Meridijani koji dokazuju da film više ne stanuje u Holivudu: Osvrt na 46. izdanje Festa
Ko god prati HBO kanale zna da je više nego retkost pronaći u njegovoj šemi neki film van engleskog govornog područja, ali kada puste neki, onda je to #punpogodak! Tako sam pre nekoliko meseci sasvim slučajno na HBO registrovala u programskoj šemi da će za sat, dva početi italijanski film Suburra. Surprise, surprise!
Suburra (2015, Stefano Sollima, imdb: 7.4), maestralan film o korupciji u Rimu, u fokusu ima mafijaške grupe koje se oslanjaju na delikvente i rođene ubice da im završe najprljaviji deo posla i političare koji se odaju najnižim porivima, nakon kojih nisu spremni da preuzmu svu odgovornost. Triler bez praznog hoda, vrlo realističan i napet bio je nešto najbolje što sam pogledala na HBO i generalno televiziji posle dužeg vremena, ali i podsetnik na činjenicu da holivudske urnebesne komedije, melodrame i Marvelovi stripovi mogu da budu dobre samo onima koji su zaboravili šta znači DOBAR FILM.
Valjda zbog toga, ali i tradicije, na 46. Festu fokusirala sam se samo na te van engleskog govornog područja, i moram priznati nisam pogrešila u proceni:
ČILE // Una Mujer Fantastica
Ako mene pitate to su danas samo Pedro Almodovar, Paolo Sorrentino, Wes Anderson, Sofia Coppola i Xavier Dolan. Čileanski film FANTASTIČNA ŽENA, inače dobitnik Oskara u kategoriji Best foreign movie, najsličniji je Almodovaru. Zapravo, kao da je iza rediteljske palice bio slavni Španac a ne Sebastian Lelio.
U fokusu filma je Marina (Daniela Vega), konobarica i pevačica u jednom klubu čiji daleko stariji partner Orlando umire iznenada usled aneurizme. Marina koja je transrodna osoba naći će se u trenutku bola suočena sa jakim predrasudama i optužbama društva pokazujući koliko je snažna, iskrena i fantastična. Vrlo dirljiv, poetičan, elegantan film koji je pokazao kako neki ljudi koji žive oko nas, i dalje nemaju neka osnovna i lična prava, čak i u trenucima najveće tragedije.
imdb: 7.4
moja: 9
NEMAČKA // Aus Dem Nicht
Pored Almodovara i Tornatorea, moj omiljeni evropski režiser već godinama je sjajni Fatih Akin! Turski filmski stvaralac kupio me je odmah na startu fenomenalnim filmom "Head On" iako sam jednako bila oduševljena i sa "In July" i "Soul Kitchen".
Pored činjenjice da je Diane za ovaj film po meni trebala da dobije Oskar ili minimum Golden globes a ne samo "palmu" u Kanu, stoji da bolji rasplet, odnosno kraj nekog filma nisam videla poslednjih dvadeset godina. Fatih je uspeo da nam prikaže beznađe u koje može da upadne osoba nalik Katji i njenu snagu da se iz tog ambisa popne vođena željom za pravdom i poravnanjem. Poslednja scena sve sa odjavnom "sea" Lykke Li (I KNOW PLACES) špicom.... fenomenalna!
imdb: 7.3
moja: 10
IRAN // Bedoune tarikh, bedoune emza
Arapski filmovi spadaju u one koji definitivno najbolje prikazuju tu moralnu dilemu, osećaj za pravičnost i političku korektnost. Oni su ta teška kategorija koja će u 99% slučajeva da vas rasplače, potrese i podstakne na razmišljanje.
NO DATE, NO SIGNITURE je film koji je trijumfovao na Venice 2017 u kategoriji Najbolja režija i Najbolji glumac. Iransko ostvarenje prati doktora sudske medicine koji učestvuje u saobraćajnoj nesreći tokom koje jedan dečak biva povređen. Nakon što se sa njegovim ocem dogovori oko štete i upiti ih ka najbližoj klinici doktor Kavih se rastaje sa porodicom ubeđen da ih više nikada neće videti. Sutradan u svojoj uobičajnoj viziti slučajeva koji su došli u mrtvačnicu Kavih prepoznaje ime dečaka. Iako pregled pokazuje da je mališan stradao usled trovanja, pravičan doktor počinje da sumnja u svoju krivicu.
Nalik nemačkom i čileanskom, i ovaj film bavi se gubitkom najbližih ali i osećajem krivice koja izjeda ne samo doktora, već i oca dečaka koga maestralno glumi Navid Mohammadzadeh. Njegova uloga je jednaka Krugerovoj na težini i okosnica je filma.
imdb: 7.4
moja: 8.5
LIBAN // L'insulte
Trusno arapsko podneblje mnoge je pretvorilo u izbeglice, ljude koji su izgubili sve i koji posle migracije žive mahom u sirotinjskim kampovima napušteni i ostavljeni da se sami izbore sa novom sredinom, sredinom koja je takođe pretrpela ratove, stravične tragedije, odmazde i turbulentne revolucije i ne pokazuje empatiju i milost prema njima. To je možda i najveća sud Arapa: gde god da odu teško da će naći potreban mir. 1948. godine Liban, mala arapska, pretežno planinska zemlja na istočnoj obali Mediterana primila je više od 110.000 palestinskih izbeglica koje su izbegle iz Izraela, da bi se taj broj uvećao posle još dve migracije i popeo se na 300.000. Čisto za primer, Liban danas ima preko 2 miliona sirijskih izbeglica, što dosta govori o poziciji države koja je prva na "udaru" migranata.
UVREDA je film o tim ljudima koji su izbegli iz Palestine i svoj dom pokušali da pronađu u Bejrutu ali i Libancima koji su tokom libanskog građanskog rata u kom su se sukobili Palestinci i Libanci, levičari i mahom hrišćani (više od 40 % libanskog stanovništa čine hrišćani) izgubili najbliže i izbeglice su u sopstvenoj zemlji. Ovo je takođe film o ljudima koji danas jedino što imaju jesu poštenje i čast. Na jednoj strani je Libanac Toni (Adel Karam), mehaničar čija žena (prelepa Rita Hayek) samo što se nije porodila. U njegovoj ulici pojavljuju se radnici koje predvodi Palestinac Jaser (Kamel El Basha). Nakon što im Toni uništi slivnik koji su mu postavili, Jaser će ga nazvati drkadžijom. Ova uvreda odvešće dva muškarca na sud i opet uzburkati strasti između Libanaca i Palestinaca.
L'insulte, izraelski predstavnik u trci za Najbolji strani film trijumfovao je na festivalima AFI Fest, Palm Springs i Viennale, dok je Kamel dobio "lava " u Veneciji. Režiser Ziad Doueiri uspeo je zajedno sa maestralnom glumačkom ekipom (odlični advokati koji brane suprotstavljene strane) da nam prenese koliko jedna REČ može da zaboli, ali i eskalira u eksplozivnu bombu koja korene ima duboko u politici, istoriji i besu koji je rođen nakon stravičnog gubitka. Možda i najbolji film van engleskog govornog područja koji sam gledala u poslednjih deset godina (pored ruskog Loveless i izraelskog Foxrot).
imdb: 7.9
moja: 10++
ŠVEDSKA // The square
Ne znam da li ćete mi poverovati ako kažem da neobičniji film nisam gledala, ali kada stvarno ne možete da neko ostvarenje uporedite s nekim drugim, to valjda znači to. Pobednik Kanskog festivala i jedan od favorita na ovogodišnjim Oskarima delo je sve prizantijeg švedskog režisera Rubena Ostlunda koji je svetsku publiku osvojio filmom Turist iz 2014. godine.
Dok se u tom filmu Ruben bavi porodičnom ambisom koji nastaje nakon lavine tokom koje otac i suprug beži sa ugroženog mesta zaboravivši na decu i ženu, SKVER tretira nekoliko aktuelnih tema današnjice: odsustvo empatije, paranoično ponašanje singl ljudi u trenucima najdublje intimnosti, predrasude prema strancima, nebrigu o porodici, nemarnost na poslu i farsu savremene umetnosti.
Glavni lik je Christian (Claes Bang), uvaženi kustos savremenog muzeja u Štokholmu. Christian je razveden, otac dve devojčice, markantan i uspešan muškarac koji vozi Teslu i praktikuje seks za jednu noć. Kada ga na ulici opljačkaju, kolega sa posla inspirisaće ga na jednu suludu ideju koja će Christianu promeniti život i to u trenutku kada se u muzeju postavlja izložba The Square čija će maketinška video kampanja izazvati opšte negodovanje švedskog stanovništa.
Dijalozi, gluma, muzika i sama radnja koja je nalik sekvencama postavljena da vas na trenutke plaši, a na trenutke zasmejava čine ovaj film vrlo smelim, nesvakidašnjim i potresnim, dok kompleksnost tema daje utisak da je Skver za mrvicu pretenciozno delo.
Neke epizode su ipak maestralne, mala remek-dela: pomaganje devojci na Trgu, vožnja do stambenih nasilja i deljenje pretećeg pisma, dolazak malog dečaka čija porodica misli da je lopov, scena u krevetu sa kondomom, scena gala večere sa uznemirujućim perfomermerom.
imdb: 7.5
moja: 9
POLJSKA // Twarz
Kažu da su Poljaci i Mađari novi MI, ili ono što su Rumuni bili pre nekoliko godina: najzanimljivja evropska kinematografija. Pre nekoliko nedelja u bioskopu Fontana zahvaljujući programu IFFR live gledala sam poljsko ostvarenje NINA. Fenomenalan rolerkoster o mladoj lezbejki i paru koji bezuspešno godinama pokušava da dobije dete, nagovestio je tu sjajnu kinematografiju.
LICE, inače dobitnik Srebrnog medveda na ovogodišnjem Berlinalu (održan početkom godine) izgleda kao neki film koji bi snimili Rajko Grlić ili Vinko Brešan. Sjajno ostvarenje Malgorzate Szumowske smešteno je u zabit, malo selo u Poljskoj u kom Jacek (Mateusz Kosciukiewicz), inače građevinski radnik pokušava da nađe neku razonodu slušajući hevi metal, sanjareći o Londonu i braku sa devojkom Dagmarom. Nakon što iz nepažnje propadne u ambis na gradilištu statue Isusa Hrista koja treba da nadmaši onu u Rio de Žaneiru, Jaceku se celo lice deformiše. Posle uspešne plastične operacije mladić, potpuno neprepoznatljiv vraća se u rodno mesto nesvestan kakve će reakcije njegovo novo lice izazvati kod njemu bliskih ljudi.
Ovo je onaj film koji pokazuje koliko su male sredine podložne predrasudama, uticaju crkve i društvenim "deformitetima", te da je potrebna istinska ljubav ali i vera najbližih, ne bi li čovek nakon ovako strašne nesreće uspeo da preživi i ostane jakog duha. Dijalozi su sjajno vođeni, humor doziran smelo i hrabro, dok je fotografija "nota" koja pojačava snagu filma...
imdb: 7.4
moja: 9
Suburra (2015, Stefano Sollima, imdb: 7.4), maestralan film o korupciji u Rimu, u fokusu ima mafijaške grupe koje se oslanjaju na delikvente i rođene ubice da im završe najprljaviji deo posla i političare koji se odaju najnižim porivima, nakon kojih nisu spremni da preuzmu svu odgovornost. Triler bez praznog hoda, vrlo realističan i napet bio je nešto najbolje što sam pogledala na HBO i generalno televiziji posle dužeg vremena, ali i podsetnik na činjenicu da holivudske urnebesne komedije, melodrame i Marvelovi stripovi mogu da budu dobre samo onima koji su zaboravili šta znači DOBAR FILM.
Valjda zbog toga, ali i tradicije, na 46. Festu fokusirala sam se samo na te van engleskog govornog područja, i moram priznati nisam pogrešila u proceni:
ČILE // Una Mujer Fantastica
Retki su režiseri koji danas poseduju specifičnu filmsku estetiku. Dela koja najčešće opisujemo kao filmove nesvakidišnje umetničke i vrlo elegantne lepote. To su oni filmovi koji u prvi plan stavljaju fotografiju, kostim i muziku dajući kompletnoj priči i glumi poseban ton, zvuk i sliku. Taj doživljaj više po kom pamtimo neko ostvarenje.
Ako mene pitate to su danas samo Pedro Almodovar, Paolo Sorrentino, Wes Anderson, Sofia Coppola i Xavier Dolan. Čileanski film FANTASTIČNA ŽENA, inače dobitnik Oskara u kategoriji Best foreign movie, najsličniji je Almodovaru. Zapravo, kao da je iza rediteljske palice bio slavni Španac a ne Sebastian Lelio.
U fokusu filma je Marina (Daniela Vega), konobarica i pevačica u jednom klubu čiji daleko stariji partner Orlando umire iznenada usled aneurizme. Marina koja je transrodna osoba naći će se u trenutku bola suočena sa jakim predrasudama i optužbama društva pokazujući koliko je snažna, iskrena i fantastična. Vrlo dirljiv, poetičan, elegantan film koji je pokazao kako neki ljudi koji žive oko nas, i dalje nemaju neka osnovna i lična prava, čak i u trenucima najveće tragedije.
imdb: 7.4
moja: 9
NEMAČKA // Aus Dem Nicht
Pored Almodovara i Tornatorea, moj omiljeni evropski režiser već godinama je sjajni Fatih Akin! Turski filmski stvaralac kupio me je odmah na startu fenomenalnim filmom "Head On" iako sam jednako bila oduševljena i sa "In July" i "Soul Kitchen".
Dobitnik Golden globes nagrade za Najbolji strani filma IN THE FADE ili NIOTKUDA potresna je priča o Katji, Nemici koja u jednom trenu, niotkuda gubi muža i šestogodišnjeg sina u bombaškom napadu. Iako je policija ubeđena da je do napada došlog usled obračuna sa njenim mužem, bivšim dilerom droge, Katja je sigurna da su njenog supruga Kurda ubili nacisti. Diane Kruger koja glumi na maternjem nemačkom nosi kompletan film koji u fokus stavlja ono neizbežno pitanje: ima li života posle smrti najdražih, a posebno deteta?
Pored činjenjice da je Diane za ovaj film po meni trebala da dobije Oskar ili minimum Golden globes a ne samo "palmu" u Kanu, stoji da bolji rasplet, odnosno kraj nekog filma nisam videla poslednjih dvadeset godina. Fatih je uspeo da nam prikaže beznađe u koje može da upadne osoba nalik Katji i njenu snagu da se iz tog ambisa popne vođena željom za pravdom i poravnanjem. Poslednja scena sve sa odjavnom "sea" Lykke Li (I KNOW PLACES) špicom.... fenomenalna!
imdb: 7.3
moja: 10
IRAN // Bedoune tarikh, bedoune emza
NO DATE, NO SIGNITURE je film koji je trijumfovao na Venice 2017 u kategoriji Najbolja režija i Najbolji glumac. Iransko ostvarenje prati doktora sudske medicine koji učestvuje u saobraćajnoj nesreći tokom koje jedan dečak biva povređen. Nakon što se sa njegovim ocem dogovori oko štete i upiti ih ka najbližoj klinici doktor Kavih se rastaje sa porodicom ubeđen da ih više nikada neće videti. Sutradan u svojoj uobičajnoj viziti slučajeva koji su došli u mrtvačnicu Kavih prepoznaje ime dečaka. Iako pregled pokazuje da je mališan stradao usled trovanja, pravičan doktor počinje da sumnja u svoju krivicu.
Nalik nemačkom i čileanskom, i ovaj film bavi se gubitkom najbližih ali i osećajem krivice koja izjeda ne samo doktora, već i oca dečaka koga maestralno glumi Navid Mohammadzadeh. Njegova uloga je jednaka Krugerovoj na težini i okosnica je filma.
imdb: 7.4
moja: 8.5
LIBAN // L'insulte
UVREDA je film o tim ljudima koji su izbegli iz Palestine i svoj dom pokušali da pronađu u Bejrutu ali i Libancima koji su tokom libanskog građanskog rata u kom su se sukobili Palestinci i Libanci, levičari i mahom hrišćani (više od 40 % libanskog stanovništa čine hrišćani) izgubili najbliže i izbeglice su u sopstvenoj zemlji. Ovo je takođe film o ljudima koji danas jedino što imaju jesu poštenje i čast. Na jednoj strani je Libanac Toni (Adel Karam), mehaničar čija žena (prelepa Rita Hayek) samo što se nije porodila. U njegovoj ulici pojavljuju se radnici koje predvodi Palestinac Jaser (Kamel El Basha). Nakon što im Toni uništi slivnik koji su mu postavili, Jaser će ga nazvati drkadžijom. Ova uvreda odvešće dva muškarca na sud i opet uzburkati strasti između Libanaca i Palestinaca.
L'insulte, izraelski predstavnik u trci za Najbolji strani film trijumfovao je na festivalima AFI Fest, Palm Springs i Viennale, dok je Kamel dobio "lava " u Veneciji. Režiser Ziad Doueiri uspeo je zajedno sa maestralnom glumačkom ekipom (odlični advokati koji brane suprotstavljene strane) da nam prenese koliko jedna REČ može da zaboli, ali i eskalira u eksplozivnu bombu koja korene ima duboko u politici, istoriji i besu koji je rođen nakon stravičnog gubitka. Možda i najbolji film van engleskog govornog područja koji sam gledala u poslednjih deset godina (pored ruskog Loveless i izraelskog Foxrot).
imdb: 7.9
moja: 10++
ŠVEDSKA // The square
Ne znam da li ćete mi poverovati ako kažem da neobičniji film nisam gledala, ali kada stvarno ne možete da neko ostvarenje uporedite s nekim drugim, to valjda znači to. Pobednik Kanskog festivala i jedan od favorita na ovogodišnjim Oskarima delo je sve prizantijeg švedskog režisera Rubena Ostlunda koji je svetsku publiku osvojio filmom Turist iz 2014. godine.
Dok se u tom filmu Ruben bavi porodičnom ambisom koji nastaje nakon lavine tokom koje otac i suprug beži sa ugroženog mesta zaboravivši na decu i ženu, SKVER tretira nekoliko aktuelnih tema današnjice: odsustvo empatije, paranoično ponašanje singl ljudi u trenucima najdublje intimnosti, predrasude prema strancima, nebrigu o porodici, nemarnost na poslu i farsu savremene umetnosti.
Glavni lik je Christian (Claes Bang), uvaženi kustos savremenog muzeja u Štokholmu. Christian je razveden, otac dve devojčice, markantan i uspešan muškarac koji vozi Teslu i praktikuje seks za jednu noć. Kada ga na ulici opljačkaju, kolega sa posla inspirisaće ga na jednu suludu ideju koja će Christianu promeniti život i to u trenutku kada se u muzeju postavlja izložba The Square čija će maketinška video kampanja izazvati opšte negodovanje švedskog stanovništa.
Dijalozi, gluma, muzika i sama radnja koja je nalik sekvencama postavljena da vas na trenutke plaši, a na trenutke zasmejava čine ovaj film vrlo smelim, nesvakidašnjim i potresnim, dok kompleksnost tema daje utisak da je Skver za mrvicu pretenciozno delo.
Neke epizode su ipak maestralne, mala remek-dela: pomaganje devojci na Trgu, vožnja do stambenih nasilja i deljenje pretećeg pisma, dolazak malog dečaka čija porodica misli da je lopov, scena u krevetu sa kondomom, scena gala večere sa uznemirujućim perfomermerom.
imdb: 7.5
moja: 9
POLJSKA // Twarz
LICE, inače dobitnik Srebrnog medveda na ovogodišnjem Berlinalu (održan početkom godine) izgleda kao neki film koji bi snimili Rajko Grlić ili Vinko Brešan. Sjajno ostvarenje Malgorzate Szumowske smešteno je u zabit, malo selo u Poljskoj u kom Jacek (Mateusz Kosciukiewicz), inače građevinski radnik pokušava da nađe neku razonodu slušajući hevi metal, sanjareći o Londonu i braku sa devojkom Dagmarom. Nakon što iz nepažnje propadne u ambis na gradilištu statue Isusa Hrista koja treba da nadmaši onu u Rio de Žaneiru, Jaceku se celo lice deformiše. Posle uspešne plastične operacije mladić, potpuno neprepoznatljiv vraća se u rodno mesto nesvestan kakve će reakcije njegovo novo lice izazvati kod njemu bliskih ljudi.
Ovo je onaj film koji pokazuje koliko su male sredine podložne predrasudama, uticaju crkve i društvenim "deformitetima", te da je potrebna istinska ljubav ali i vera najbližih, ne bi li čovek nakon ovako strašne nesreće uspeo da preživi i ostane jakog duha. Dijalozi su sjajno vođeni, humor doziran smelo i hrabro, dok je fotografija "nota" koja pojačava snagu filma...
imdb: 7.4
moja: 9
Коментари