Zimski san (Kako sam preživela novembar)
Ne volim novembar. To je jedini mesec od čije blizine zna da me obuzme neka depresija i tuga. Oktobar je poslednji trzaj leta, u decembru raspoloženje je već bolje jer počinje obožavana praznična euforija koja me drži i tokom januara, dok u februaru - kad ume da bude najgore jer snegovi najviše vole da veju u drugom mesecu godine, meni bude lepo pošto znam da je tu iza ćoška mart i proleće.
Ali novembar je novembar. Kišan, sumoran, haotičan i pun neke sete za toplim i sunčanim danima. Pre šest godina kada se činilo da se neću nikada više zaposliti, preplakala sam ceo novembar. On je prosto takav mesec. Sve što osećate dodatno pojača, naglasi kad vam se hladnoća uvuče pod kosti. Možda zato što je pravi početak zime, a ko pa voli winter?
Jedini lek protiv novembra su duple doze fimova, serija, dobre muzike, druženja, knjiga.
Evo šta je mene spasilo prohujalih dana....
PASIVNO PUŠENJE ( Zvezdara teatar)
Režija: Egon Savin
Po tekstu Nebojše Romčevića
"Pre će Srbin da prizna da je neko ko nije, nego što ću ja Nemce da ubedim da su pogrešili."
Jedno vreme išla sam stalno u pozorište. Čim krene sezone po dve predstave na mesec. I to u ovu četvorku: BDP, Atelje, Narodno i JDP. A onda sam prestala. Nisam imala šta da pogledam, a i ono što sam gledala, mahom me je razočaralo. Poslednje što mi se svidelo su Trpele i Dok nas smrt ne rastavi, ali sam se zato nekoliko puta baš opekla: Gozba u Zvezdari, Unosno mesto i Razbijeni krčag u JDP. Zato sam postala prilično skeptična i vođenja mišlju da možda određene predstave ponovim (Mleko, Mesec u plamenu, Tartif).
Možda je zbog toga moje oduševljenje predstavom "Pasivno pušenje" bilo još veće jer sam se dobrih sat i po smejala na sav glas i bila vidno raspoložena. "Krivci" za to su Aleksandar Đurica, Rade Milenković, Aca Poštar i Marko Baćović, ali i Nebojša Romčević koji je napisao humorističko delo smešteno na aerodrom Šarl de Gol.
Inspirisan sopstvenim iskustvom ali i sve učestalijim rigoroznim kontrolama na graničnim prelazima koja su rezultirala zamenom identiteta i optuživanjem nevinih, Romčević je uspeo da napiše urnebesnu komediju u kojoj je srpski profesor (Đurica) optužen da je ustvari islamski terorista sa tri zvezdice. Njegov poseban tretman vode dva francuska policajca koja su u svemu tome videla priliku da unovče svoj "ulov".
SUBURRA / PERFETTI SCONOSCHIUTI (Italia)
Oduvek sam bila fan italijanskih filmova. Na mojoj listi omiljenih 10 filmova ikad, nalaze se dva italijanska ostvarenja ( Cinema paradiso i Non ti muovere) dok u malo proširenoj listi ima mesta i za La grande bellezza, Cronache di poveri amanti, La sconoschiuta, La vita e bella i Il mostro. Ali prošlo je dosta od kada sam pogledala odličan italijanski film i nekako se prebacila potpuno na španske. Dok nisam odgledala ova dva F E N O M E N A L N A filma!
Perfetti sconoschiuti (2016, Paolo Genevese): Sada već jedan od najpopularnijih italijanskih filmova novije produkcije dobio je svoju grčku i špansku verziju, što je jasan pokazatelj koliko se priča o prijateljima koji tokom jedne večere saznaju nadublje međusobne tajne, svetskoj kinematografiji.Na večeri su tri para i njihov drug koji je na večeru trebao da dođe sa novom devojkom koja se naprasno razbolela. U jednom trenutku domaćica će podstaknuta tendencijom da svi tokom druženja sve više proveravamo telefon, predložiti da svi gosti pa i ona i njen suprug stave mobilne na sto, uključe zvona i onda kada stigne poruka, ili poziv, čitaju i pričaju na glas, ne skrivajući ni sms, ni viber chat, niti poziv jedni od drugih. Naizgled nevina igrica razotkriće mnoge tajne koje su učesnici krili od svojih prijatelja, partnera, dece. Zanimljiv i zabavan film koji u fokusu ima sociološku temu, odnosno činjenicu da niko nikog ne poznaje dovoljno dobro da zna sve o njemu.
Ali novembar je novembar. Kišan, sumoran, haotičan i pun neke sete za toplim i sunčanim danima. Pre šest godina kada se činilo da se neću nikada više zaposliti, preplakala sam ceo novembar. On je prosto takav mesec. Sve što osećate dodatno pojača, naglasi kad vam se hladnoća uvuče pod kosti. Možda zato što je pravi početak zime, a ko pa voli winter?
Jedini lek protiv novembra su duple doze fimova, serija, dobre muzike, druženja, knjiga.
Evo šta je mene spasilo prohujalih dana....
PASIVNO PUŠENJE ( Zvezdara teatar)
Režija: Egon Savin
Po tekstu Nebojše Romčevića
"Pre će Srbin da prizna da je neko ko nije, nego što ću ja Nemce da ubedim da su pogrešili."
Jedno vreme išla sam stalno u pozorište. Čim krene sezone po dve predstave na mesec. I to u ovu četvorku: BDP, Atelje, Narodno i JDP. A onda sam prestala. Nisam imala šta da pogledam, a i ono što sam gledala, mahom me je razočaralo. Poslednje što mi se svidelo su Trpele i Dok nas smrt ne rastavi, ali sam se zato nekoliko puta baš opekla: Gozba u Zvezdari, Unosno mesto i Razbijeni krčag u JDP. Zato sam postala prilično skeptična i vođenja mišlju da možda određene predstave ponovim (Mleko, Mesec u plamenu, Tartif).
Možda je zbog toga moje oduševljenje predstavom "Pasivno pušenje" bilo još veće jer sam se dobrih sat i po smejala na sav glas i bila vidno raspoložena. "Krivci" za to su Aleksandar Đurica, Rade Milenković, Aca Poštar i Marko Baćović, ali i Nebojša Romčević koji je napisao humorističko delo smešteno na aerodrom Šarl de Gol.
Inspirisan sopstvenim iskustvom ali i sve učestalijim rigoroznim kontrolama na graničnim prelazima koja su rezultirala zamenom identiteta i optuživanjem nevinih, Romčević je uspeo da napiše urnebesnu komediju u kojoj je srpski profesor (Đurica) optužen da je ustvari islamski terorista sa tri zvezdice. Njegov poseban tretman vode dva francuska policajca koja su u svemu tome videla priliku da unovče svoj "ulov".
SUBURRA / PERFETTI SCONOSCHIUTI (Italia)
Suburra (2015, Stefano Sollima): 130 minuta provešćete u Rimu gde su njegovi kišni novembarski dani sjajna scenografija za mutne poslove u koje su uključeni korumpirani političari i kriminalci. U fokusu priče je Samuraj (Claudio Amendola), italijanski gangster koji ima za plan da kompletnu obalu rimske Ostije pretvori u italijanski Las Vegas. Za to mu je potrebna pomoć poslanika Malgradia (Pierfrancesco Favino) koji će za taj "posao" biti nagrađen sa nekoliko miliona evra. Ceo plan ipak propašće kada Malgradi odluči da se zabavi sa elitnom prostitutkom Sabrinom (Guilia Gorietti) i jednom maloletnicom. Ishod te noći ukrstiće Malgradia sa sitnim kriminalcem, ciganinom Spadinom ali i opasnim momkom Numero 8 koji ima posebne planove za Ostiju (Alessandro Borghi). Maestralan triler bez praznog hoda u kome je ustvari glavni glumac Rim!
Perfetti sconoschiuti (2016, Paolo Genevese): Sada već jedan od najpopularnijih italijanskih filmova novije produkcije dobio je svoju grčku i špansku verziju, što je jasan pokazatelj koliko se priča o prijateljima koji tokom jedne večere saznaju nadublje međusobne tajne, svetskoj kinematografiji.Na večeri su tri para i njihov drug koji je na večeru trebao da dođe sa novom devojkom koja se naprasno razbolela. U jednom trenutku domaćica će podstaknuta tendencijom da svi tokom druženja sve više proveravamo telefon, predložiti da svi gosti pa i ona i njen suprug stave mobilne na sto, uključe zvona i onda kada stigne poruka, ili poziv, čitaju i pričaju na glas, ne skrivajući ni sms, ni viber chat, niti poziv jedni od drugih. Naizgled nevina igrica razotkriće mnoge tajne koje su učesnici krili od svojih prijatelja, partnera, dece. Zanimljiv i zabavan film koji u fokusu ima sociološku temu, odnosno činjenicu da niko nikog ne poznaje dovoljno dobro da zna sve o njemu.
VICTORIA
Jedan od razloga zašto sam uvek volela istoriju Engleske jeste činjenica da nijedna zemlja nije imala toliko ženskih vladara, i to kraljice koje su dugoročno i više nego uspešno vladale. Danas, kada je retkost da zemlju vodi žena političar, mislim da bismo trebali da se ugledamo na Englesku. Elem, negde u isto vreme širom sveta premijerno su startovale dve kostimirane, istorijske serije: The Crown (o životu Elizabete II) i Victoria.
Ja se opredelih za drugu koja u fokusu ima život britanske kraljice Victorije, koja ja vladala 63 godine i sedam meseci. Za vreme njene vladavine Britansko carstvo je postalo vodeća sila na svetu. Ova snažna žena, poreklom Nemica, postala je poznata i po neverovatno odanoj ljubavi prema suprugu, nemačkom princu Albertu, nakon čije smrti (1861) je do kraja života (1901) nosila crninu. Punih četdeset godina.
Serija počinje u trenutku kada osamnaestogodinja Victoria postaje britanski monarh, okružena majkom koja želi da manipuliše s njom, ali i premijerom lordom Melburnom koji pokušava da pomogne mladoj i politički neiskusnoj kraljici da donese zrele i prave državničke odluke. Naravno, pitanje udaje počinje sve više da se nameće Victoriji koja ne dozvoljava da je niko, pa ni Vlada tretiraju kao malo dete.
Zašto je ova serija vredna vaše (zimske) pažnje? Iako produkcija nije na najjačem nivou te se vidi da to nije scenografija jedne Downton abbey serije, Victoria ima sjajnu glumačku ekipu koja je uspela uverljivo da vas uvuče u celu priču. To se posebno odnosi na glavni duo - Jennu Coleman i Toma Hughesa koji su na tako divan, dirljiv način oživeli jednu od najlepših ljubavnih priča kraljevskog sveta. Oni su toliko slatki da su potisnuli bitna dešavanja na istorijskom planu, njene veličanstvene kostime pa i simpatičnu priču koja se dešava unutar sveta koji opslužuje kraljicu i njenu porodicu.
Jedan od razloga zašto sam uvek volela istoriju Engleske jeste činjenica da nijedna zemlja nije imala toliko ženskih vladara, i to kraljice koje su dugoročno i više nego uspešno vladale. Danas, kada je retkost da zemlju vodi žena političar, mislim da bismo trebali da se ugledamo na Englesku. Elem, negde u isto vreme širom sveta premijerno su startovale dve kostimirane, istorijske serije: The Crown (o životu Elizabete II) i Victoria. Ja se opredelih za drugu koja u fokusu ima život britanske kraljice Victorije, koja ja vladala 63 godine i sedam meseci. Za vreme njene vladavine Britansko carstvo je postalo vodeća sila na svetu. Ova snažna žena, poreklom Nemica, postala je poznata i po neverovatno odanoj ljubavi prema suprugu, nemačkom princu Albertu, nakon čije smrti (1861) je do kraja života (1901) nosila crninu. Punih četdeset godina.
Serija počinje u trenutku kada osamnaestogodinja Victoria postaje britanski monarh, okružena majkom koja želi da manipuliše s njom, ali i premijerom lordom Melburnom koji pokušava da pomogne mladoj i politički neiskusnoj kraljici da donese zrele i prave državničke odluke. Naravno, pitanje udaje počinje sve više da se nameće Victoriji koja ne dozvoljava da je niko, pa ni Vlada tretiraju kao malo dete.
Zašto je ova serija vredna vaše (zimske) pažnje? Iako produkcija nije na najjačem nivou te se vidi da to nije scenografija jedne Downton abbey serije, Victoria ima sjajnu glumačku ekipu koja je uspela uverljivo da vas uvuče u celu priču. To se posebno odnosi na glavni duo - Jennu Coleman i Toma Hughesa koji su na tako divan, dirljiv način oživeli jednu od najlepših ljubavnih priča kraljevskog sveta. Oni su toliko slatki da su potisnuli bitna dešavanja na istorijskom planu, njene veličanstvene kostime pa i simpatičnu priču koja se dešava unutar sveta koji opslužuje kraljicu i njenu porodicu.
TELMA / VONDER / LIFT
"Gde odvesti nekog na kafu?", pre neki dan pitala me je koleginica. U poslednje vreme iako je grad preplavljen novim mestima, stiče se utisak kako je teško odabrati "gde" jer sva dobra mesta vrlo brzo postaju ili "fensi" ili puna hipstera, klinaca. Evo ja sam juče probala da uđem u novu Kafeteriju kod Fontane. Ušla i izašla. Kafeterija je bila dupke puna, elektro je treštao iz zvučnika kao da ulazim u diskoteku a ne u kafić da popijem kafu i porazgovaram s nekim, i svuda su bili srednjoškolci i studenti, ozbiljno posvećeni svojim pametnim telefonima. S druge strane Manufaktura je izgubila moju naklonost jer sad uveče nije izvodljivo doći ako to ne podrazumeva rezervaciju, a ako i dođete na rezervaciju, bićete kao u "sendviču" pošto su prostor iskoristili maksimalno za stolove ne bi li zarada bila 150%. To mene definitivno odbija.
Ali eto, desi se da i otkrijete neka mala blaga, skrivena od očiju u kojima će vam biti cozy. Super nova i super dekorisana Telma nalazi se odmah ispod Nixona u Mišarskoj, a pored pića nudi i klopu. Vonder je već raspad na Bulevaru, ali onaj koji čini da se osetite kao da ste na nekoj planini potražili sklonište od mećave. Greje se na peć ali i kuvano vino. Idealno mesto za ljubavne parove i zalutalo društvo. Lift je jedno od poslednjih otkrića Cetinjske. Smestite se kraj bara, naručite pivo a potom se premestite na poziciju za pikado ili bilijar.
"Gde odvesti nekog na kafu?", pre neki dan pitala me je koleginica. U poslednje vreme iako je grad preplavljen novim mestima, stiče se utisak kako je teško odabrati "gde" jer sva dobra mesta vrlo brzo postaju ili "fensi" ili puna hipstera, klinaca. Evo ja sam juče probala da uđem u novu Kafeteriju kod Fontane. Ušla i izašla. Kafeterija je bila dupke puna, elektro je treštao iz zvučnika kao da ulazim u diskoteku a ne u kafić da popijem kafu i porazgovaram s nekim, i svuda su bili srednjoškolci i studenti, ozbiljno posvećeni svojim pametnim telefonima. S druge strane Manufaktura je izgubila moju naklonost jer sad uveče nije izvodljivo doći ako to ne podrazumeva rezervaciju, a ako i dođete na rezervaciju, bićete kao u "sendviču" pošto su prostor iskoristili maksimalno za stolove ne bi li zarada bila 150%. To mene definitivno odbija.
Ali eto, desi se da i otkrijete neka mala blaga, skrivena od očiju u kojima će vam biti cozy. Super nova i super dekorisana Telma nalazi se odmah ispod Nixona u Mišarskoj, a pored pića nudi i klopu. Vonder je već raspad na Bulevaru, ali onaj koji čini da se osetite kao da ste na nekoj planini potražili sklonište od mećave. Greje se na peć ali i kuvano vino. Idealno mesto za ljubavne parove i zalutalo društvo. Lift je jedno od poslednjih otkrića Cetinjske. Smestite se kraj bara, naručite pivo a potom se premestite na poziciju za pikado ili bilijar.
MUZIKA / plejlista za novembar
Ukratko: ko je osmislio Shazam, zaslužio je spomenik!
Natali Dizdar - Nećeš me, zar ne
Hauser - Adagio
VATRA - Sekvoje
Moby - Sunspot
Schiller - Dream of you
Lola Marsh - She is a Rainbow (poseban crush)
Smith and Burrows - Wonderful life
Jorja Smith: Carry me home
Too Short - Gettin' it
OST King Arthur - Growing up Londinium
OST Baby Driver - Harlem Shuffle
OST Atomic Blonde - Run
Ukratko: ko je osmislio Shazam, zaslužio je spomenik!
Natali Dizdar - Nećeš me, zar ne
Hauser - Adagio
VATRA - Sekvoje
Moby - Sunspot
Schiller - Dream of you
Lola Marsh - She is a Rainbow (poseban crush)
Smith and Burrows - Wonderful life
Jorja Smith: Carry me home
Too Short - Gettin' it
OST King Arthur - Growing up Londinium
OST Baby Driver - Harlem Shuffle
OST Atomic Blonde - Run
Коментари