U susret Festu i Oskarima ( MOVIES // Holiday season open)

Ne pamtim kad sam se ovoliko odmorila. Ili bila ovoliko lenja, puna nekog hedonizma i ugađanja sebi. Možda je do zime, a možda do same činjenice da odavno nisam imala toliko vezanih slobodnih dana u kojima sam apsolutno mogla da radim NIŠTA.

Znate onu "dolce far niente" ili ti u prevodu "sweet doing nothing"? :)

Leti kada dođe odmor mahom se svi ( pa i ja) spakuju ka vrelom, omiljenom moru ( jer more je što bi klinci rekli ZAKON), dok je proleće rezervisano za kraće city break ture ( ove godine me mami Krakov, neki predlog?) ili inkognito odlazak u prirodu...  

Zimi smo ako već nismo strastveni skijaši i zaljubljenici u planinu ( not my cup of tea), većina kod kuće. 

Zato je volim, nju i njene praznike, sweet New Years Eve i Christmas koji se provedu u krugu porodice i najbližih, najdražih, kada smo svi opijeni nekom lenjom, prazničnom atmosferom ali i hranom i pićem :) Još ako nas kao i ove godine malo počasti sneg ( jer što je zima bez snega? ka muškarac bez brkova!), onda je sve tip top.

Međutim, zimske praznike sam volela i još uvek volim zbog jedne meni tako drage stvari: FILMOVA. 

Nekada - kažem nekada jer nažalost današnji filmski program ne može da se poredi sa onim kada sam bila dete i srednjoškolac, smo samo čekali 1. januar da se ušuškamo na kauč i smestimo pred TV-om i gledamo u nedogled odlično selektovane i odabrane filmove.

Danas smo sami sebi urednici filmskog programa, što nije loše, da se razumemo ali čemu onda funkcija filmskog urednika na određenim televizijama ako samo umeju da repreziraju Kuma, Žikinu dinastiju i praznične filmove poput Love actually? 

Elem, tik pred Novu uspela sam da napravim listu od 20 filmova ( od kojih stigoh tek pola da pogledam!) među kojima je bio i još uvek je veliki broj filmova koji konkurišu za Oskara ali i druge velike filmske nagrade.

Pa da krenemo redom:

The Revenant ( 2015, 156 min)

Hm. Prvog januara sam sela i većala. Tarantino ili Leo? Prelomih da krenem u  novu sa Leom, mojim inače omiljenim glumcem današnjice - pored Fassbendera, koji je do sada morao da osvoji minimum 4 Oskara ( The Departed, Shutter island, Inception i The Wolf from Wall Street). Sada stvarno verujem da će ga i dobiti, jer Američka filmska akademija uvek odluči da se iskupi onom ulogom koja je slabija od glumčevih najjačih.

Da budemo ipak iskreni, Leo nije loš, čak naprotiv, odličan je u ulozi Hju Glasa, lovca na divlje životinje, ili ti trapera koga prilikom jedne ekspedicije u 19. veku ranjava medved. Kako je Leo izjavio u jednom intervju, ovo je za njega bio najteži film koji je snimao jer je Alejandro Innaritu Gonzales insistirao na snimanju u što uverljivijim uslovima pa je tako Dikaprio morao da "zaroni u ledene reke", "spava u utrobi mrtvih životinja" i "jede sirovu džigericu bizona".

Međutim, iako je film fantastično snimljen ( fotografija odličnaa!) prilično je spor, heavy i dosadan. Da je samo malo kraći, do 2h i intenzivniji bio bi efektniji. Ovako je krajnje težak za praćenje, nalikuje dokumentarcima o preživljavanju u drastično, teškim, skoro pa nemogućim uslovima. Pored Lea, sjajnu ulogu je ostvario Tom Hardy koji glumi bivšeg zatvorenika Fitcgeralda kojem se Glas sveti.

6/10

Irrational man (2015, 95 min)

Nakon "Povratnika" po preporuci koleginice s posla, odgledala sam najnoviji Vudijev u kome glavne uloge glume Emma Stone i Joaquim Phoenix. Vudi koji je očito pronašao novu muzu (Stone) prošlim filmom Magic in Moonlight je više nego razočarao, pa znajući da uglavnom snimi jedan dobar, pa jedan loš, očekivala sam ovoga puta onaj #dobar.

I iako Irrational man nije  ni Match point, ni Blue Jasmin, pa ni Midnight in Paris, moram da priznam da je film krajnje simpatičan i da nekako podseća na Hičkokove, ali one početne poput Konopca

Kao i uvek Vudijevi likovi su komplikovani, izgubljeni, romantični, emotivni i puni filozofije koju glavni junak ovog filma, profesor filozofije Ejb karakteriše kao "verbalnu masturbaciju" i ništa više. Uvek su tu pitanja "ko sam" "da li je ovaj svet apsurdan" "kuda idem" "da li iko ima koristi od ovoga što ja radim, činim... Kao da glavnu ulogu uvek poveri nekom Bajronu ili Virdžiniji Vulf.



Najveći kvalitet filma je odlična Emma Stone ali i sama priča, odnosno zaplet filma jer kada se zapitate kuda vodi naizgled sasvim obična, pa i na momente dosadna priča, dešava se totalni obrt - Ejb, inače čovek koji ima totalnu blokadu, kako kreativnu tako i fizičku, odlučuje da preuzme stvar u svoje ruke i učini jedno moralno, opravdano ubistvo. Za jedno nedeljno popodne, sasvim ok filmčić.  

7/10     

Relatos salvajes ( 2014, 122 min)

Argentinski kandidat za Oskara predstavlja omnibus o ljudima, tačnije ljudskoj prirodi. Svaka priča je zasebna, i jedino što veže sve priče a ima ih 6 je slom - slom živaca, slom strpljenja, slom koji bukne nakon nekoliko sitnih ili malo većih provokacija, a rezultira mahom kod većine jednim brutalnim krvoprolićem. Kako priče odmiču, težina svake biva sve veća, razornija i efektnija. 



Film drži pažnju, gluma je maestralna ( Darin ubedljivo najbolji ali i Oscar Martinez koji glumi oca, milionera Maurisija i Erica Rivas koja glumi mladu u poslednjoj wedding sekvenci zaslužuju sve pohvale), prisutan je i crni humor i priče su krajnje realne, uverljive (najjače su poslednje dve koje i vade film) ali opet za taj wow momenat mi je falilo nešto... Možda da su ipak na neki način priče isprepletene i da ih je manje. 

7.6 /10 

45 years ( 2015,  95 min)


Jedno veče sam naumila da odgledam The Lobster ali zaustavih se u 20-om minutu nakon teških, morbidnih scena koje su vodile čini mi se kao još čudnijim, bizarnijim epilozima za koje prosto u prazničnim danima nemam "stomak". 

Gašenje je došlo u vidu filmu "45 years" koji je do sada dobio mahom filmske nagrade za glumački duo koji čine Charlotte Rampling i Tom Courtney, ali i scenario koji potpisuje Andrew Haign koji je i režiser ovog britanskog filma.

Charlotte i Tom su i više nego uverljivi glumeći ostareli par koji se sprema da velikom proslavom obeleži svoju veliku godišnjicu, tačnije 45 godina od venčanja, kada euforiju i pripreme poremeti vest o pronalasku Jeffove ( Tom) bivše devojke koja je stradala u planinskoj nesreći daleke 1962. godine u Švajcarskoj, pre nego što je Jeff upoznao svoju sadašnju suprugu Kate (Charlotte). Ali...,  sem teskobe koju Kate oseća jer Tom ne može da prestane da se priseća stare ljubavi, film ne nudi ništa više sem jedne epizode u životu para koji kreće da preispituje svoju ljubav zbog nečega što se desilo pre 100 godina. Ne znam, možda je to samo moj utisak, ali ja se nikad ne bi ponašala kao Kate. Da bilo bih mi neprijatno, ali to se desilo pre više od 45 godina!!!  U svakom slučaju, loša drama bez grama težine i dubine.

5/10 i to samo zbog glume i prelepe Engleske!

Brooklyn (2015, 111 min)


Na Badnji dan nakon mahom razočarenja došao je na red još jedan britanski film Brooklyn urađen u koprodukciji Irske, Kanade i Engleske. Takođe jedan od kandidata za Oskara i Golden globes nagrade. 

Nepretenciozan, urađen u duhu starih filmova sa šarmantnom i simpatičnom Saoirse Ronan koja je odigrala fantastično ulogu mlade i uplašene Irkinje Ellis koja odlazi u Njujork da radi kao prodavačica u jednoj robnoj kući, ostavljajući majku i stariju sestru u rodnom Eniskortu, zaslužuje sve nominacije koje je dobio do sada!



S obzirom da je scenario napisao sjajni Nik Hornbi, i da je ostatak glumačke ekipe na nivou (Julie Walters genijalna) , možete da očekujete jedan sjajan romantičan film bez patetike i praznog hoda. Pored glume, treba svakako spomenuti prelepe predele Irske i Bruklina, kao i sjajan kostim koji je autentično i do detalja preneo duh i stil pedesetih godina prošlog  veka.

Ovo je jednostavan film koji donosi priču o običnim ljudima i njihovim sumnjama, emocijama, a pogotovo nostalgiji prema dalekom domu i porodici koju je veliki broj Iraca i ostalih Evropljana ostavio zarad obećanog boljeg života u Americi. 

8/10

Carol (2015, 118 min)

Patricia Highsmith spada u krug najpoznatijih američkih pisaca krimi romana čija dela su mahom često bila ekranizovana. Talentovani gospodin Ripli, Stranci u vozu, Dva lica januara smatraju se najuspešnijim ekranizacijama. 

Roman "The Price of Salt" nije tipičan Patricijin roman. Drama o otmenoj i bogatoj Carol koja već odavno oseća bliskost ali i privlačnost prema istom polu iako je u braku sa zgodnim Hargom koji je istinski voli, podseća, bar po armosferi na film i knjigu Beleške o skandalu. Ovo poređenje je nekako i prirodno s obzirom da glavne junakinje u oba filmska dela glumi maestralna i jedna od najboljih glumica današnjice starije generacije, Cate Blanchett.  

Todd Hayness je snimio dosta dobru dramu koja vas neće impresionirati niti oduvati sa mesta, ali će vam upotpuniti veče i držati pažnju prevashodno sjajnom glumom ne samo Blanchettove, već i Rooney Mare koja glumi mladu prodavačicu lutaka u jednoj robnoj kući sredinom pedesetih u koju se Carol zaljubljuje.

Ono što vas takođe drži prikovanim za stolicu je neko iščekivanje kraja i to tragičnog kraja jer se stvara upravo takva napeta i nepredvidljiva atmosfera u kojoj ni Carol, niti Theresse znaju kako da se nose sa novim emocijama i situacijom koja je dovela do nekih nemilih događaja. 

7.6 / 10

Joy ( 2015, 124 min)


David O Russell, čovek koji je snimio dva sjajna filma ( American Hustle + Silver linings) ne odustaje od svojih omiljenih glumaca ( Jennifer Lawrence, De Niro i Cooper) ali i priča o običnim ljudima i velikim delima koji su učinili.

Od svih filmova koje sam gledala od početka godine, svih navedenih ovde, u ovom sam najviše uživala. JOY je drama inspirisana životom i uspehom žene koja je izmislila Mirracle Mops ( magične krpe za pranje poda koje su postale no.1 kućni proizvod u svim domovima širom Amerike početkom devedesetih), Joy Manganom koju je fenomenalno na platnu "donela" Jennifer Lawrence.



Jenn me je opet ubedila da je trenutno najbolja glumica (i najomiljenija, bar u mom slučaju) mlađe generacije kojoj uloge hrabrih, odvažnih i odlučnih žena itekako pristaju.  

Bradley i De Niro su ove sporedni, iako su ostvarili odlične epizodne uloge, ali ovo je prevashodno film o Joy i sjajna lekcija o ostvarenju jednog velikog sna. Joy je danas jedna od najbogatijih i najuspešnijih poslovnih žena na svetu koja ima sopstvenu firmu koja vredi nekoliko milijardi. 

8/10

Sicario ( 2015, 121 min)


Jedini triler sa liste ( Tarantina odlažem nakon loših komentara okoline) Sicario je obećavao na samom početku odličnom glumačkom ekipom ( Emily Blunt, Benicio Del Toro i Josh Brolin) kao i pričom koja je smeštena u današnje vreme na samu granicu Amerike i Meksika u svet dilera droge koji još uvek gospodare granicom i paklom gradića Juarez.

I iako film od početka do kraja drži pažnju napetom atmosferom, uzbudljivom radnjom i pričom koja je nekako poluskrivena, Sicario je mogao da bude daleko bolji film. 

Ovako je osrednji triler / drama koja ne zaslužuje veću ocenu od šestice i to samo zbog glume i uvek aktuelne i zanimljive teme hvatanja dilera u opasnim i nimalo bezbednim predelima Meksika. 

6/10

Коментари

Анониман каже…
Obavezno gledaj Room. Brie je potpuno zasluženo dobila Globus.
Ana каже…
E Room mi je na čekanju. Izgleda da sam trebala prvo taj da pogledam s obzirom na broj razočarenja! Hvala svakako za preporuku... :)

Najviše ste čitali