Jedan i po (l) dan u Zagrebu ( II. deo)
Zagreb nije grad koji osvaja na prvi pogled.
To je bar neki moj utisak. Možda je to do pulsa i te čudne tišine, učmalosti zbog koje nemate utisak da šetate jednom evropskom prestonicom već više da ste zašli u unutrašnjost i neko mestašce.
Jer, kad uporedim Rijeku sa Zagrebom, RI mi je daleko življa, energičnija od hrvatske prestonice, a pritom mislim da je more krajnje relavantno u ovom "duelu".
To ipak ne znači da grad ne poseduje mesta, kutke u koja možete da se zaljubite na prvi pogled. To nikako.
Amelie (Ul. Vlaška)
Kad god odem u neko mesto (bilo da je gradska tura ili Jadran) jedan od svakodnevnih rituala mi je pronalaženje savršenog, skrivenog kafića u kom ću provoditi jutra uz kafu, po koji kroasan ili kolač i jutarnje prelistavanje novina, magazina ili knjige koju smo ponela.
To su sitna zadovoljstva, ali ona koja najviše volim i kojih se najradije prisećam. Iako mi je za sada istanbulski kafić s pogledom na Bosfor i ispijanje čaja ostavilo najsnažniji utisak, zagrebačka mala poslastičarnica magičnog imena AMELIE je mesto koje vam toplo preporučujem ukoliko posetite jednog dana ZG.
Prvo a možda i najvažnije, u centru je , a opet daleko od gužve, i te famozne, pozerske Špice koju Zagrepčani obožavaju. Na 50 metara od Zagrebačke katedrale i nekih 100 metara iznad Gradske kavane a na ulazu u ulicu Vlaška nalazi se Amelie.
Prvobitno otvorena kao poslastičarnica, Amelie je nedavno dobila i baštu koja se nalazi tik podno pomenute katedrale u hladu kamenite ograde koja je oslikana i osvežena žutim muralom na kom je slika devojke obučene u stil iz 18. veka, sve sa suncobranom.
Sto i stolice su od gvožđa, pod je kamenit a usluga domaćinska, prijatna i vrlo gostoprimljiva. U ponudi pored kafa i svežih sokova su kolači i torte koje morate da probate.
Idealno mesto za kafu + slatkiš i prelistavanje Jutarnjeg lista i hrvatskog Elle izdanja u prepodnevnim ili rano večernim satima.
Medvedgrad ( Pivnica Medved, ugao Ilice i Frankopanske)
Ovo mesto smo već pronašli po preporuci drugarice koja je poznajući našu ljubav prema pivu rekla kako moramo da posetimo pivnicu Medved tokom naše ZG avanture.
Za razliku od trenutno ultrapopularnih pivnica koja su za moj ukus previše fensi ( iako ih i takve volim), ova pivnica predstavlja ono što očekujem od prav pivnice: jednostavan enterijer koji je više rualan nego moderan, domaćinske konobare i domaće pivo + kobasice.
Medvedi najviše podsećaju na pivnicu koja je svojevremeno postojala u podnožju Skadarlije: široka terasa prepuna drveća lipe, hrasta, breze, ograđena betonskim zidom sa kamenitim podom, opremljena širokim drvenim stolovima i klupama. Uveče, tamburaši, tokom dana gudački orekstar: #Simplicity + #Classy!
U ponudi nisu klasična HR piva poput Karlovačkog i Osječkog već piva koja se već dve decenije prave u domaćoj proizvodnji, čista i sveža, bez konzervansa. Piva se zovu u skladu sa imenom Zlatni medved, Mrki medved ali tu su i Crna kraljica ( moja topla preporuka!) i Grčka vještica. Pored piva ovde možete i ručati s obzirom da imaju više nego bogatu i raznovrnu ponudu od mesa ( kobasice, pileća krilca, odrezak) do juha, trganaca ( domaća, tradicionalna testenina spremljena sa sirom, kobasicama) ali i lignji na žaru koje su fenomenalnee! Cene su pristupačne. Pivo od 0, 5 je 14 ili 16 kuna, dok je hrana od 30 do 40 kuna zavisno od jela.
Botanički vrt (Trg Marka Marulića 9A)
Ovu prelepu zelenu oazu u centru grada otkrila sam slučajno kada sam na kraju Gundulićeve ulice videla masivnu kapiju iza koje sam pretpostavila da je neki park, kad ono.... Definitivno jedna od najlepših zelenih površina u Zagrebu je otvorena tokom celog dana ( i vikendom!), ulaz je besplatan a pokriva čini mi se minimum 3 puta veću površinu od beogradske Botaničke bašte.
Čaroban botanički vrt koji Zagrepčani posećuju tokom celog dana jer im nudi beg od gradske vreline je izgrađen krajem 19. veka. U vrtu se nalazi nekoliko građevina, među kojima dominiraju staklenac i Vrtna kuća.
Vrt je uređen krajnje profesionalno. Na svakom koraku imate upute gde se šta nalazi a kod svake biljke legendu na latinskom, hrvatskom i engleskom. Izrazito je čist i prepun klupica.
Preko puta ulaza u Botanički vrt nalazi se zgrada Državnog arhiva koja ima najlepše dekorativne statue na krovu koje sam videla na nekoj zgradi: masivne skulpture sova koje celoj građevini daju neku mističnost i Harry Potter momenat. Prelepo!!
Ovo groblje definitivno spada u zdanja koja ne možete da ne primetite. Nalik nekoj palati koja se nalazi u Maroku ili nekoj egzotičnoj destinaciji poput Turske, groblje Mirogoj izgleda prilično dominantno u odnosu na sva ostala ZG zdanja i nalazi se na listama top 5 najlepših groblja na svetu.
Prepun arkada, kupola groblje nalik parku je izgrađeno 1876. godine na obodu grada i to na placu koje je pripadalo lingvistiku, Ljudevitu Gaju. Na ovom groblju su sahranjeni ugledni pisac Miroslav Krleža, košarkaš Krešimir Ćosić i pesnik Tin Ujević.
do nekog novog putovanja....
P.S. Prvi deo putopisa iz Zagreba možete pročitati na ovom linku: http://kafenisanjeiostalo.blogspot.com/2015/06/jedan-i-po-l-dan-u-zagrebu-i-deo.html
To je bar neki moj utisak. Možda je to do pulsa i te čudne tišine, učmalosti zbog koje nemate utisak da šetate jednom evropskom prestonicom već više da ste zašli u unutrašnjost i neko mestašce.
Jer, kad uporedim Rijeku sa Zagrebom, RI mi je daleko življa, energičnija od hrvatske prestonice, a pritom mislim da je more krajnje relavantno u ovom "duelu".
To ipak ne znači da grad ne poseduje mesta, kutke u koja možete da se zaljubite na prvi pogled. To nikako.
Amelie (Ul. Vlaška)
Kad god odem u neko mesto (bilo da je gradska tura ili Jadran) jedan od svakodnevnih rituala mi je pronalaženje savršenog, skrivenog kafića u kom ću provoditi jutra uz kafu, po koji kroasan ili kolač i jutarnje prelistavanje novina, magazina ili knjige koju smo ponela.
To su sitna zadovoljstva, ali ona koja najviše volim i kojih se najradije prisećam. Iako mi je za sada istanbulski kafić s pogledom na Bosfor i ispijanje čaja ostavilo najsnažniji utisak, zagrebačka mala poslastičarnica magičnog imena AMELIE je mesto koje vam toplo preporučujem ukoliko posetite jednog dana ZG.
Prvo a možda i najvažnije, u centru je , a opet daleko od gužve, i te famozne, pozerske Špice koju Zagrepčani obožavaju. Na 50 metara od Zagrebačke katedrale i nekih 100 metara iznad Gradske kavane a na ulazu u ulicu Vlaška nalazi se Amelie.
Prvobitno otvorena kao poslastičarnica, Amelie je nedavno dobila i baštu koja se nalazi tik podno pomenute katedrale u hladu kamenite ograde koja je oslikana i osvežena žutim muralom na kom je slika devojke obučene u stil iz 18. veka, sve sa suncobranom.
Sto i stolice su od gvožđa, pod je kamenit a usluga domaćinska, prijatna i vrlo gostoprimljiva. U ponudi pored kafa i svežih sokova su kolači i torte koje morate da probate.
Idealno mesto za kafu + slatkiš i prelistavanje Jutarnjeg lista i hrvatskog Elle izdanja u prepodnevnim ili rano večernim satima.
Medvedgrad ( Pivnica Medved, ugao Ilice i Frankopanske)
Ovo mesto smo već pronašli po preporuci drugarice koja je poznajući našu ljubav prema pivu rekla kako moramo da posetimo pivnicu Medved tokom naše ZG avanture.
Za razliku od trenutno ultrapopularnih pivnica koja su za moj ukus previše fensi ( iako ih i takve volim), ova pivnica predstavlja ono što očekujem od prav pivnice: jednostavan enterijer koji je više rualan nego moderan, domaćinske konobare i domaće pivo + kobasice.
Medvedi najviše podsećaju na pivnicu koja je svojevremeno postojala u podnožju Skadarlije: široka terasa prepuna drveća lipe, hrasta, breze, ograđena betonskim zidom sa kamenitim podom, opremljena širokim drvenim stolovima i klupama. Uveče, tamburaši, tokom dana gudački orekstar: #Simplicity + #Classy!
U ponudi nisu klasična HR piva poput Karlovačkog i Osječkog već piva koja se već dve decenije prave u domaćoj proizvodnji, čista i sveža, bez konzervansa. Piva se zovu u skladu sa imenom Zlatni medved, Mrki medved ali tu su i Crna kraljica ( moja topla preporuka!) i Grčka vještica. Pored piva ovde možete i ručati s obzirom da imaju više nego bogatu i raznovrnu ponudu od mesa ( kobasice, pileća krilca, odrezak) do juha, trganaca ( domaća, tradicionalna testenina spremljena sa sirom, kobasicama) ali i lignji na žaru koje su fenomenalnee! Cene su pristupačne. Pivo od 0, 5 je 14 ili 16 kuna, dok je hrana od 30 do 40 kuna zavisno od jela.
Botanički vrt (Trg Marka Marulića 9A)
Ovu prelepu zelenu oazu u centru grada otkrila sam slučajno kada sam na kraju Gundulićeve ulice videla masivnu kapiju iza koje sam pretpostavila da je neki park, kad ono.... Definitivno jedna od najlepših zelenih površina u Zagrebu je otvorena tokom celog dana ( i vikendom!), ulaz je besplatan a pokriva čini mi se minimum 3 puta veću površinu od beogradske Botaničke bašte.
Čaroban botanički vrt koji Zagrepčani posećuju tokom celog dana jer im nudi beg od gradske vreline je izgrađen krajem 19. veka. U vrtu se nalazi nekoliko građevina, među kojima dominiraju staklenac i Vrtna kuća.
Vrt je uređen krajnje profesionalno. Na svakom koraku imate upute gde se šta nalazi a kod svake biljke legendu na latinskom, hrvatskom i engleskom. Izrazito je čist i prepun klupica.
* BRISANJEM ISPOD UPISANE POVEZNICE KRŠITE ZAKON O AUTORSKOM PRAVU RH *Preuzeto s:http://www.putovnica.net/odredista/hrvatska/zagreb/sto-posjetiti-znamenitosti-u-zagrebu/botanicki-vrt-u-zagrebu
Mirogoj, (Aleja Hermanna Bollea 27)
Možda će nekima zvučati morbidno, ali najlepša zgrada u Zagrebu mi nije ni zgrada Narodnog kazališta ( koja je priznajem spektakularna i među omiljenim), niti katedrala, pa ni muzej MIMARA u koji bi smestila Vladu i Sabor jer izgleda svetski i imponzantno, onako kako očekujemo da Parlament i izgleda ( uz pravo osvetljenje, svetski) već gradsko groblje, MIROGOJ.Prepun arkada, kupola groblje nalik parku je izgrađeno 1876. godine na obodu grada i to na placu koje je pripadalo lingvistiku, Ljudevitu Gaju. Na ovom groblju su sahranjeni ugledni pisac Miroslav Krleža, košarkaš Krešimir Ćosić i pesnik Tin Ujević.
do nekog novog putovanja....
P.S. Prvi deo putopisa iz Zagreba možete pročitati na ovom linku: http://kafenisanjeiostalo.blogspot.com/2015/06/jedan-i-po-l-dan-u-zagrebu-i-deo.html
Коментари