je potom na kraju zamalo pukla od živaca, nesvesno pokazujući da je i njoj potrebna pomoć, da ona nije uspela da vrati mir, ali neke scene su bile suvišne i nejasne. Bar meni.       

Ali svakako je gledlji i zanimljiv jer postatvlja ono pitanje koje retko ko može sebi da postavi: kako biste vi reagovali u jednom zastrašujućoj i po život opasnoj situaciji?".

ocena: 7 (10)

#Ksenija (Xenia, imdb: 7.2)

Ukoliko odavno niste gledali neki pozitiva, vedar i zabavan film, toplo vam preporučujem da pogledajte ovaj grčki. Neće vas oduvati s nogu jer nije remek-delo sedme umetnosti ali je jedan od onih retkih filmova koji je realan, pozitivan, dirljiv i komičan. Zbog sinopsisa možete da pomislite kako je u pitanju road movie, ali Ksenija je više statičan film, iako dva glavna junaka, braća Deni i Odisej putuju tokom celog filma iz Atine u Solun ne bi li pronašli svog oca koji je njih i njihovu majku napustio kada su bili relativno mali. 

Xenia je prevashodno priča o odnosu dva brata koji su odrastali odvojeni jedni od drugih. Starijeg Odiseja kog vidimo na početku filma kao prodavca u jednom atinskom fast food-u je majka kada je imao samo 14 godina poslala kod ujaka. Iako je mogao da se vrati kod majke i brata koji su ostali na Kritu, Odisej to nije uradio ostavljajući svog mlađeg brata Denija da se stara o majci alkoholičarki. Iznenadna smrt majke opet spaja braću koja samo na prvi pogled nemaju ništa zajedničko. Na inicijativu Denija, Odisej kreće sa bratom u Solun da nađe oca ali i da se prijavi na takmičenje Grčka ima talenat. Ceo film obeležila je i muzika velike Patty Pravo, inače omiljene pevačice njihove majke koju su slušali od ranog detinstva.

Dirljiv, topao, zanimljiv, prijatan, pozitivan... Xenija je savršen film za jedan opušten lazy vikend. + glumac koji glumi Odiseja je super hooot! :) 

ocena:  8* (10)


#Fenix (Phoenix, imdb: 7.5)

Ne znam da li ste se susreli s delom Poklonjeno lice od Hajnca Konsolika (ceo opus F_A_N_T_A_S_T_I_C_A_N) ali ovaj film nekako me je podsetio na radnju iz pomenutog romana. Bar atmosfera, srž priče i mesto radnje (Nemačka). Ubedljivo najjači film koji sam pogledala na Festu teška je drama o ženi Neli Lenc, Jevrejki koja je preživela Aušvic ali s teškim opekotinama na licu zbog kojih je morala da operiše lice. Povratak u Berlin među prijatelje, tačnije prijateljicu koja preuzima brigu o njoj i njenom nasledstvu (jedino je ona preživela II svetski rat) Neli čini nervoznom jer ne uspeva da sazna gde joj je muž (za kog se sumnja da ju je predao nacistima)  kao ni da prihvati svoje novo lice.

Neli glumi fantastično jedna od najboljih nemačkih glumica Nina Hoss, dok njenog supruga Džonija, koji je ne prepoznaje kada se susretnu u jednom američkom klubu, glumi takođe jedan od boljih nemačkih glumaca, Ronald Zehrfeld. Film je inače ekranizacija romana "Povratak iz pepela" pisca Huberta Monteilheta i iako ime neke propust jer na prvom mestu tip operacije koju je navodno imala Nina nije bio moguć da se uradi početkom 40-ih, je moćan i dirljiv film o ljubavi i izdaji. Kompletna atmosfera podseća na stare filmove i to one koje je Hičkok pravio, ja sam bar mogla da zamislim Tipi Hedren i Šona Konerija (duo iz Marni) u ulogama Neli i Džonija. Ovo je inače četvrta saradnja reditelja Christiana Petzolda i Nine ( u Barbari koja je btw sjajan film pored Nine glavnu mušku je isto glumio Ronald).

ocena: 9 (10)


# Nova prijateljica ( Une nouvelle amie, imdb: 6.7) 

Ako ste gledali do sada nekoliko filmova Ozona verujem da možete da se složite sa mnom da je Ozon krajnje nepredviljiv reditelj. Odnosno da uglavnom napravi jedan dobar pa dva loša ili u krajnjem slučaju razočaravajuća. Ja lično od njegovih volim Bazen i Žena za ukras. Tu mi je pogodio meru komike, satire i parodije. Nova prijateljica je negde između ali više nego zabavn film i potpuno u stilu Almodovara. Zapravo priča, gluma, radnja, tok, muzika, odnosi, boje, kostimi... sve je toliko slično filmovima španskog reditelja da sam na tren pomislila da ga Ozon kopira. U svakom slučaju, mislim da je falilo to Pedrovo umeće da zabiberi neki zaplet jer do samog kraja išlo je to dobrim tokom a onda se malo pogubio odajući utisak osobe koja nije priču i odnose razradila do kraja. 


Kompletnu radnju kroji smrt lepe Lore. Izenadna smrt i to u srednjim tridesetim najviše je pogodila Lorinu najbolju drugaricu Kler (Anais Demoustier) i Lorinog supruga Davida (Romain Duris) koji je ostavljen sam da brine o detetu, malenoj Lusi koja toliko liči na majku koju su svi obožavali. Lorina smrt ipak izaziva još nešto, buđenje jedne Davidove stare želje: oblačenje u žensku odeću. Ovu tajnu Kler saznaje slučajno prilikom posete. Iako prvo u šoku i odbijanju da to prihvati kao nešto normalno, Kler malo po malo počinje da prihvata Davida kao Virdžiniju. Tome znatno doprinosi činjenica da David isključivo nosi Lorine modele kao i plavu periku zbog koje izdaleka podseća na preminulu suprugu i ćerku.   

Ubrzo između Kler i Davida, odnosno Virdžinije počinje da se kroji čudan, neobjašnjiv odnos koji ne mogu da zaustave ni on, ni ona. A da, tu je i Klerin muž, superzgodni Žil koji počinje da sumnja da je David gej.

ocena: 7 (10)

Коментари

Najviše ste čitali