Tamo, tamo da putujem (Bol na Braču, I deo)

Bol na Braču.
Prvi put. I divno je.

Ležim na plaži. S leve strane septembarsko more uzburkano, nemirno, divlje, puno talasa. S desne - ravno, gusto, mirno i plavo. Iznad glave ples borove šume i juga. Pushe, ali ne puno. Kod Vidove gore oblaci. Čudni. Brzi. Na nebu tragovi aviona koji lete ka Splitu... 

Čitam Jutarnji. Još niko se ne kupa, rano je iako je voda prelepa. Bar za moj ukus. Hladna dok ulaziš a onda topla, božanstvena. I nema sporog ulaska. Odmah ulaziš jer želiš da ti svaka porica na telu uživa, kupa se! 

Dopire Marley sa zvučnika. Gusht. Onaj pravi, neprocenjiv prožima mi telo. Ufff, kako je lepo biti opet na Jadranu.

Izdaja. Mala. Oprostiće mi Istra, Rijeka i Rab, ali ja se ovog leta uputih u Dalmaciju.  Jer bio je red da se malo spustim dole. Ka jugu. Ka najtoplijoj tačci Jadrana. I zamalo da odem na Hvar. Koliko bih se samo zeznula! Srećom, uvek imam neku ludu sreću kada je u pitanju Hrvatska. I sa apartmanima. I sa vremenom. I sa ljudima. A posebno sa mestima. Ubodem baš ono što mi treba i ono što volim. Hoće to valjda kada neki deo ove naše planete toliko volite, a ja Jadran obožavam. 

Još od Rovinja ( 2009) obećah sebi da ću se tokom godine smucati po belom svetu, ali da je more i letovanje rezervisano za Hrvatsku jer nima mora do Jadrana. Ma nema! Pa posle trostrukog odmaranja u prefotogeničnom i hedonističkom Rovinju, dve prelepe godine na Rabu i jedne prošlogodišnje pauze, ove godine sam pikirala Bol na Braču. 

Famozni Bol na koji svi hrle da vide onaj mali trougao, najslavniju plažu na celom Jadranskom moru - Zlatni rat, koja je i mene mamila već godinama.

Do Bola od Beograda najidealnije je doći, ukoliko idete autbusom, preko Splita. Tokom cele godine Lasta i BS Tours saobraćaju do glavnog grada Dalmacije, i to sjajnim putem preko Hrvatske. Do Karlovca ravno da ravnije ne može biti, ne osetite put, onda skrećete ka Kninu, Sinju i drugim manjim mestima ali i taj put vam dokaže ono što stalno ponavljate: kako Hrvatska ima fantastične puteve!!! 

S pauzama koje ukupno vam ukradu sat vremena u Splitu ste za 12h. Tu već imate dve opcije. Da čekate pola 5 i katamaron ( sat i po vožnje) koji ide direktno do Bola i koji košta oko 10 eura povratna, ili da idete trajektom do Supetra, najvećeg grada na Braču ( 50 minuta) koji ide na svakih sat vremena i košta isto toliko. Sestra i ja izabrasmo trajekt u želji da ne izgubimo ceo jedan dan. Kada dođete u Supetar ( koji se čini prelepim) taksijem ste na Bolu ( za 7 eura) za pola sata.    

A Bol.... malen. Presladak. Miran. Kao da je vreme stalo u nekom 18. veku. 

Najstariji gradić na bračkoj obali upravo vas razoružava tom mirnoćom i prekrasnim kamenitim kućama o kojima je pevao i pesnik Tin Ujević. 

Ovaj biser Jadranske obale ne može da se meri sa Rovinjom, niti sa Rabom, daleko većim i nekako glasnijim mestima koji nisu samo stvoreni za odmor već i za izlaske, dešavanja.  Evo vam mali ali čini mi se jasan pokazatelj. Na Bolu imate bukvalno samo jedan mali Konzum, dok na Rabu imate čak 3 Konzuma, jednu Billu i 2 DM marketa. Ali zato izgledom podseća na Rab koji je takođe pun kamenitih uličica i kuća.

Bol je mesto stvoreno samo za odmor, kupanje i fjaku. Gradić koji pleni kristalno bistrim morem (da vi vidite onu mutnu vodu kod Palmižana!), šljunčanom plažom koja svoj rt čas pomiče na jednu, čas na drugu stranu, igrajući neku čudnu igru s vetrom i talasima i neeksploatisanom prirodom koja vas opčarava na svakom koraku.    

Smeštaj smo pronašle putem sajta apartmanija.hr i moram da priznam da smo ubole najbolji mogući apartman!! 

Na 5 minuta od centra i 20, 25 minuta od plaže Zlatni rat do koje se ide uz more, uređenom rivom koja je skrivena u borovoj šumi do koje se spuštate putem ruža, čempresa i oleandera. Milinica!

Gradić se budi tek oko 9. Onako lenjo, polako s pulsom koji inače imaju primorski gradovi , oko 60 :) Tada je najlepše da prošetate gradskom rivom do Dominikanskog samostana koji je izgrađen 1475. godine i koji se nalazi potpuno s druge strane grada, desno od luke. 

Kupite krofne ( 7, 8 kuna) i sednete na kavicu ( 10, 12 kuna)  s pogledom na brodiće koji se tek pripremaju da isplove ka horizontu, dok uveče polako ispijate Ožujsko ili Karlovačko (18 kuna 0,3, 22 kuna 0,5) tik uz rivu tako da vam noge vise u vazduhu a barski stolovi stoje tačno iznad vode. 

Ta šetnja mora da obuhvati i ulicu Franje Radića, najlepšu uličicu na Bolu gde se nalaze dve konobe, ali i potez iza grada ka samostanu gde je ušuškana prelepa konoba Mlin koja radi od 5 do 1 ujutru! Ovde prosto morate bar jednom da dođete pa i na popodnevnu kafu ako ne želite da trošite pare za late dinner ( večera za dvoje 35e) jer odavde puca prelep pogled na grad i more.

Prelepo otkriće na Bolu je bio grafit našeg #Arteza, kao i skriveni ali sada već kultni grafit na starom, napuštenom hotelu iz perioda Juge, na kom piše Brač na Bolu. Isto tako obradovala nas je činjenica da Bol kao i Rab ima Ljetno kino u kom na otvorenom imate mogućnost da pogledate mahom fantastične evropske filmove i najnovije američke hitove. Karta je 20 kuna, odnosno 2, 5 eura.

A Zlatni rat? 

Na prvi pogled ništa specijalno, ali kako su dani odmicali sve smo je više voleli. Jer ako mene pitate nijedan pesak niti šljunak ne mogu da zamene STENE. Niti i jedna plaža može da bude bolja od skrivene uvalice na kojoj nema više od 20 ljudi, ali... Zlatni rat poseduje neki neobjašnjiv šarm. Pogotovo ujutru kad nema nikoga. 

Od 9 do 11. Kada ste sami na plaži, i kada posmatrate kako s jedne strane obalu zapljuskuju talasi, dok s druge voda je toliko mirna, da vam se čini nestvarnom. 

Drugo, voda je nekako gusta a bez soli, tako netipična za Jadran. A ona boja!!! Majko moja. Toga nema ni u Rovinju, ni na Rabu. Pravi morski ombre! Od tirkiza do kobalta. 

I muzika... Ovo je ogromna plaža sa restoranom (Mali raj za svaku preporuku!), nekoliko fast food štandova ( palačinke 2, 5 eura, pomfrit sa piletinom i kečapom 7 eura, smoothie oko 5 eura ) i jednim lounge Aero klubom, ali samo taj Aero pušta muziku i to jačine dovoljne da vam ne smeta, a taman da vam ne remeti mir.    

A uveče - tišina. Većina ljudi se pokupi oko pola 5, 5 pa zalazak sunca dočeka tek nekolicina strpljivih i onih koji ne žure na večeru, šetnju po gradu već žele da uživaju maksimalno ponavljajući u sebi " La vita e bella". 

I stvarno je.    

"Ovaj kolosalni prethistorijski mir kamena, crkvice i manastira, odakle kao da su otjerane sve svjetovne misli i brige, a samo igra sunčane svjetlosti na mahovini budi skrušenost i neko bezimeno pouzdanje duha.... i odlučih da tu jednog dana cjelovito uskrsnem pod zvučnim, elegičnim treperenjem zvona, da bih se ukazao najzad duhom i tijelom čist i nevin pred očima mora. (iz Bračkih feljtona...)

nastaviće se....