Posle Festa (Osvrt na 45. izdanje)
Ne
znam kako vi, ali ja imam poseban ritual kada osvane program dolazećeg
Festa. Jedno veče odvojim da pročitam sinopsise svih filmova, dok
uporedo držim otvorene sajtove IMDB i Rotten Tomatoes.
Na kraju svedem nekih 10 najzanimljivijih među kojima u startu nema holivudskih, američkih blokbastera koje mogu već sada na odličnim dvd rip snimcima da odgledam. Fokus mi je isključivo na arapskim, azijskim i evropskim.
A onda prema finansijama odaberem minimum 5,6 koje želim da gledam. Ove godine top 6 su bili Salesman, Elle, Dalida, Goran, Rekvijem za gospođu J i Čovek sa hiljadu lica.
SALESMAN (Iran, 2016)
Režija: Asghar Farhadi
Uloge: Shahab Hosseini i Taraneh Alidoosti
Pre nekoliko godina prvi put sam se susrela sa Farhadijem. Tada sam gledala A Separation, film iz 2011. godine (dobitnik Oskara za najbolji strani film) koji je širom sveta proslavio ovog iranskog režisera kome je najnoviji film "Salesman" obezbedio novu nominaciju i priliku da opet trijumfuje na Oskarima.
Kao i prethodni film, "Salesman" je film posebne, mogu slobodno da kažem pozorišne atmosfere, jer su kadrovi krupni i sporo se smenjuju i vrlo je mali broj likova koji je u središtu priče. Ali ova usporenost nije nikako ruska - ravna, filozofska, već više rumunska - vrlo napeta i prepuna porodičnih problema koji kroje dinamiku svojom realističnošću i potresnim elementima. Upravo po priči i atmosferi film me je najviše podsetio na rumunski "Matura" koji sam skoro gledala na FAF-u.
Farhadijev film u fokusu priče ima mladi bračni par - Ranu i Emada, koji se zbog urušavanja zgrade seli iz svog stana u potkrovlje u kome je pre njih stanovala žena promiskuitetnog života. Jedan nasilan događaj poremetiće njihovu svakodnevnicu koja se mahom okreće oko priprema za premijeru predstave "Smrt trgovačkog putnika" po delu Artura Milera u kome oboje glume.
"Salesman" je prevshodno je film o moralu i želji da se krivci izvedu na pravdu, bilo onu pravnu ili ljudsku, bez obzira na neke otežavajuće okolnosti i sredinu. Ovo je takođe vrlo inteligentno ostvarenje koje dokazuje da Farhadi jedan od najboljih režisera današnjice. Ne smem da zaboravim kako je u filmu sve ujednačeno - gluma, fotografija, muzika...
9/10
ELLE (Francuska, 2016)
Režija: Paul Verhoeven
Uloge: Isabelle Huppert
Isabelle Huppert spada definitivno u najbolje evropske glumice današnjice. U to nema sumnje! Njen glumački talenat je neosporiv i priznat toliko da je sam Claude Shabrol izjavio kako njegovi fimovi ne bi imali jednaku jačinu, niti toliko uspeha da u njima mahom nije glumila ova vanserijska glumica kojoj posebno leže uloge hladnokrvnih, sarkastičnih, empatičnih, inteligentnih i samostalnih žena. Isabelle je toliko uverljiva u svojim ulogama da je veliki broj ljudi poistovećuje sa likovima koje je igrala.
Znajući to holandski režiser Paul Verhoeven nije mogao bolju glumicu da odabere za "Elle", nakon što su ga odbile Nicole Kidman, Kate Winslet i Sharon Stone, jer ulogom Michelle, žene koju brutalno napada i seksualno iskorišćava nepoznati napadač u njenom domu, Huppert je zaradila prvu Oskar nominaciju, odigravši jednu od svoje top 3 uloge do sadam ako me pitate.
"Elle" je vrlo sličan iranskom "Salesman" filmu pošto u fokusu priče ima nasilan napad na ženu. Dok u iranskom muž pokušava da otkrije krivca i osramoti ga pred porodicom, ovde se sama žrtva uhvata u koštac sa napadačem. Paul uspeva uz pomoć maestralne Huppert koja izgleda fantastično btw, flešbekova na sam napad i aktuelnog života koji obuhvata ostarelu majku koja plaća žigola i tretmane botoksa, sina koji se vezuje za ženu koja ne nosi njegovo dete i oca koji je u zatvoru već preko 30 godina za višestruko ubistvo, da stvori napetu atmosferu prepunu "gustine" i neočekivanih obrta. Odličan film!
10/10
DALIDA ( Francuska / Italija, 2016)
Režija: Lisa Azuelos
Uloge: Sveva Alviti i Riccardo Scarmacio
Kakva grozota od film! Ne, stvarno treba izaći posle pola sata, jer film ako je dobar, on je dobar od starta, kakav god kraj da ima! A greota, jer ako je neka žena u muzici imala zanimljiv i turbulentan života (sem Marije Kalas) to je onda Dalida, diva sa možda najlepšim glasom u istoriji muzike!
Međutim, ovako bogat život slavne pevačice kao da je bio prevelik zalogaj za režiserku Lisu Azuelos koja bolje da je uzela neki određeni period iz Dalidinog života i nekog nagrađivanog scenaristu nego što je napravila ovaj fijasko od filma. Ili se ugledala na izuzetno dobru seriju Dalida iz 2005. godine u kojoj je divu glumila Sabrina Ferilli.
Rođena kao Yolanda Gigliotti, 1933. godine u Kairu, ova mlada i (prelepa) dama, inače bivša Mis Egipta je prva pevačica kojoj je uručena dijamantska ploča u istoriji, pored koje je dobila preko 50 zlatnih. Jedna od najuspešnijih i najomiljenijih francuskih pevačica koja je pevala i na italijanskom, španskom, engleskom i arapskom proslavila se hitom "Bambino". Ređajući hit za hitom, Dalida koju je krasila vitka figura, duga riđa kosa, prodoran pogled i zavodljive usne nije ipak uspela da svoj poslovni uspeh objedini sa privatnim u kojem su je zadesile brojne tragedije što je doprinelo da poznata pevačica sa nepunih 54 izvrši samoubistvo.
Nažalost u filmu sem lepe muzike i glumice koja izgleda kao preslikana Dalida, ništa nije vredno pomena. Sama Dalida je prikazana kao beživotna lutka koja ide sa nastupa na nastup i kao kuguarka koja ide iz veze u vezu i to sa duplo mlađim muškarcima. Ti muško-ženski odnosi su urađeni površno i van istorijskih činjenica posebno vezanih za prvog muža Lusijana, a dijalozi loši, prazni i naivni. Kao da je neko naslagao fotke iz njene biografije i onda samo uradio slideshow bez krvi i mesa. Šteta, ovo je mogao da bude veliki film....
1/10
GORAN (Hrvatska, 2016)
Režija: Nevio Marasović
Uloge: Franjo Dijak, Bojan Navojec, Nataša Janjić, Miloš Štrljić i Janko Popović Volarić
Hrvatski triler je krenuo mlako. Sporo sa kratkim, nemuštim dijalozima i zbunujućim stavovima glavnih likova da bi nakon 20 minuta dobio takvo ubrzanje i neočekivan razvoj događaja koji stvara osećaj ( i to kakav!) da možda gledate najzanimljiviji i najoriginalniji regionalni film do sada!!
Radnja je smeštena u idilično mesto Delnice u Gorskom kotoru koje je zavejano snegom što dodatno doprinosi vrlo specifičnoj atmosferi filma koja je sve asocirala na fantastičnu seriju Fargo. Jer priroda izgleda toliko moćno, neukrotivo i poetično dok se prave drame dešavaju unutar ljudi.
U samom fokusu priče je naslovni junak, taksista Goran (igra ga sjajni Franjo Dijak koji je za ovu ulogu dobio nagradu Cheval Noir za najbolje glumca na festivalu u Monteralu, pobedivši Mela Gibsona u kategroiji) i njegova prelepa i slepa supruga Lina (Nataša Janjić) kojoj u nenajavljenu posetu dolazi brat Niko (Janko Popović Volarić). Zajednička porodična večera na kojoj eć Lina otkriti jednu radosnu vest pokrenuće užasne događaje koji će uništiti život sedmoro ljudi.
Šta je najbolje u ovom filmu? Činjenica da izgleda kao da nije hrvatski, već skandinavski. Za to je mahom krivac scenarista filma, talentovani norveški scenarista i književnik Gjermund Gisvold koji je uspeo zajedno sa Neviom, odličnom ekipom glumaca, retro muzikom iz šezedesetih i vrhunskom montažom i fotografijom da stvori nesvakidašnji film na ovim prostorima. Malo remek-delo!
10/10
REKVIJEM ZA GOSPOĐU J. / (Srbija, 2016)
Režija: Bojan Vuletić
Uloge: Mirjana Karanović, Mira Banjac, Jelena Gavrilović, Žika Todorović
Postajem alergična na srpsku kinematografiju jer ne mogu da verujem da mi i dalje obrađujemo teške socijalne teme. Zar nam devedesete nisu bile plodne i inspirativne?! Možemo li se malo okrenuti humoru, ljubavi, trileru? Zašto svaki srpski film mora da bude priča o preživljavanju, o depresiji, o beznađu. Dovoljno nam je što su nam se u životu nastavile devedesete, zar ne možemo da dobijemo još jedno Lajanje na zvezde, Kad porastem biću kengur i slična ostvarenja?!
Nemojte pogrešno da me shvatite. "Rekvijem za gospođu J" koji je osvojio "Beogradskog pobednika" na ovom Festu i bio i više nego zapažen na Berlinskom festivalu, nije loš film. Naprotiv, dobar je. Njegov glavni problem je što je cela priča već sto puta ekranizovana i generalno teška za gledanje. Malo smo se umorili ( valjda?) od filmova u kojima glavni junak ili junakinja ne vide rešenje iz utopije i odlučuju da se ubiju.
Mirjana Karanović glumi upravo takvu ženu koja je upala u depresiju nakon smrti supruga i gubitka posla. Ni dve ćerke ne mogu da je trgnu iz beznađa u koje je upala kao i da je udalje od ideje da se na godišnjicu suprugove smrti ubije hicem iz pištolja. Režiserski Bojan je snimio sasvim dobar film ( iako je nepotrebna scena plaže dok ona pokušava samoubistvo, jer odskače od estetike celog filma) i Karanovićka je bila standardno dobra iako je podsetila na svoju najslavniju ulogu Petrije i njen život prepun muke i trpljenja. Ali opet - već viđeno!
7 / 10
EL HOMBRE DE LAS MIL CARAS ( Španija, 2016)
Režija: Alberto Rodriguez
Uloge: Jose Coronado, Eduard Fernandez, Migue Garcia Borda
Čovek sa hiljadu lica je jedan od najuspešnijih španskih ostvarenja iz protekle godine koji je osvojio i Goya nagrade za Najboljeg novog glumca (Carlos Santos za ulogu Luisa Roldana) i adaptirani scenario.
Fantastičan film bazira se na istinitoj priči o prepredenom, intrigantnom i inteligentnom špijunu Franciscu Paesu zvanom Paco koji je prevario špansku državu i Interpol skrivajući u srcu Pariza najtraženijeg begunca Španije, Luisa Roldana - bivšeg diektora Španske civilne garde koji je 1993. godine bio optužen za proneveru više od milion i po pezeta ( sadašnjih 10 miliona evra).
Punih godinu dana Paco je skrivao Luisa i kovao možda i najveću prevaru u istoriji Španije koju je Alberto Rodriguez sjajno preneo na filmsko platno uz pomoć uverljivih i briljatnih uloga glavnog tria - Josea, Eduarda i Carlosa. Sjajna muzika i kadrovi Madrida i Pariza samo su dodatak ovom odličnom filmu koji će vas držati prikovanim za fotelju puna 2 sata!
10/10
Do novog Festa, gledajte dobre filmove i slušajte Dalidu! xoxo
Na kraju svedem nekih 10 najzanimljivijih među kojima u startu nema holivudskih, američkih blokbastera koje mogu već sada na odličnim dvd rip snimcima da odgledam. Fokus mi je isključivo na arapskim, azijskim i evropskim.
A onda prema finansijama odaberem minimum 5,6 koje želim da gledam. Ove godine top 6 su bili Salesman, Elle, Dalida, Goran, Rekvijem za gospođu J i Čovek sa hiljadu lica.
SALESMAN (Iran, 2016)
Režija: Asghar Farhadi
Uloge: Shahab Hosseini i Taraneh Alidoosti
Pre nekoliko godina prvi put sam se susrela sa Farhadijem. Tada sam gledala A Separation, film iz 2011. godine (dobitnik Oskara za najbolji strani film) koji je širom sveta proslavio ovog iranskog režisera kome je najnoviji film "Salesman" obezbedio novu nominaciju i priliku da opet trijumfuje na Oskarima.
Farhadijev film u fokusu priče ima mladi bračni par - Ranu i Emada, koji se zbog urušavanja zgrade seli iz svog stana u potkrovlje u kome je pre njih stanovala žena promiskuitetnog života. Jedan nasilan događaj poremetiće njihovu svakodnevnicu koja se mahom okreće oko priprema za premijeru predstave "Smrt trgovačkog putnika" po delu Artura Milera u kome oboje glume.
"Salesman" je prevshodno je film o moralu i želji da se krivci izvedu na pravdu, bilo onu pravnu ili ljudsku, bez obzira na neke otežavajuće okolnosti i sredinu. Ovo je takođe vrlo inteligentno ostvarenje koje dokazuje da Farhadi jedan od najboljih režisera današnjice. Ne smem da zaboravim kako je u filmu sve ujednačeno - gluma, fotografija, muzika...
9/10
ELLE (Francuska, 2016)
Režija: Paul Verhoeven
Uloge: Isabelle Huppert
Isabelle Huppert spada definitivno u najbolje evropske glumice današnjice. U to nema sumnje! Njen glumački talenat je neosporiv i priznat toliko da je sam Claude Shabrol izjavio kako njegovi fimovi ne bi imali jednaku jačinu, niti toliko uspeha da u njima mahom nije glumila ova vanserijska glumica kojoj posebno leže uloge hladnokrvnih, sarkastičnih, empatičnih, inteligentnih i samostalnih žena. Isabelle je toliko uverljiva u svojim ulogama da je veliki broj ljudi poistovećuje sa likovima koje je igrala.
Znajući to holandski režiser Paul Verhoeven nije mogao bolju glumicu da odabere za "Elle", nakon što su ga odbile Nicole Kidman, Kate Winslet i Sharon Stone, jer ulogom Michelle, žene koju brutalno napada i seksualno iskorišćava nepoznati napadač u njenom domu, Huppert je zaradila prvu Oskar nominaciju, odigravši jednu od svoje top 3 uloge do sadam ako me pitate.
"Elle" je vrlo sličan iranskom "Salesman" filmu pošto u fokusu priče ima nasilan napad na ženu. Dok u iranskom muž pokušava da otkrije krivca i osramoti ga pred porodicom, ovde se sama žrtva uhvata u koštac sa napadačem. Paul uspeva uz pomoć maestralne Huppert koja izgleda fantastično btw, flešbekova na sam napad i aktuelnog života koji obuhvata ostarelu majku koja plaća žigola i tretmane botoksa, sina koji se vezuje za ženu koja ne nosi njegovo dete i oca koji je u zatvoru već preko 30 godina za višestruko ubistvo, da stvori napetu atmosferu prepunu "gustine" i neočekivanih obrta. Odličan film!
10/10
DALIDA ( Francuska / Italija, 2016)
Režija: Lisa Azuelos
Uloge: Sveva Alviti i Riccardo Scarmacio
Kakva grozota od film! Ne, stvarno treba izaći posle pola sata, jer film ako je dobar, on je dobar od starta, kakav god kraj da ima! A greota, jer ako je neka žena u muzici imala zanimljiv i turbulentan života (sem Marije Kalas) to je onda Dalida, diva sa možda najlepšim glasom u istoriji muzike!
Međutim, ovako bogat život slavne pevačice kao da je bio prevelik zalogaj za režiserku Lisu Azuelos koja bolje da je uzela neki određeni period iz Dalidinog života i nekog nagrađivanog scenaristu nego što je napravila ovaj fijasko od filma. Ili se ugledala na izuzetno dobru seriju Dalida iz 2005. godine u kojoj je divu glumila Sabrina Ferilli.
Rođena kao Yolanda Gigliotti, 1933. godine u Kairu, ova mlada i (prelepa) dama, inače bivša Mis Egipta je prva pevačica kojoj je uručena dijamantska ploča u istoriji, pored koje je dobila preko 50 zlatnih. Jedna od najuspešnijih i najomiljenijih francuskih pevačica koja je pevala i na italijanskom, španskom, engleskom i arapskom proslavila se hitom "Bambino". Ređajući hit za hitom, Dalida koju je krasila vitka figura, duga riđa kosa, prodoran pogled i zavodljive usne nije ipak uspela da svoj poslovni uspeh objedini sa privatnim u kojem su je zadesile brojne tragedije što je doprinelo da poznata pevačica sa nepunih 54 izvrši samoubistvo.
Nažalost u filmu sem lepe muzike i glumice koja izgleda kao preslikana Dalida, ništa nije vredno pomena. Sama Dalida je prikazana kao beživotna lutka koja ide sa nastupa na nastup i kao kuguarka koja ide iz veze u vezu i to sa duplo mlađim muškarcima. Ti muško-ženski odnosi su urađeni površno i van istorijskih činjenica posebno vezanih za prvog muža Lusijana, a dijalozi loši, prazni i naivni. Kao da je neko naslagao fotke iz njene biografije i onda samo uradio slideshow bez krvi i mesa. Šteta, ovo je mogao da bude veliki film....
1/10
GORAN (Hrvatska, 2016)
Režija: Nevio Marasović
Uloge: Franjo Dijak, Bojan Navojec, Nataša Janjić, Miloš Štrljić i Janko Popović Volarić
Hrvatski triler je krenuo mlako. Sporo sa kratkim, nemuštim dijalozima i zbunujućim stavovima glavnih likova da bi nakon 20 minuta dobio takvo ubrzanje i neočekivan razvoj događaja koji stvara osećaj ( i to kakav!) da možda gledate najzanimljiviji i najoriginalniji regionalni film do sada!!
Radnja je smeštena u idilično mesto Delnice u Gorskom kotoru koje je zavejano snegom što dodatno doprinosi vrlo specifičnoj atmosferi filma koja je sve asocirala na fantastičnu seriju Fargo. Jer priroda izgleda toliko moćno, neukrotivo i poetično dok se prave drame dešavaju unutar ljudi.
U samom fokusu priče je naslovni junak, taksista Goran (igra ga sjajni Franjo Dijak koji je za ovu ulogu dobio nagradu Cheval Noir za najbolje glumca na festivalu u Monteralu, pobedivši Mela Gibsona u kategroiji) i njegova prelepa i slepa supruga Lina (Nataša Janjić) kojoj u nenajavljenu posetu dolazi brat Niko (Janko Popović Volarić). Zajednička porodična večera na kojoj eć Lina otkriti jednu radosnu vest pokrenuće užasne događaje koji će uništiti život sedmoro ljudi.
Šta je najbolje u ovom filmu? Činjenica da izgleda kao da nije hrvatski, već skandinavski. Za to je mahom krivac scenarista filma, talentovani norveški scenarista i književnik Gjermund Gisvold koji je uspeo zajedno sa Neviom, odličnom ekipom glumaca, retro muzikom iz šezedesetih i vrhunskom montažom i fotografijom da stvori nesvakidašnji film na ovim prostorima. Malo remek-delo!
10/10
REKVIJEM ZA GOSPOĐU J. / (Srbija, 2016)
Režija: Bojan Vuletić
Uloge: Mirjana Karanović, Mira Banjac, Jelena Gavrilović, Žika Todorović
Nemojte pogrešno da me shvatite. "Rekvijem za gospođu J" koji je osvojio "Beogradskog pobednika" na ovom Festu i bio i više nego zapažen na Berlinskom festivalu, nije loš film. Naprotiv, dobar je. Njegov glavni problem je što je cela priča već sto puta ekranizovana i generalno teška za gledanje. Malo smo se umorili ( valjda?) od filmova u kojima glavni junak ili junakinja ne vide rešenje iz utopije i odlučuju da se ubiju.
Mirjana Karanović glumi upravo takvu ženu koja je upala u depresiju nakon smrti supruga i gubitka posla. Ni dve ćerke ne mogu da je trgnu iz beznađa u koje je upala kao i da je udalje od ideje da se na godišnjicu suprugove smrti ubije hicem iz pištolja. Režiserski Bojan je snimio sasvim dobar film ( iako je nepotrebna scena plaže dok ona pokušava samoubistvo, jer odskače od estetike celog filma) i Karanovićka je bila standardno dobra iako je podsetila na svoju najslavniju ulogu Petrije i njen život prepun muke i trpljenja. Ali opet - već viđeno!
7 / 10
EL HOMBRE DE LAS MIL CARAS ( Španija, 2016)
Režija: Alberto Rodriguez
Uloge: Jose Coronado, Eduard Fernandez, Migue Garcia Borda
Čovek sa hiljadu lica je jedan od najuspešnijih španskih ostvarenja iz protekle godine koji je osvojio i Goya nagrade za Najboljeg novog glumca (Carlos Santos za ulogu Luisa Roldana) i adaptirani scenario.
Fantastičan film bazira se na istinitoj priči o prepredenom, intrigantnom i inteligentnom špijunu Franciscu Paesu zvanom Paco koji je prevario špansku državu i Interpol skrivajući u srcu Pariza najtraženijeg begunca Španije, Luisa Roldana - bivšeg diektora Španske civilne garde koji je 1993. godine bio optužen za proneveru više od milion i po pezeta ( sadašnjih 10 miliona evra).
Punih godinu dana Paco je skrivao Luisa i kovao možda i najveću prevaru u istoriji Španije koju je Alberto Rodriguez sjajno preneo na filmsko platno uz pomoć uverljivih i briljatnih uloga glavnog tria - Josea, Eduarda i Carlosa. Sjajna muzika i kadrovi Madrida i Pariza samo su dodatak ovom odličnom filmu koji će vas držati prikovanim za fotelju puna 2 sata!
10/10
Do novog Festa, gledajte dobre filmove i slušajte Dalidu! xoxo
Коментари