Zaljubljivanje (prvi deo godine)
Danas kada bi se snimao nastavak o čudesnoj Francuskinji, sigurno bismo saznali kako Ameli ima neke nove ljubavi, nove stvari koje je zavolela u međuvremenu. Jer svako od nas zaljubi se po nekoliko puta godišnje, zar ne?
Da sam ja Ameli u 2017. godini (bar za ovih osam meseci) kadar bi pokazao kako uživam dok sa Harijem jurim ubice po Oslu, obradujem se kada mi uz tursku kafu serviraju rahatluk koji umočim do pola u kafin "kajmak" i đuskam na pljusku, pokisla do gole kože u Madonna shinny starkama.
A opet, možda bi režiser izabrao neke sasvim druge kadrove kada bi pročitao moje #crush momente iz osam meseci 2017:
KNJIGE // Još kao klinka bila sam "slaba" na dobro štivo. Kad bi došao raspust, pokupila bih se i preselila kod bake i deke sa tonom romana na leđima. "Gutala" sam knjige. Po 20 za godinu dana. Baka je imala običaj da mi kuca na vrata i prevrće očima uz obavezni komentar "ista si majka, glava ti je samo u knjigama, oslepićeš jednog dana". Kada sam počela da radim, taj broj se nije prepolovio, sveo se na nekih sedam, a tokom nekih godina i na manje. Sada kao da su sve knjige koje su me čekale, došle na red.
Top petorka? Žeđ (Ju Nesbe) - posle Utvare, najbolji roman sa Harijem, Sitnice koje život znače (Lorenco Marone) - knjiga o propuštenim prilikama, Čovek koji se zvao Uve (Fredrik Bakman) - možda lik koji će vam postati omiljen i naučiti vas da malo bolje upoznate i shvatite sve džangrizave dekice oko vas, Uspavaj me ( Lejla Slimani) - najmračnija knjiga koju sam skoro pročitala i Moj ne tako savršen život (Sofi Kinsela) - malo ružičastog Kinseli sveta dobro dođe s vremena na vreme.
SERIJE // Kada na poslu imate "veće" koje zaseda i analizira scene iz odgledane epizode određene serije i to sedam utoraka zaredom, morate da se zabrinete, ali, ovako bogatu Tv sezonu ne pamtim!
Za veće je naravno kriva možda i najbolja sezona serije Game of thrones u dosadašnjem serijalu, ali 21. vek je definitivno doneo jedan procvat tv serija. Toliki da sam sa jednom koleginicom konstatovala kako vikende radije provodimo kraj ekrana nego u nekom ludom provodu.
Top petorka?
Teško, jer odgledala sam za ovih osam meseci: tri sezone britanske serije Broadchurch (krimi drama koja podseća najviše na The Killing), drugu Narcosa (maestralna fikcija o životu Pabla Escobara), prvu Taboo-a (mračan Charles Dickens vajb + Tom Hardy) i Victorije (za razbibrigu, o velikoj ljubavi mlade britanske kraljice Victorije i Alberta) , treću Farga (nije ubitačna kao prve dve, ali je opet genijalna) i kompletnu mini- seriju The Fall (fantastična!), plus gore pomenutu sedmu sezonu Game of thrones-a.
MUZIKA // Slaba i retka otkrića. Na poslu se slušala neprimetna Karolina + španski radio iz Madrida, Pepe. Serija Broadchurch mi je otkrila maladog muzičkog genija iz Islanda - Olafura Arnaldsa (30), dok mi je Youtube preporučio soundtrack iz filma Atomic Blonde koji sam preslušala bez preskakanja pesme! Ako je film i približno sličan muzici, onda mora da je odličan!
Tu negde dok sam pratila Youtube linkove došla sam i do Ludovica Einaudia koji je sličan Olafuru, ali i sjajne pesme Malokrvna u izvođenju Lake. Treća sezona Farga i Shazam su me odveli do nekih retkih dragulja sedamdesetih, a put u Napulj mi je glavu zarazio pesmom Partiti adesso (Giusy Ferreri).
Roisin Murphy je uspela da me razočara na EXIT-u, dok me je kralj elektro svinga Parov oznojio dobro u Hali Sportova, smestivši se visoko na moju konačnu listu najboljih svirki na kojoj se nalazi i Thievery Corporation, bar onaj momenat kada smo pokisli do gole kože na Arsenal festu. Jer da nije bilo pljuska, taj koncert ne bi bio toliko dobar!
Top 5? Olafur Arnals - So far / Kaleida - 99 Luftballons / Crazy P - Cruel mistress / The alarm - The stand / Thievery Corporation - Letter to the editor
FILMOVI // Pored toliko serija, filmovi su morali da ostanu u nekoj senci. Ali budimo realni, filmska industrija gubi trku sa tv produkcijom. Bar je to moj utisak. Nije da nema odličnih ostvarenja sedme umetnosti, ali znatno manje nego pre. Sve se reciklira, pretvara u Sci-Fiction glupost ili 50 nijansi patetike i dosade. Srećom FEST još uvek ima dobre selektore koji mogu da prepoznaju kvalitet.
Top 4: Elle / Goran / Contratiempo / El hombre de las mil caras
PUTOVANJA // Na more ne stigoh ove godine. I preživeću. Najviše jer sam godinu presekla na više manjih putovanja, što je učinilo da se ne osećam previše umornom na poslu, pa i da preguram pakleno leto u BG.
Na proleće sam otkrila da je Napulj jedan od najzanimljivijih gradova Italije, kao i da je Toskana previše perfektna za moj ukus. Zatim sam prvi put posle 17 godina zašla u unutrašnjost Srbije.
Kragujevac me ubedio da mu se i sledeće godine vratim po novu dozu Arsenal-a, Jagodina mi je šapnula koliko ju je Palma uništio, divljina Tara me podsetila na detinjstvo kada sam skakala po krevetu u Titovoj kući, a zatim brala maline sa bakom i dekom, dok me je VELIČANSTVENA Drina opet ostavila bez teksta svojom zelenotirkiznom lepotom, ubedivši me da je ubedljivo najlepša reka na ovim prostorima. Sori Dunav, sori Neretva.
FOOD // Zemun je i ove godine učinio da se ponosim njime jer ako negde u okolini ima morske, idilične i pitome atmosfere, to je onda definitivno negde u MUNZE gradu.
Drugarice i ja smo radosno pozdravile otvaranje Mlin kafeterije u Bežanijskoj, ali i pustile da nas očara morski vajb novog kafića ZIDIĆ (odmah nasuprot Kafeterije u kaldrmi gde je na početku Šaran).
Dobro, ne smem da zapostavim i Beograd. Pri povratku sa bazena 25. maj koleginica i ja smo po prvi put svratile u čuveni Walter (Strahinjića bana) da bismo potvrdile prestoničko uverenje kako se ovde jedu najbolji sarajevski ćevapi (preukuuuusni i prejeftiniii).
Za dezert? Ferdinand knedle (Gavrila Principa 58)! Jer, neko se pametno dosetio da unovči našu pasiju prema omiljenoj poslastici svih baka te napravi pored klasike (šljiva i višnja) i knedle sa makom, marcipanom, kokosom, nutelom, 3 vrste sira + čvarci, vanilom! Da poližeš prste!
PEOPLE // Pre nepuna dva meseca stigla mi je vest za objavu na sajtu kako je troje mladih dobilo priliku da izlaže na čuvenoj Nord Art izložbi u Nemačkoj. Među njima se našla i srpska slikarka Ivana Živić čiji radovi su mi privukli pažnju.
U neku ruku iako sam po profesiji dizajner, nikada nisam posebno obraćala pažnju na domaće likovne stvaraoce. Dok nisam videla Ivanine surealne slike koje su me opčinile. Možda jer ovakav dalijevski stil preferiram... ali Ivanina savršena harmonija boja, sanjiva atmosfera u kojoj plete snažne enterijere, usamljena lica i vodu, vrlo paše mojoj estetici.
Samo nekoliko nedelja kasnije ušla sam u galeriju M u Zemunikumu i zaljubila se u još jednu umetnicu. Od simpatične, vrsne ali i pametne prodavačice, saznala sam samo da je u pitanju jedna Dragana iz unutrašnjosti, 58 godište! E kad bih slikala, ja bih kao Dragana bojila platna.
Ekstra tip: Zapratite Instagram profile @popcultureinpictures @latenightinparis @loona.loo i @hipigram za dnevnu dozu inspiracije!
Коментари