Zašto je bitno i dobro imati plan (želje i 2018)
Ljudi imaju oprečne stavove po pitanju planova. Neki ih se užasavaju, dok drugi ne mogu bez njih da zamisle svakodnevnicu. Jaaa nekako više pripadam ovoj drugoj polovini, s tim što na njih više gledam kao na organizaciju. Organizujem sebe ali i druge.Nije da se hvalim, ali to jeste nešto u čemu sam dobra: da okupim ekipu, iniciram i realizujem izlet, izlazak, veče društvenih igri, posetu muzeju ili nekoj izložbi, skupljanje para za rođendan, kupovinu poklona, odlazak u restoran, na Fest, u pozorište, na festival. Iako to naravno radim za druge, radim prevashodno jer drugačije ne mogu da funkcionišem. Užasava me odustvo ili loša, zakasnela organizacija, te mi je sto puta lakše da se prihvatim da nešto organizujem sama, nego da čekam da se drugi sastave, dogovore i realizuju neku ideju. Mnogo mi je lakše i komfornije ako ja držim konce u rukama i dirigujem. If you know what I mean :)
Zato je nakako čudno što kada malo bolje razmislim, nikada nisam imala neke ozbiljne, konkretne odluke i planove na početku novih godina. Sve je to uvek bilo nekako uopšteno: ljubav, posao, zdravlje, druženja, putovanja. Ako sam i pomislila na nešto konkretno, tu se preprečila ona: gde danas možeš bilo šta da planiraš!?
Ali baš danas kada te život šamara kad god poželi, a dani se rapidno troše na posao i resetovanje, treba ozbiljno planirati!
Jer 31. decembra shvatiš da je još jedna godina prošla neverovatnom brzinom, sa milion informacija, obaveza, poslova gde si ti imao vrlo malo vremena da pauziraš taj nezaustvaljivi rolerkoster i posvetiš se "uopštenom".
Shvatiš da ti je potreban konkretan plan ukoliko želiš ne samo da pauziraš ovu današnjicu, već da stvarno usporiš kočnice i malo posložiš svoj život i prioritete. Ukoliko ne želiš da budeš muva bez glave koja će samo da se osloni na sreću i ta #lifecouch sra++ poput prepusti se, živi u trenutku.
Jer 31. decembra shvatiš da je još jedna godina prošla neverovatnom brzinom, sa milion informacija, obaveza, poslova gde si ti imao vrlo malo vremena da pauziraš taj nezaustvaljivi rolerkoster i posvetiš se "uopštenom".
Shvatiš da ti je potreban konkretan plan ukoliko želiš ne samo da pauziraš ovu današnjicu, već da stvarno usporiš kočnice i malo posložiš svoj život i prioritete. Ukoliko ne želiš da budeš muva bez glave koja će samo da se osloni na sreću i ta #lifecouch sra++ poput prepusti se, živi u trenutku.
Uostalom, #gowthetheflow ovde ne pije vodu. Jedno je kada ste na dobroj žurci na kojoj ste planirali kratko da budete, pa vas je ponela atmosfera, ljudi (čitajte: momci), dobra muzika pa ste odlučili da ostanete. Ili kada se zateknete na putovanju od deset dana pa odlučite da se ne pridržavate nekog plana, već da lutate uličicama te otkrijete neka skrivena mesta. Tada se treba prepustiti trenutku i osećaju, jer dani su za "prepusti se".
Godine su već ozbiljan posao.
Na godišnjem nivou treba imati ciljeve, ili bar neke realne planove. Samo tinejdžeri i mladi na pragu faxa imaju taj luksuz da godine potroše bez nekog ozbiljnog plana.
Mala digresija, ali usko povezana sa ovom temom.
Pre praznika okupilo se društvo iz srednje, Textiluše. Negde između prisećanja školskih dana i priče o svakodnevnici, dotakle smo se štednje. Ja sam se eto čudila kako danas ne mogu da uštedim ni 50 evra, dok moja koleginica kojoj stalno gase telefon jer ne plaća račun i mahom stalno pozamljuje od sestre i roditelja, za dva meseca ima u šteku 600 evra.
U čemu je štos? U cilju!
Njen plan je da se odseli od roditelja u februaru. Na to se nadovezala moja Mina koja je uveliko u renoviranju bakinog stana u kom planira da živi sa dečkom od marta. Zajedno sa njim uspela je da uštedi mesečno 900 evra. Ana koja već skoro pa dve godine živi sa mužem u Berlinu takođe je spomenula kako su ona i Milan uspeli za mesec dana da sačuvaju oko 700 evra za put na Sardiniju.
Vrlo jednostavno: cilj je taj koji može vaše slobodno vreme da pretvori u pametno iskorišćeno vreme. I cilj je taj koji drži fokus u teškim vremenima. Uostalom, želje se ne ostvaruju same od sebe. Nije samo dovoljno da zaželiš i gledaš kako se ostvaruje to, već je potrebno da ti sam napraviš jednu pripremu i malo se pomučiš. Znam, zvučim malo poput Siniše Ubovića ali nije da nam on i njemu slični "životni učitelji" pričaju nešto što mi već ne znamo ili što nije opšte poznato.
Zato kada poželite da smršate u ovoj godini, mislite na konkretan broj: želim da smršam dva, tri, pet, sedam kilograma. Onda krenite sa vežanjem i pridržavajte se onoga što vam trener kaže da je potrebno ukoliko želite da se to i desi.
Kada razmišljate o putovanju, vidite gde biste konkretno da putujete: more, Istanbul, Tara, Budimpešta, Berlin. Onda napravite kalkulaciju: "koliko para", "koliko dana", "termini".
Novine u životu? Šta biste želeli da radite: učite nov jezik, krenete na jogu, ples ili kurs kulinarstva, šminke? Onda vidite koliko vremena možete tome da posvetite i kad je najidealnije vreme da počnete s tim.
Naravno, sve ovo zahteva vreme i neku svotu novca, te je poželjno da želje budu male i realne, kao i da ne zaboravite da možete da naiđete na milion prepreka i iznenadnih obrta te ne ostvarite ništa ili da prosto jedan plan zamenite drugim. Ali, na greškama se uči, ciljevi nas guraju i ovde se zaustavljam pre nego se pretvorim u self-mind-set vodič. A to mi svakako nije cilj!
HAPPY NEW YEAR!!!
Na godišnjem nivou treba imati ciljeve, ili bar neke realne planove. Samo tinejdžeri i mladi na pragu faxa imaju taj luksuz da godine potroše bez nekog ozbiljnog plana.
Mala digresija, ali usko povezana sa ovom temom.
Pre praznika okupilo se društvo iz srednje, Textiluše. Negde između prisećanja školskih dana i priče o svakodnevnici, dotakle smo se štednje. Ja sam se eto čudila kako danas ne mogu da uštedim ni 50 evra, dok moja koleginica kojoj stalno gase telefon jer ne plaća račun i mahom stalno pozamljuje od sestre i roditelja, za dva meseca ima u šteku 600 evra.
U čemu je štos? U cilju!
Njen plan je da se odseli od roditelja u februaru. Na to se nadovezala moja Mina koja je uveliko u renoviranju bakinog stana u kom planira da živi sa dečkom od marta. Zajedno sa njim uspela je da uštedi mesečno 900 evra. Ana koja već skoro pa dve godine živi sa mužem u Berlinu takođe je spomenula kako su ona i Milan uspeli za mesec dana da sačuvaju oko 700 evra za put na Sardiniju.
Vrlo jednostavno: cilj je taj koji može vaše slobodno vreme da pretvori u pametno iskorišćeno vreme. I cilj je taj koji drži fokus u teškim vremenima. Uostalom, želje se ne ostvaruju same od sebe. Nije samo dovoljno da zaželiš i gledaš kako se ostvaruje to, već je potrebno da ti sam napraviš jednu pripremu i malo se pomučiš. Znam, zvučim malo poput Siniše Ubovića ali nije da nam on i njemu slični "životni učitelji" pričaju nešto što mi već ne znamo ili što nije opšte poznato.
Zato kada poželite da smršate u ovoj godini, mislite na konkretan broj: želim da smršam dva, tri, pet, sedam kilograma. Onda krenite sa vežanjem i pridržavajte se onoga što vam trener kaže da je potrebno ukoliko želite da se to i desi.
Kada razmišljate o putovanju, vidite gde biste konkretno da putujete: more, Istanbul, Tara, Budimpešta, Berlin. Onda napravite kalkulaciju: "koliko para", "koliko dana", "termini".
Novine u životu? Šta biste želeli da radite: učite nov jezik, krenete na jogu, ples ili kurs kulinarstva, šminke? Onda vidite koliko vremena možete tome da posvetite i kad je najidealnije vreme da počnete s tim.
Naravno, sve ovo zahteva vreme i neku svotu novca, te je poželjno da želje budu male i realne, kao i da ne zaboravite da možete da naiđete na milion prepreka i iznenadnih obrta te ne ostvarite ništa ili da prosto jedan plan zamenite drugim. Ali, na greškama se uči, ciljevi nas guraju i ovde se zaustavljam pre nego se pretvorim u self-mind-set vodič. A to mi svakako nije cilj!
HAPPY NEW YEAR!!!
Коментари