недеља, 31. јул 2016.

Svetlost između okeana / Sneško / Slobodna

Skoro sam bila na nekom snimanju nakon kog smo seli sa domaćinima da popijemo kafu i malo se ispričamo. 

Nekako usput razgovarajući o svemu i svačemu dotakli smo se čitanja i odmora. 

Naime, sve osobe oko mene, počev od fotografkinje do domaćina - inače, slavnog slikara i njegove žene i ćerke, nisu razumeli moju odlučnost da na more ponesem minimum 3 knjige! Jer, ko još čita na plaži?!

Možete da zamislite moj šok! Pa kako ko još čita na plaži? Zar ne čitaju svi? Ja bar do tada nisam znala nijednu osobu koja na more ne ponese bar jednu knjigu. Ok, kupim i ja novine, magazin ali to pročitam za tren, sekundicu. Tek preletim preko naslova, pogledam prognozu za vreme i temperaturu mora, horoskop i to je to. 

Pravi gušt mi je rezervisan za knjige. Za onaj momenat kad se svaka kapljica morske soli i vode osuši na meni, zauzmem pozu na steni, ogrnuta najlepšom prirodnom paučinom na svetu - borovom šumom i suncem i krenem da čitam dok me ljuljaju talasi a na uvce mi pevaju uporni ali tako mili cvrčci. Uživancijaaaa.



Čak i kad putujem kopnom, u neki grad, na više od 5 dana umem da ponesem bar jednu knjigu. Pa znate li koje je zadovoljstvo kada gledate Bosfor ušuškani u predivan kafić podno Topkapi palate, pijete čaj i čitate knjigu dok se Istanbul tek budi? Milinaaaa!

Tako sam i ove godine tik pred Rab pripremila 3 pažljivo odabrane knjige jer ja moru ne čitam Dostojevskog, Andrića, Pamuka, Jergovića, Saramaga. U opticaj dolaze samo skandinavski i britanski trileri, Japanci ( jer njih mogu da čitam u bilo koje godišnje doba, istorijski romani i dela slična Megi O' Farel, Kejt Morton, Begbedeu i Erlendu Lueu.   

SVETLOST IZMEĐU OKEANA

Do ovog dela sam došla otkrivši da su moji omiljeni glumci današnjice ( inače par u stvarnom životu) Michael Fassbender i Alicia Vikander snimili zajednički film čija se premijera očekuje 2. septembra na Venecijanskom filmskom festivalu.  Film je ekranizacija bestselera M.L. Stedmana u izdanju Lagune.

U samom fokusu priče je mladi bračni par - Tom i Izabela. Njihovu svakodnevnicu ispunjava miran ali srećan život na zabačenom ostrvu na kom je Tom, nakon Prvog svetskog rata pronašao posao svetioničara. Početnu sreću narušiće Izabelina tri neuspešna pokušaja da rodi dete. Kada jednog aprilskog jutra na obalu se nasuče čamac sa mrtvim čovekom i bebom, Izi i Tom će doneti odluku krajnje iracionalnu i emotivnu koja će promeniti ne samo njihov život već i život svih ljudi oko njih.

Iako se na momente čini kao sladunjav, ljubavni roman, pogotovo u početnom delu knjige, nakon Tomovog i Izabelinog odlaska na ostrvo "The light between oceans" postaje jedna od najdirljivijih i najtužnijih romana koje sam pročitala do sada. Vrlo realna i emotivna priča najviše se bavi pitanjem morala i odlukama koje donosimo osluškujući srce i ljude koje volimo, zanemarujući često razum.

Ovo je inače jedan od najprodavanijih romana u svetu, a dobio je sve moguće i najprestižnije književne nagrade u Australiji, poput "Book of the year" koju dodeljuje Australian Book Industry Award ( ABIA).      

SNEŠKO

Već više od godinu dana nemam dilemu da najbolje krimi priče i serije rade Skandinavci. To dokazuje plejada pisaca sa Severa na čelu sa maestralnim triom - Ju Nesbeom, Arnaldurom Indridasonom i Jusi Adler-Olsenom čiji romani spadaju u najprodavanije i najpopularnije knjige trenutka.

Iako za sada blagu prednost dajem Indridasonu ( Močvara, ljudi, znate kakva trilerčina!) evidentno je da je začetnik ali i majstor krimi romana Ju Nesbe od koga sam do sada čitala Crvendaća, Solomonovo slovo i Lovce na glave (film je možda i bolji od knjige!). Na čekanju su Utvara i Slepi miš.

Kao i u svim njegovim delima glavni lik u Snešku ( uskoro se očekuje i ova ekranizacija sa Fassbenderom u glavnoj ulozi :) je Viši inspektor policije u Oslu, Hari Hule koji na samom startu priče dobija anonimno pismo s potpisom "Sneško" baš u momentu kada nestaje udata žena po imenu Silvija Otersen. Uporedo sa istragom Hari pokušava da opet osvoji svoju bivšu devojku koja ima novog dečka Matijasa, inače cenjenog lekara.

Originalno, drži pažnju, čita se u dahu, i stalno kad mislite da ste pre Harija shvatili ko je ubica, Nesbe vas preduhtri. 


SLOBODNA 

E dok sam nakon prvog romana čak i malo koju suzu pustila na plaži, a posle Nesbea konstantovala da Skandinavci nisu normalni kako pišu trilere, ovaj roman me je oduvao!! Ali bukvalno!! Savršen. Jeziv. Brutalan. Takođe realan. Toliko zanimljiv da vam je draže da ga čitate nego da se kupate i sunčate. Toliko.    

Nacuo Kirino je književni pseudonim Mariko Hašioke, japanske spisateljice koja je prvobitno pisala ljubavne romane i manga priče da bi se kasnije dokazala u trilerima zbog kojih se danas smatra jednim od najboljih pisaca krimi romana u Japanu.

Njena dela nisu konvencionalni krimi romani samim tim jer Japanci prosto pišu drugačije. Uzmite na primer Murakamija ali i fantastične pisce koje izdaje Tanesi. Uostalom, da li ste ikada pogledali neki japanski triler? Kod njih nema prikrivanja krvi, nasilja. Kod njih je sve verodostojno, realno i autentično.

A "Slobodna" je više nego uverljiva i realna i prati priču žene koja nakon zanemarivanja, psihičkog i fizičkog maltretiranja ubije u nehatu muža. U pomoć pri zataškivanju zločina joj pritrčavaju u pomoć koleginice iz fabrike u kojoj žena radi noćnu smenu pakujući lunch paketiće. Međutim, 4 žene ne znaju da će u celu priču uvesti bivšeg jakuzu sa nasilničkom prošlošću kao i pohleponog zelenaša i svoje lične probleme koji će im život učiniti paklenim i ugroženim.

Dok čitate imate osećaj da gledate film. Odavno, ali odavno nisam pročitala ovako neobičan, a opet realan i ubedljiv triler koji ne mogu da uporedim ni sa jedinim drugim! Za svaku preporuku!

Нема коментара: