This is a digital world, but it would be nothing, nothing ... without a HUMAN (Lifestyle 21. veka)

Alarm. Off. Ustajem. 

Dok idem ka dnevnoj sobi polako osvežavam mobilni i već skrolujem po porukama, Instagramu, palim Google analitiku. 

Pravim doručak (čitaj: uzimam bananu ili grejp, tostiram i pravim čaj). Sedim, palim Tv, puštam jutarnji program ili VH1. Zauzimam poziciju, otvaram ormar i pikujem garderobu dok polako skrolujem po ekranu. 

Na putu sam ka stanici. U busu se suzdržavam i ne diram HTC. Dolazim na posao, palim comp. U CMS-u sam, analitika mi je ON, fejs na ELLE stranici, još minimum 7 tabova mi je OPEN. Do 5 buljim u komp sigurno 6 i po sati, povremeno bacam pogled na mobilni za Instagram, Viber ili standardne poruke.

U petnaestici sam. Palim internet da vidim da li sam nešto propustila ( samo ne znam kad to pošto sam svo vreme na netu) od vesti, tema, prelazim po fejsovom news feedu prijatelja jer to ne stignem na poslu, Instagramu. Dolazim kući, palim comp, analitika ON. Ako nigde ne idem, potrošiću svakako 2 sata na Pinterestu tražeći fotke za Elle, zakazujući fejs ili listajući lajkovane stranice u potrazi za novim temama za pisanje. Naravno, istovremeno dopisivajući se sa društvom.

Kad mi sestra dođe i kaže "Bože Ana, em si na poslu za compom, em ovde!" imam uredno pripremljen izgovor: "To mi je posaooo!".  

Jer, to jeste moj posao. Ja sam DIGITAL GIRL. 

Što bi rekla jedna praktikantkinja "ako nije na sajtu, onda je iza sajta."

Ja sam neko ko je i te kako svestan da živimo u mobile eri, odnosno vremenu koje pripada 100% internetu, digitalnom svetu.  Ali to opet ne znači da ne bih ukoliko bi mi neko dao magičan štapić, vratila nas sve u period kada nisu postojali mobilni telefoni, internet, kompjuteri. Iako bi me to koštalo posla.... 

Jer, I am craving for ANA_LOG, for past lifestyle. Za vremena kada je sve bilo slow i kada su dostignuća bila done by #people,  a manje by #hi-tech. Onim vremenima u kojima su heroji i idoli bili oni koji su pronalazili lekovi, dizali revolucije, oblikovali novu svest mladih a ne oni koji su izmislili Facebook, Youtube, nove platforme za more online-a. 

Jer, kada se zbroje plusevi i minusi interneta, ne možete da mi kažete da plusevi pobeđuju. To nikako. 

Niko ne može da mi kaže da internet nije direktno uticao na to da većina mladih danas mahom komunicira preko neta, ima učestao problem sa nesanicom, kičmom, vidom, umorom, pati od lajkova, gradi sebe od lajkova, stvara predrasude o drugima iz perspektive Fejsa.

Dovoljno je da pogledate ljude oko sebe ujutru dok putujete na posao. 

Pre su gledali kroz prozor u zelenilo, obrise zgrada, drveće, grad koji se budi. Ili su čitali novine, onako lenjo i usporeno. Večernje, Politiku, Glas javnosti... Sada bulje u mobilni, skroluju po ekranu, čitaju vesti preko aplikacija, listaju FB news feed.

Kada prisustvuju nekom magical momentu poput zalaska ili izlaska sunca, koncertu, titranju sunčevih zraka na površini vode, retko ko zastane da uživa ne vadeći mobilni. Ok i pre smo dokumentovali nezaboravne momente, ali na putovanjima, proslavama, a ne 24h. Zar nemate osećaj da ste uključeni 24h na neki server? 

Kada sednu u restoran i kada im dođe hrana, obavezno je fotkanje hrane, pića, zauzimanje poze (glava nalevo ili nadesno zavisno od boljeg profila, naučili ste već, zar ne?) a o čekiranjima da ne pričam. Komunikacija je postala toliko virtualna i toliko spooky da razgovori započinju sa "e videla sam na fejsu da si bila kod Tijane", "prepoznala sam te sa Fejsa", "pričala sam o tome sa Majom preko chata".

Ljudi, pregorećete. Pregorećemo. Jer, možda su oni SMARTPHONE, ali mi postajemo sve više DUMMYPEOPLE.

I nemojte da mi pričate o samokontroli.
Ko nije na Fejsu, onda je na Tviteru.
Ko nije na Tviteru, onda je na Instagramu.
Ko nije na Instagramu, onda je na Blogeru, 8tracksu, Deezeru, Youtube...
Ko nije na društvenim mrežama, onda je na sajtovima.
Na netu je... a bolje je biti u OBLACIMA ili na ZEMLJI, nego biti ni na nebu ni na zemlji.

Zaključak (jer o ovome bih mogla u nedogled): potrebna nam je grupna, globalna terapija odvikavanja od Neta. Ili prostim rečima, što bi moja draga koleginica Milena rekla: "hoću da odem u prirodu i da sednem na neko drvo i ćutim malo i ne radim ništa".

Da budemo svi malo u OFF modu. 

u međuvremenu, slušajte ovaj mix na poslu. relaksira, bar malo ;)