Dva i po dana u Budimpešti (1 .deo)

Možda zvuči čudno i svakako nesvakidašnje, ali glavni grad Mađarske do sada (a imam 33 godine) nisam posetila! U srednjoj sam imala priliku ali sećam se da je to bio neki period kada su moji ostali oboje bez posla ( stečaj četiri velike banke) te sam propustila uobičajnu ekskurziju koja podrazumeva i posetu Sent Andreji, a kasnije je bilo "blizu je i pristupačna, te ću je svakako posetiti jednog dana."

I to jeste istina. Budimpešta je od Beograda udaljena oko 377 kilometara, nekih osam sati vozom, pet sati autobusom i kolima tri i po sata (ako vas naravno ne zahvati tihi štrajk Mađara te se na grani zadržite više od 2 sata). Pristupačna takođe jer su cene kao u BG, a smeštaj u blizini samog centra, putem Booking-a i Arnbnb-a možete da nađete tako da vas za dvoje izađe noćenje između 15 i 20 evra.  

Reputacija

Vrlo je zanimljivo šta sve čovek čuje pre nego što otputuje u mađarsku prestonicu. Nekako ipak dominira uverenje da je grad prelep, ali bez energije. E sad, to je krajnje individualno ako mene pitate jer šta znači "grad nema puls"? 

Da, nije to Njujork pa ni Beograd, ali govorimo ipak o drugom mentalitetu jer ljudi su ti koji mestima daju specifičan vajb. Pritom sam uverena da gde god da otputuje, čovek bi morao u tom mestu da bude minimum 6 meseci ukoliko želi da "opipa" puls nekog grada.

Ja možda i nisam merilo jer ceo život živim u Zemunu i ne volim vrevu, gužvu, pometnju. Za mene je i Novi Sad prelep i nikako bez energije, samo miran i daleko manji od Beograda, ali prevahodno mesto koje ne žuri nigde, te sam ja imala potpuno drugačiji utisak od većine kada je u pitanju Budimpešta. Nakon samo tri nepuna dana shvatila sam da je ovo grad u kome bih na primer mogla da živim bez problema te se Budimpešta visoko stacionirala ispod Istanbula, gde deli mesto sa Rijekom, prestignuvši Padovu i Milano - dva italijanska grada u kojima bih takođe mogla da se zamislim.  Šta je zajedničko ovim gradovima najviše? Raskošna, veličanstvena arhitektura, neka mirnoća koja se oseća i pregrš parkova, muzeja, zona za potpunu i divnu lenjost.  


Grad

Budimpešta je ogroman grad (526km2). Ona je površinski skoro duplo veća od Beograda (360km2), a zauzima veću površinu i od Praga (496) i Beča (414km2). Glavni grad Mađarske je takođe neverovatno sličan gore pomenutim gradovima. Sam centar me je podsetio na Beč ali i Milano, šetalište kraj Dunava, imponzantni mostovi i pogled na Budim najviše na Prag i Istanbul dok mirni, stambeni delovi neverovatno podsećaju na Zagreb i na Rijeku. Sam Budim gore je vrlo sličan napuljskom vidikovcu i Pragu, dok je glavni bulevar uspeo da me podseti na glavni grad Tunisa. Neverovatno sa koliko meni dragih gradova ova Budimpešta ima sličnosti...

Dok je Pešta potpuno ravna ( te pešačenje ne pada teško) i gospodska, Budim na brdu "stoji" i pozira kraljevski. On je svakako malo zahtevniji za posetu, iako nije to neka ozbiljna visina, ali vam daje opciju da ga posetite i sa uspinjačom SIKLO koja saobraća svakim danom od 9-22h, a nalazi se tačno nasuprot Lančanog mosta.  Cena je 1200 u jednom pravcu (1 evro - 300 forinti).

Moj glavni utisak od starta je bio kako je Budimpešta grad u kome je neko ozbiljno, da ne kažem debelo razmišljao o turizmu i to kroz celu istoriju!! Prvo - ovakvu čistoću samo Beč još nadmašuje! Nigde nećete naći đubre na ulici, parku, klupi. Grafiti su samo tamo gde im je određeno mesto. Svaki trotoar je podeljen za pešake i bajs, svaka ograda je urađena savršeno, klupe su po celom gradu i to najsavršenije - drvene i gvozdene. Svaki trg ima ili mali park, ili fontanu, ili polubazen sa improvizovanim amfiteatrom, prostorom za odmor. 

Tamo nema uvenulog cveća ili lišća kao kod nas iako su i tamo bile sparine, znači da je neko zalivao i to na dnevnoj bazi. Skoro sve zgrade imaju gvozdena ili drvena vrata sa visokim plafonima u atrijumu i starim liftovima. Postoji neverovatna skladnost u arhitekturi koja je svojstvena Milanu te ima vrlo malo modernih, novijih zgrada. Za to je najviše zaslužna odredba po kojoj nijedna zgrada u Budimpešti ne sme da pređe visinu od 96 metera. Mahom su to palate i stare zgrade koje su vremenom "šminkane" s merom i ukusom. 

Mene je najviše impresionirala promenada na Dunavu (uvek mi je bilo doduše u glavi kako smo mi neuki i kakva bi i naša bila kada bi je neko sredio), zatim bazilika Sv. Stefana, ceo Budim, Ribarska kula i statue! Ovako uverljive, do detalja isklesane statue nisam nigde videla. Zatim monumentalne zgrade (posebno muzeji) koje su vrlo očuvane, stare i za razliku od praških koje su za moj ukus previše kitnjaste ili previše goth što bi rekla moja koleginica, ovde je nekako sve urađeno da odaje utisak otmenosti. Velikim delom tome doprinosi arhitektura. Ovde dominiraju neorenesansne i neogotske građevine. 

Prvi dan

Ukoliko poput nas stignete u Budimpeštu malo posle podneva i posreći vam se kao i nama lepo, sunčano vreme, moj topli savet je da se smestite, ostavite za uveče raspakivanje stvari i krenete polako u upoznavanje mađarske prestonice. Postoji nekoliko opcija da vidite grad na samom startu, mi smo izabrali da se uvučemo ka centru, i to kod jednog od glavnih simbola grada - bazilike Sv. Stefan (Szent Istvan Bazilika). 

Ovo je inače najveća crkva u Budimpešti, delo Jozsefa Hilda, izgrađena 1845. godine. Nakon što je oluja uništila originalnu kupolu dvadeset godina kasnije, kompletna zgrada je sagrađena od temelja u neo-renesansnom stilu ali je ponovo oštećena tokom 2. svetskog rata. Ulaz u baziliku je slobodan, ali se naplaćuje ako želite da vidite riznicu i vidikovac sa kog se pruža veličanstven pogled na grad. Panoramu vredi platiti 600 forinti (2 evra) jer sama kupola spada u najvišu tačku u Budimpešti i sa 360 stepeni daje vam priliku da vidite kompletan grad na dlanu. Posle milanske katedrale Duomo, ovo mi je definitivno najlepša katolička crkva koju sam videla. Tome doprinosi i mali trg ispred nje, prepun ljudi na kome su se u toku naše posete dešavali Dani čokolade (daa, znam, koja slučajnost!) te sama bazilika liči iz daljine na neki potez iz Meksiko sitija.

Pravo ispred njenog ulaza izlazite na promenadu koja je celom dužinom, i sa budimske strane uređena. Pravac na desno i polako se krećete prostorom koji se nalazi između Lančanog i Margit mosta, u kom je smeštena i veličanstvena zgrada Parlamenta. Orszaghaz kako je nazivaju Mađari predstavlja najveću i možda i najlepšu građevinu Mađarske koja dominira peštanskom stranom, s neverovatnom sličnošću sa britanskim Parlamentom. 

Zgrada mađarske Vlade je izgrađena 1885. godine u neogotičkom stilu. U njoj se nalazi kruna sv. Stefana. Mana? To što je poseta unutrašnjosti besplatna samo za građane EU. Inače, kompletan trg oko Parlamenta sa imponzantim statuama je urađen fantastično. Svakako veličina ove zgrade tek dolazi do izražaja kada se spustite na sam Dunav (tu su usidreni kao rečni vidikovci za slikanje), a u stvari najviše kada pređete na budimsku stranu. 

Inače na putu do Parlamenta nalazi se autentičan potez koji je podsetnik na strašan zločin koji se desio za vreme nacističke okupacije Budimpešte. U pitanju je 60 pari cipela, izlivenih od gvožđa i "zalepljenih" za pločnik. Ima ih svih modela i veličina - ženske, muške, dečje. Pomalo jezive i napuštene predstavljaju vrlo potresan spomenik žrtvama koje su bačene u Dunav tokom Drugog svetskog rata.

Ukoliko nastavite dalje promenadom doći ćete do Margit mosta, ali mi smo se vratili nazad do čuvenog i najlepšeg mosta u Budimpešti - Lančanog kog još zovu i Sečenjijev most (Széchenyi Lánchíd). Ovaj viseći most je inače prvi prelazni most preko Dunava u Budimpešti i prvi most koji je spojio Budim i Peštu. Izgrađen je 1842. godine ali je otvoren sedam godina kasnije. Most je nazvan po grofu Ištvanu Sečenjiju, mađarskom političaru i reformatoru koji je bio njegov glavni finanser, ali su projektanti mosta bili Britanci - Vilijam i Adam Klark te je most nalik Parlamentu još jedna sličnost sa Londonom jer se njegova "kopija" nalazi u britanskoj prestonici - Hammersmith Bridge.

Mostom na ulazu, s obe strane dominiraju po dve statue lavova koje je mađarski skupltor János Marschalkó uradio. Prema legendi Janos je proveo nekoliko godina istraživajući statue i bio u uveren da su njegovi lavovi bez mane te je rekao da će skočiti u Dunav ukoliko neko nađe neku falinku. Kada je jedno dete primetilo da lavovi nemaju jezike, skupltor je šokiran činjenicom da je zaboravio nešto očigledno prilikom radova, ispunio obećanje i skočio u reku.

Svakako najinteresantnija anegdota koja važi za ovo velelepno zdanje je da će se most srušiti onog dana kada jedna Mađarica verna svom mužu pređe preko njega.

Ukoliko vam je potreban predah posle ovolike šetnje, odmah ispod Sečenji mosta nalazi se prešarmantan bar PONTOON sa kog gledate Budim tik pored Dunava. Mnogo je simpa jer pored krovne terase i unutrašnjeg dela, ima totalni chill kraj vode koji podrazumeva ležaljke i obične bele stolice koje možete rotirati i postaviti po želji. Pivo i čaša vina se kreću od 2 do 4 evra, a na primer Aperol Spritz stoji 3, 5 evra ili ti 990 forinti. Inače, iza samog Lančanog mosta sa peštanske strane nalazi se Gresham Palace, art nouveau građevina, u kojoj je danas smešten luksuzni hotel Four Seasons. Ukratko: jedina zgrada koja mi nije legla od cele Budimpešte.

Nakon kratkog predaha, najbolje je uputiti se u glavnu pešačku zonu, ulicu Vaci koja se nalazi u samom centru (prostor između Eržebet mosta i Mosta slobode) i predstavlja kao i većina "glavnih" ulica shopping zonu i malo gurmansko carstvo! Na samom početku ulice nalazi se veliki tržni centar, Hard Rock Cafe i dve najpoznatije budimpeštanske poslastičarnice Gerbeaud i Szamos. Mi smo odabrali drugu, pristupačniju u kojoj se cene kolača kreću od 600 do 1000 forinti, kafa 2-3 evra a čaša vina 2 evra ( što je inače prosečna cena gde god da sednete za čašu vrhunskog vina). 

U Vaci ulici videćete mahom marke poput onih koje postoje i kod nas - HM, Tezenis, Calzedoniju, Yves Rocher, Bobbi Brown, Adidas, Nike, između prodavnica suvenira, galerija, concept store butika u kojima su luksuzne marke poput Armanija, Givenchyja i reda kafića (ANNA CAFE jedan od najupečatljivijih). 

Na kraju vas čeka imponzantna glavna budimpeštanska pijaca Nagyvásárcsarnok. Ako imate vremena, a mi nismo jer smo žurili da pogledamo polufinalnu utakmicu naših košarkaša i večeramo, svratite jer je pijaca smeštena u staroj zgradi nalik onima koje krase glavne železničke stanice sa staklenim krovom i duplim kulama na ulazu. Unutra pored klasične pijace, naći ćete pregršt otvorenih fast food kioska koji nude specijalitete mađarske kuhinje poput gulaša i langoša koje možete pojesti na gornjoj terasi koja je prepuna stolova za ručavanje.  

Drugi deo >>> http://kafenisanjeiostalo.blogspot.rs/2017/09/dva-i-po-dana-u-budimpesti-2-deo.html