Kapljice znoja, čežnja za morem i Uvac ( razmišljanja na + 37)
Mislim da sam bila na ivici.
Toliko mi je malo trebalo da uđem u onu fontanu kod Johnny Pashe i ne izlazim dok ne dođu organi reda i novinarske ekipe. Sve sa haljinicom boje lila. Da se bućnem. Sednem na tačno onaj ispupčen deo, nalik gredi i zaronim u plićak jer iza nas je N E P O D N O Š LJ I VA nedelja. I čini se da će vrelina samo da se nastavi...
Ne znam šta mi je teže padalo.
To što sam se ujutro presvlačila po 100 puta jer sam imala osećaj da šta god da obučem, opet ću da budem gola voda ili činjenica da imam 50/50 šansi da ubodem 15cu koja nema klimu i onda umrem od kapljica znoja koje se polako pretvaraju u Amazon. Mada, lažem. Najviše me je živcirala najstrašnija činjenica nad činjenicama da je u ponoć svih ovih dana živa u termometru skoro uvek pokazivala 30 facking celzijus stepeni! Ajmeee #pakao
A do odmora skoro pa mesec i po dana. Daleko. Predaleko jer leto je već odmaklo a ja se ne pomerih. Samo sprint do Zagreba. Ništa od morskog maratona. Ništa od meraka, a merak nema cenu što bi rekao moj drug Dejan. Nema.
Negde tu između kapljica znoja i čežnje za morem ( čitajte Jadranom!) otkrih Uvac. Tačnije Uvačka jezera, srpski Amazon. Netaknutu lepotu koja čeka da je ukradete i čuvate dalje od svih ljudi.
Slučajno jedno veče kada sam bila omamljena toplotnim udarom i umorna od nedelje koja se pretvorila u sastančenje vrtela sam kanalima da bih se vratila na RTS 1. Na programu je bio putopis OKO emisije koji je pušten tek u pauzi od neke utakmice...
Gledala sam, nisam trepnula. Ne biste ni vi. Ona L E P O T A vam ne bi dala.
Prošlo mi je tada kroz glavu sve. Kako kukam za morem a svoju zemlju nisam videla u onoj meri u kojoj sam morala do sada da je upoznam. Kako sam konstatovala dok sam bila na Exitu kako bih mogla češće do Novog Sada. Kako jedno od najlepših odmora koje sam imala do sada je bilo ono pre 15 godina kada sam sa sestrom i mamom bila u Ivanjici ( koji je to raj na zemlji!), kako mi je Vrnjačka banja prijala više od Lovefesta i kako ustvari žudim za P R I R O D O M više nego za odmorom!
Znam, zvučim kao PR srpskog PM-a, i trebalo je da uzmem vaučer ali već neko vreme (mada nikako da se pokrenem) mota mi se po glavi: Hajde da... malo proputujem Srbijom!
I ok. Nemam kola i retko ko od mojih ima kola, ali snaćićemo se. Sad sam već napravila mali spisak, samo čekam da se temperatura spusti do neke normale i idem redom: Uvac, Smederevo, Golubac, Sombor, Subotica, Vlasina, Niš..., za početak.
Ko želi sa mnom?
Toliko mi je malo trebalo da uđem u onu fontanu kod Johnny Pashe i ne izlazim dok ne dođu organi reda i novinarske ekipe. Sve sa haljinicom boje lila. Da se bućnem. Sednem na tačno onaj ispupčen deo, nalik gredi i zaronim u plićak jer iza nas je N E P O D N O Š LJ I VA nedelja. I čini se da će vrelina samo da se nastavi...
Ne znam šta mi je teže padalo.
To što sam se ujutro presvlačila po 100 puta jer sam imala osećaj da šta god da obučem, opet ću da budem gola voda ili činjenica da imam 50/50 šansi da ubodem 15cu koja nema klimu i onda umrem od kapljica znoja koje se polako pretvaraju u Amazon. Mada, lažem. Najviše me je živcirala najstrašnija činjenica nad činjenicama da je u ponoć svih ovih dana živa u termometru skoro uvek pokazivala 30 facking celzijus stepeni! Ajmeee #pakao
A do odmora skoro pa mesec i po dana. Daleko. Predaleko jer leto je već odmaklo a ja se ne pomerih. Samo sprint do Zagreba. Ništa od morskog maratona. Ništa od meraka, a merak nema cenu što bi rekao moj drug Dejan. Nema.
Negde tu između kapljica znoja i čežnje za morem ( čitajte Jadranom!) otkrih Uvac. Tačnije Uvačka jezera, srpski Amazon. Netaknutu lepotu koja čeka da je ukradete i čuvate dalje od svih ljudi.
Slučajno jedno veče kada sam bila omamljena toplotnim udarom i umorna od nedelje koja se pretvorila u sastančenje vrtela sam kanalima da bih se vratila na RTS 1. Na programu je bio putopis OKO emisije koji je pušten tek u pauzi od neke utakmice...
Gledala sam, nisam trepnula. Ne biste ni vi. Ona L E P O T A vam ne bi dala.
Prošlo mi je tada kroz glavu sve. Kako kukam za morem a svoju zemlju nisam videla u onoj meri u kojoj sam morala do sada da je upoznam. Kako sam konstatovala dok sam bila na Exitu kako bih mogla češće do Novog Sada. Kako jedno od najlepših odmora koje sam imala do sada je bilo ono pre 15 godina kada sam sa sestrom i mamom bila u Ivanjici ( koji je to raj na zemlji!), kako mi je Vrnjačka banja prijala više od Lovefesta i kako ustvari žudim za P R I R O D O M više nego za odmorom!
Znam, zvučim kao PR srpskog PM-a, i trebalo je da uzmem vaučer ali već neko vreme (mada nikako da se pokrenem) mota mi se po glavi: Hajde da... malo proputujem Srbijom!
I ok. Nemam kola i retko ko od mojih ima kola, ali snaćićemo se. Sad sam već napravila mali spisak, samo čekam da se temperatura spusti do neke normale i idem redom: Uvac, Smederevo, Golubac, Sombor, Subotica, Vlasina, Niš..., za početak.
Ko želi sa mnom?
Коментари