Prve ljubavi u 2016. (OSAMA / id i Submarine bbq / NARCOS

OSAMA ( Laguna, 2015)

Nisam neki fan domaće književnosti. Mada, da budem iskrena, nisam se nešto ni trudila da se upoznam sa ovdašnjim piscima. Stala sam na Andriću i Selimoviću još u srednjoj, onda sasvim slučajno otkrila Srđana Valjarevića, i to samo njegov maestralni roman KOMO, s ponekim izletom u dela Muharema Bazdulja i Vedrane Rudan, ostajući fokusirana na strana izdanja. 

Ali negde pre skoro pa 4 godine ( zar je moguće da je prošlo tolikooo!!??) pod ruke mi je došao roman Top je bio vreo, mladog i za mene tada nepoznatog pisca Vladimira Kecmanovića, inače rođenog Sarajlije.

Pročitala sam u dahu po meni najbolji roman novije srpske književnosti, remek-delo naše ali i regionalne književne scene koje je napisano neobičnim ali ubojitim stilom i sa takvim savršenstvnom koje ne pamtim još od Andrićevih i Selimovićevih dela!!

I kada sam pomislila da nijedno delo neće nadmašiti Top ( mada i dalje mislim da je Top bolji jer je nekako kompletniji kao celina), pojavio se novi Kecmanovićev roman OSAMA.  

Ne znam šta mi se više svidelo dok sam čitala ovo delo - briljantan, neobičan stil koji je ipak drugačiji od Topa iako i ovde Kecmanović secka rečenice, i koji je pisan jezikom njegovog detinjstva te autentično prenosi priču iz mahale, zatim nezaboravni i originalni likovi, počev od naratora, starog muslimana iz Bosne, preko Murata ( koji ima sve odlike junaka iz epskih pesama) do Milice i Muratove majke Halide koje su odlika ponosnih, patrijahalnih majki i supruga koje mogu samo divljenje da izazovu, do atmosfere koja je najbliža onom koju sam osetila čitajući Andrićevu Drinu. 

Jedino što zameram Kecmanoviću je dinamika priče, odnosno sam kraj, poslednja trećina romana u kojoj se ništa ne dešava te se stvara osećaj kako Vladimir nije znao kako da priču i roman privede kraju. Umesto da je stao kad se rat završio i kad su se desili određeni, mahom tragični događaji u malenoj varošici, on je priču razvukao ispovedajući dosadnu storiju odlasku naratora u Ameriku.

Priča: Pripovedač ove potresne priče, stari musliman iz Bosne, ispoveda svoj život nekadašnjem zemljaku s kojim se susreo u Americi, gde je dospeo posle ratova i raspada Jugoslavije. Njegova priča o moćnicima i žrtvama jednog do juče mirnog i srođenog sveta, o Muratovom sinu Baji koji se u pomračenju uma poistovećuje sa Osamom bin Ladenom, kao da priziva povest o Ćamilu i Džem-sultanu, samo na ovim prostorima i u skorašnje vreme, u ovdašnjoj „prokletoj avliji“.

Kritike: 
„Novi roman Vlade Kecmanovića je djelo koje možemo svrstati u žanr knjiga „otvorenih vena“. Pisan je jezikom njegovog djetinjstva, govorom u kome su izostavljeni vokali i gdje se značenja riječi gube u bujici strasti i osjećanja koja autorove junake vode kroz snažne zaplete. Srpski pisac transcendira jezikom bosanskih muslimana – hrabro poštovanje komšije i melanholično poznavanje kasabe. Osama – još jedan trijumf Kecmanovićevog čovjekoljublja.“ Emir Kusturica

„Dijalekt stiče dostojanstvo kad se na njemu ispripoveda veliko umetničko delo. Znalački i maestralno, Kecmanović svoj književni svet programski uklapa u Andrićevu tradiciju, a možda i najveća sličnost Kecmanovića sa Andrićem jest u njegovom dubinskom razumevanju tragizma istorijske sudbine bosanskih muslimana.“ Muharem Bazdulj

NARCOS ( Netflix, 2015)

Negde u isto vreme dok sam čitala Osamu, za vreme novogodišnjih i božićnih praznika počela sam da gledam i američku seriju NARCOS po preporuci druga iz Rijeke.

U jednom dahu odgledala sam celu prvu sezonu od 10 epizoda ( planirana druga sezona na jesen) a da nisam trepnula. Narcos je biografska serija čija radnja je smeštena u Kolumbiju, tačnije u Medelin, samo srce kolumbijskog najkontroverznijeg dilera droge, Pabla Escobara.

Ovo je upravo serija o Pablu i njegovim suludim, užasnim godinama "vladavine" kada je Bogotu i Kolumbiju pretvorio u zemlju u kojoj su bombe, otmice i ubijanja svakodnevna pojava, a Majami navukao na kokain. Vrlo autentično i informativno serija nalik poludokumentarcu obiluje i snimcima pravog Pabla i perioda kada su ljudi u Kolumbiji stvarno bili HRABRI i suprostavili se čoveku koji je zbog jednog političara umeo ceo avion da digne u vazduh i koji se nije ustručavao da ubija i decu ne bi li zaštitio sebe i svoj posao.

Iako su pored Pabla, glavni nosioci priče i DEA agenti koje glume Pedro Pascal i Boyd Holbrook, onaj koji je impresionirao sve je svakako brazilski glumac Wagner Moura ( glavni glumac prefantastičnog filma TROPA DE ELITE) koji se toliko uživeo u ulogu Pabla da ja bolju glumačku bravuru nekog stvarnog lika nisam videla, čak ni na filmu! 

id Restoran / Submarine bbq

Dva nova restorana su privukla moju pažnju u januaru. Prvog mi je preporučila moja Nataša, iako me je već odavno zaintrigirao konceptom. Naime, ID restoran koji se nalazi na Vračaru, tik na početku Karađorđevog parka, na mestu gde se pre nalazila Trpeza, dok je pored još uvek libanski Byblos koji opstaje dugi niz godina na mestu koje je poznato po učestaloj promeni restorani. Sećate se Destilerije? 

Elem, Id je urađen kao omaž Frojdu i samom značenju ID-a koji pored ega i super-ega čini osnovne strukture ličnosti.

Mali podsetnik: Id(ono) je jedina komponenta ličnosti koja je prisutna od rođenja. Ovaj aspekat ličnosti je potpuno nesvestan i obuhvata instiktivno i primitivno ponašanje. Prema Frojdu, ovo je izvor psihičke energije, glavna komponenta ličnosti. Id je vođen principom zadovoljstva,koji teži za hitnim zadovoljenjem želja i potreba. Ako se ove potrebe ne zadovolje odmah, rezultat je stanje anksioznosti ili napetosti. Na primer,osećaj gladi li žeđi bi trebalo da proizvede želju za hranom i pićem.

Pa samim tim, kompletan jelovnik je osmišljen preme idu te se jela zovu Melanholija, Nežnost, Strast i slično. Cene su malo jače kada je u pitanju hrana, dok su cene vina i ostalog pića kao i u ostalim restoranima.

Moja topla preporuka je ako idete na kafu i neki slatkiš da se počastite id kolačom (490din) tačnije čokoladnim sufleom na kremu od vanile. Lepši kolač nisam jela u životu, iako je cena mogla da bude pristupačnija.

Samo nedelju dana kasnije otišla sam sa društvom na burgere u novootvorenom Submarine bbq ( Kralja Petra 20a). Lično nisam luda za burgerima ( i pljeskavicama), više sam pizza tip ako već treba da jedem nezdravo :) ali s vremena na vreme volim da se počastim burgerom. 

Međutim, gde god da sam probala burger, nekako mi je teško pao na stomak. Bio je ultrakaloričan, pretrpan dodacima, sa ne tako svežom lepinjom. I prosto nemoguć da se pojede kulturno. Bar za moje ručice, a nisam mršavica, ako me već razumete.


Zato sam se prilično oduševila kada sam ovde u Submarine probala burger. Dok je mom muškom društvu, on nekako bio siromašan, "kao za barbike", meni je legao, samo tako! 

Porcija je taman, pecivo je preukusnooo (preporučujem Brioš) , meso je odlično pečeno ( nema crvenog u sredini kog sam skoro viđala u svim drugim burger restoranima) a dodatke mahom sami birate pa ako baš izvolite da preterate, neka vam!

Ponuda je velika. Većinom je u pitanju 100% juneće meso iako imate ponudu i sa svinjskim. 

Od klasike ( Original, 480 din) preko netipičnih - Balkan burger sa kajmakom, Italijanski (sa rukolom), do burgera koji je osmišljen za ekcentrike i one koji vole da eksperimentišu, s toplim prelivom krušaka čini mi se...

Jedina zamerka je na odvojenoj porciji pomfrita kog naručujete i plaćate odvojeno, ali i u tu imate šaren izbor od klasičnih preko prelivenih sa majonezom do onih koji su mešani sa dimljenom kobasicom i topljenim sirom.

Pored savršenog burgera, moram da pomenem kako je enterijer odlično osmišljen - poluindustrijski, poluhipsterski sve sa starim radiom, knjigama na policama i inspirativnim zidnim aplikacijama i instalacijama.  Kuhinja je otvorena i nadovezuje se na glavni, barski sto ali je ventilacija odlična te vam ne smetaju mirisi.  

U svakom slučaju, mesto kom nameravam da se vratim!