Prvi put u Parizu (1. deo)
Ne znam da li ćete mi poverovati ako vam kažem
da je Pariz prvi grad u kome sam imala neki čudan osećaj, pomešane emocije i
utisak da je ovo mesto za koje prosto ne smete da kažete da vam se ne sviđa. Pas du tout! Posebno ne dragim prijateljima koji su strastveni frankofili :)
Grad svetlosti i ljubavi najviše je nalik
nekom veličanstvenom, ogromnom muzeju na otvorenom. Bukvalno gde god da stanete, koji god kadar da
odaberete, izgledaće kao sa razglednice. Bez filtera, kontrasta – Pariz je grad koji se
najbolje slika, grad koji ima najlepše parkove na svetu, jedinstvenu kulturu kafea, i
možda i najotmeniju i najlepšu arhitekturu na svetu.
About Paris + Airport tips: Francuska prestonica koja se nalazi na severu zemlje, podeljena je na drva dela rekom Senom i ima 2.2 miliona stanovnika. Međutim, sa turistima većina ljudi ima osećaj da u gradu ima 10 miliona ili pak 30, onoliko koliko turista poseti Pariz na godišnjem nivou. Mala digresija - u Istanbulu, koji ima 20 miliona stanovnika, imala sam utisak da ima znatno manje ljudi.
Za to je sigurno zaslužna mala površina na kojoj se grad nalazi. Naime, jedan od najznačajnijih gradova sveta koji predstavlja ujedno i najposećenije turističko mesto na svetu, prostire se na 105,4 kvadratnih metara. Još jedno poređenje, ali čisto da steknete bolju sliku. Budimpešta ima 525 km2, Beograd 360 km2, a naspram Pariza oba grada se čine kao Zemun u odnosu na srpsku prestonicu.
Za to je sigurno zaslužna mala površina na kojoj se grad nalazi. Naime, jedan od najznačajnijih gradova sveta koji predstavlja ujedno i najposećenije turističko mesto na svetu, prostire se na 105,4 kvadratnih metara. Još jedno poređenje, ali čisto da steknete bolju sliku. Budimpešta ima 525 km2, Beograd 360 km2, a naspram Pariza oba grada se čine kao Zemun u odnosu na srpsku prestonicu.
Kako do Pariza?
Zahvaljujući direktnoj Wizzair liniji danas svi koji žele mogu iz Beograda do Pariza da dođu za dva sata i 15 minuta. Doduše, Nikola Tesla je povezan sa pariskim aerodromom Beauvais–Tillé koji je udaljen oko 80 kilometara od francuske prestonice. Karte treba loviti jer cene variraju i kako se bliži pik sezone izjednačuju se sa onim koje nudi i Air Serbia i Air France.
Zahvaljujući direktnoj Wizzair liniji danas svi koji žele mogu iz Beograda do Pariza da dođu za dva sata i 15 minuta. Doduše, Nikola Tesla je povezan sa pariskim aerodromom Beauvais–Tillé koji je udaljen oko 80 kilometara od francuske prestonice. Karte treba loviti jer cene variraju i kako se bliži pik sezone izjednačuju se sa onim koje nudi i Air Serbia i Air France.
Mala napomena, posebno za žene - uplatite preko neta Priority koji košta 5 evra ( na aerodromu 3700 dinara!!) ukoliko želite da pored ručnog prtljaga od 10 kilograma unesete u avion i svoju žensku torbu. Takođe, obavezno se čekirajte preko neta. Ta usluga je online besplatna, a na samo aerodromu se naplaćuje oko 50 evra po osobi. Kada sletite u Beauvais, imate opciju taxi (150 evra u jednom pravcu) ili bus ( 34 evra povratna) koji staje ispred hotela Hyatt, koji se nalazi nedaleko od Ajfelove kule a blizu metro stanice liinije M1, Porte Mallot.
Elem, pre puta u Pariz ponašala sam se kao uvek pred neki put - vodič u ruke i plan i program. Međutim, nakon samo nekoliko sati već me je zabolela glava jer sam shvatila da će sa Parizom ići malo teže. Nikada mi lista #mustseen nije bila toliko dugačka! I to kada dođete u Pariz nekako vas obuzme - kako da vidite sve što ste poželeli?! I onda sebe - bar sam to ja uradila, stavite u neku konstantnu jurnjavu sa celodnevnim programom.
Te evo još jedan savet - smanjite maksimalno broj mesta koje morate da posetite, Luvr ili isplanirate svaki dan po sat vremena ( i to je najbolje da bude poslednji sat radnog vremena ) i to tako da namenski znate šta idete da pogledate ( 35 000 eksponata je tu!!) ili ga prosto ostavite za drugi put, a sunčane dane čuvajte najviše za parkove, šetnju po zavučenim delovima grada, njegovim buvljacima, malim artisan parfimerijama, marketima sa sirevima i sirćima.
Ukratko - uživajte u samom gradu i izbegnite što više turističkih mesta i atrakcija. Tako ćete videti Pariz na pravi način.
Te evo još jedan savet - smanjite maksimalno broj mesta koje morate da posetite, Luvr ili isplanirate svaki dan po sat vremena ( i to je najbolje da bude poslednji sat radnog vremena ) i to tako da namenski znate šta idete da pogledate ( 35 000 eksponata je tu!!) ili ga prosto ostavite za drugi put, a sunčane dane čuvajte najviše za parkove, šetnju po zavučenim delovima grada, njegovim buvljacima, malim artisan parfimerijama, marketima sa sirevima i sirćima.
Ukratko - uživajte u samom gradu i izbegnite što više turističkih mesta i atrakcija. Tako ćete videti Pariz na pravi način.
Bienvenue à Paris
# PARKOVI
Mislim da mi je najžalije bilo to što sam svaki dan išla po nekom zacrtanom planu sa ciljanim zdanjima, spomenicima i muzejima za posetu, jer ovaj grad ima takvo zeleno prostranstvo i bogatstvo, ali i kulturu potpunog hedonizma u parkovima - takvu da bih sledeći put samo u njima provodila punih šest sati u cugu!
To mu je slično sa Kopenhagenom, ali mislim da je Pariz bar ovu „bitku“ dobio jer ih ima daleko više od danske prestonice i svaki park ima jezerceta, zelene stolice, klupe, uređene cvetne aranžmane i staze, impresivne skulpture a veliki broj njih i imponzantnu palatu koja pozira kao uglađena i fina gospođica dok vi ispod lada palme čitate polako bez žurbe i sa uživanjem roman, na blagom povetarcu.
To mu je slično sa Kopenhagenom, ali mislim da je Pariz bar ovu „bitku“ dobio jer ih ima daleko više od danske prestonice i svaki park ima jezerceta, zelene stolice, klupe, uređene cvetne aranžmane i staze, impresivne skulpture a veliki broj njih i imponzantnu palatu koja pozira kao uglađena i fina gospođica dok vi ispod lada palme čitate polako bez žurbe i sa uživanjem roman, na blagom povetarcu.
Najlepša dva?
Park Tiljerije ( Jardin des Tuileries) na kraju Jelisejskih polja, iza Obeliska i trga Concord, malo ispred Luvra u kome se nalaze dva povelika jezera i nekoliko kafeterija. Drugi je Luksemburški park (Jardin du Luxembourg) u blizini Latinske četvrti i Sen Žermena. Daleko intimniji od prethodnog koji je ipak prepun turista, ovaj park je izgrađen po naredbi francuske kraljice Marije Mediči, žene Anrija IV, 1615., zajedno sa palatom koja je danas zgrada Senata.
Oko velikog osmougaonog jezera koji se nalazi ispred palate (koja je božanstvena) zrakasto se pružaju staze, terase i pošumljena aleja sa stablama pomorandži i palmi u saksijama. Kutak koji morate da obiđete svakako je fontana Mediči koja je potpuno izolovana, zavučena i idealna za ljubavne susrete i čitanje u tišini.
Posebna atrakcija parkova?
Zgodni vatrogasci koji trče u uzanim i ekstremno kratkim šorčićima.
# VERSAJSKI VRT sa PETIT TRIANONOM
Za Versaj vam je potreban ceo jedan dan, ali da vredi, vredi! Do Versaja zavisno od tipa prevoza putovaćete oko 25 minuta do 45 minuta. Moj savet je da dođete metro linijom M1 do stanice La Défense a onda presednete na voz L ili U. Oba idu do grada Versaja ( ja eto nisam znala da postoji grad, mislila sam da je Versaj samo palata sa vrtovima, pa se iznenadih kada otkrih da je tu i istoimeni grad koji je prelep!). Pripremite se za čekanje u redu, ali srećom čak i ako stanete na kraju kilometarskog reda, pomerate se brzo.
Sama palata u kojoj je uživao Luj XIV bar po meni predstavlja vrhunac kiča. Da, to je barok u svom najraskošnijem izdanju ali toliko zlatnih detalja na ogradi, kupoli i u samoj palati nisam videla nigde drugde! Imala sam osećaj da sam u Minsku kod Lukašenka ili u Sankt Peterburgu. Ovako niko nije živeo, i nije ni čudo što su kralj i kraljica završili na giljotini jer sama palata je bila čist hir i demonstracija bezobraznog bogatstva dok je narod živeo u pukoj bedi i siromaštvu.
Kada pogledate palatu ( oko sat vremena najviše vam treba) u kojoj najveću pažnju privlači u kitnjasta Dvorana ogledala ( koja ne može da se poredi sa prelepim Velikim foajeom opere Garnier) i Veliki kraljevski apartmani, sledi onaj raj na kom ste stvarno mogli da pozavidite francuskom paru - veličanstveni vrt koji se prostire na 100 ha i koji je do perfekcije urađen pod nazorom pejzažnog arhitekte - Andree le Notra.
Vrt je najbolje posetiti vozićem (8 evra) koji ima tri stanice (Veliki Trianon, Mali Trianon i Veliki kanal) i daje vam opciju da izađete na svakoj stanici, pogledate okolinu a onda sačekate sledeći i tako redom, koristeći jednu te istu kartu. Ja sam sišla kod Malog Trianona, palate koju je Marija Antoaneta koristila najviše i iza koje je podigla malu, divnu farmu koja izgleda kao Austrija u malom.
Ovaj skriveni raj je poseban kutak. Shvatite koliko je Marija htela da se osami u estetici koja je daleko pročišćena, elegantna i nekako intimnija od one koju nudi raskošna kraljevska rezidencija. Sam Petit Trianon sa vrtom iza kuće je dekorisan sa evidentnim ženskim, vrlo prefinjenim ukusom, te predstavlja uživanje i jedan mir koji očarava svakog turistu. Dok šetate i uživate videćete veliki broj zaposlenih ljudi koji su angažovani na dnevnom nivou za cvetne aleje, kosidbu trave, ograde i kompletno imanje.
Ni Veliki kanal neće izazvati manju reakciju i impresiju. Ovde gde možete da iznajmite čamac ili prosto uživate na travi, toplo vam preporučujem da povedete dva sata minimum. Relaksacija na najjače!
Versaj - Place d'Armes
Palata: svim danima sem ponedeljkom od 9-18:30
Trianon: svim danima sem ponedeljkom od 12-18:30
Vrt: svaki dan od 8-20:30
Ulaznice - od 18 evra do 25 zavisno od izbora paketa
# MOST UMETNOSTI
Za Pariz često se kaže kako ima najlepše mostove na svetu, posebno u Evropi, ali kada uporedite pariske sa onim u Pragu i Budimpešti, ovi u francuskoj prestonici, bar po meni, gube trku.
Najčuveniji most Pont Alexander III - koji se nalazi nedaleko od Ajfelove kule, izrazito je kitnjast zahvaljujući pozlaćenim bronzanim figurama Pegaza, a datira iz 1900., kada je otvoren za Svetsku izložbu kao simbol optimizma iz perioda bel epok. Ako vam se pak svidi palata u Versaju, onda ćete voleti i ovaj most koji je ukrašavalo čak 15 umetnika.
Opet, mostovi jesu ukras Pariza, a posebno Sene i predstavljaju divnu sponu između leve i desne strane grada. Pored najstarijeg mosta u Parizu - Pont Neuf (Novi most, iz 1604.) daleko najromantičniji i najlepši je Pont des Arts ( Most umetnosti) koji se nalazi nedaleko od Luvra i Jelisejskih polja i jedini je pešački most te se često koristi za ulične perfomanse.
Običan pešački most iz 1804. godine, zamenjen je 1984., gvozdenim sa sedam čeličnih lukova, dok je pod od rezonantnih drvenih dasaka.
# OPERA GARNIER
Mnogi će vam reći kako opera Garnier spolja izgleda kao kitnjasta svadbena torta, i neće lagati ali zato kada uđete u ovu ekstravagantnu, takođe pozlaćenu palatu koja je otvorena 1875. godine, ostaćete bukvalno bez daha. Odmah kod Velikog stepeništa!
Operu u kojoj se danas izvode i plesne i operske predstave, a čiji je direktor bio i veliki Rudolf Nurijev (između 1983. i 1989.) krasi mnoštvo lampi, ukrasa, provokativnih statua i tavanica Marka Šagala.
Najlepši delovi opere pored impresivnog stepeništa ( nešto lepše odavno nisam videla) su biblioteka, zatim Veliki foaje (ovako sam zamišljala Dvoranu ogledala) sa pozlaćenim ogledalima, mermerom i staklom iz Murana.
Za sada, enterijer opere Garnier predstavlja najlepši unutrašnji dekor koji sam videli u nekoj velelepnoj zgradi.
#MONMARTR i CRKVA SACRE DE COUER
Na Monmartr morate da se popnete. To je ona turistička atrakcija koju ne smete da skinete sa spiska (čak i Ajfel i Notr Dam možete da eleminišete, a Trijumfalnu isto ostavite zbog vidikovca) jer nije se mnogo promenilo otkad je Ultrilo naslikao njegove strme ulice, a Pikaso stvarao remek-dela u svom studiju.
Jeste da je turista toliko da želite što pre da siđete sa Monmartra ali opet i pored turista svesni ste koliki šarm ima ova najviša tačka Pariza koja je privlačila umetnike i pisce i koja danas nudi vijugave uličice prepune ateljea i artisan prodavnica.
Prva stanica kada dođete na Monmartr je svakako Moulen Rouge - "crvena vetrenjača" i dom kan-kana koji je proslavio Tuluz-Lotrek.
Odatle polako krenite da se penjete do jedne od najlepših katedrala koje sam videla - prelepe crkve Sacre Couer koja je spomen na 58.000 francuskih vojnika koji su izginuli u francusko-pruskom ratu.
Izgradnja ove bele crkve u neoromansko-vizantijskom stilu koja podseća na prelepu Ribarsku kulu iz Budimpešte ( to je ta obrada kamena koji dobije pepeljasto-beli izgled fasade) trajala je nepunih 40 godina (završena tek 1914.).
Ispred same crkve nalazi se strmo stepenište i mali park sa kog se pruža moćan pogled na Pariz koji je najlepši u sumrak, dok polako grad počinje da svetluca nakon što se upali ulična rasveta.
Adresa: Parvis du Sacré Coeur
Radno vreme: Bazilika, 6:45 - 23h.; kupola i kripta, 9- 18h;
Cena: Ulaz u baziliku je besplatan; za kupolu i kriptu plaća se 2 evra
# LE MARAIS I TRG VOŽ
Pariz je grad koji je podeljen na 20 gradskih opština ( arondismana). Najveću koncentraciju turista ima pomenuti Monmartr, Sen Žermen, prvi arondisman koji je skoncentrisan oko Luvra, zatim deo oko Jelisejskih polja i Ajfela.
Najmanje turista ima kvart Le Marais (Mare) koji se nalazi oko centra Pompidu i najveće i najprometnije metro stanice u Parizu (ujedno i najveća metro stanica na svetu) - Chatelet les Halles. Radovi na njoj započeti su 1898, a u rad je svečano puštena 1900. godine, tokom Svetske izložbe u Parizu. Iznad same metro stanice nalazi se ogroman šoping centar Les Halles.
Mala digresija, reč "metro" nastala je upravo u Parizu kao skraćenica za kompaniju koja je upravljala ovim transportnim sistemom - "Compagnie du chemin de fer métropolitain de Paris", ili kratko "Metropolitan". Kasnije ovaj naziv skraćen na samo metro i do danas ostao u upotrebi u svim zemljama sveta.
Elem, da se vratim na Le Marais, deo Pariza u kom je nekada živela aristokratija (Opasne veze su se ovde dešavale :) da bi danas kvart bio jevrejska četvrt i dom gej klubova, artisan parfimerija, najlepšeg pariskog trga Vož ( Place des Vosges), Pikasovog muzeja i možda i najlepše ulice u Parizu - Rue de Rosiers.
Ova živahna uličica prepuna je knjižara, kafea i barova koji stoje rame uz rame sa poslastičarnicama, parfimerijama i buticima modne odeće. Ako volite čajeve, savetujem vas da svakako uđete u jednu od najstarijih i najboljih pariskih čajdžinica Mariage Freres iz 1854. godine koja izgleda kao hotel iz kolonijalnog perioda u Egiptu, Alžiru i Tunisu. Tu će vas dočekati ljubazni prodavci, odeveni u lanene uniforme. Svaki čaj, a ima ih više od 300 različitih vrsta možete pomirisati i probati u posebnom kafe-restoranu koji se nalazi u samoj čajdžinici.
Takođe, odvažite se da uđete u artisan parfimerije i pomirišete njihove najprodavanije mirise, zatim svratite u prodavnice sireva koje imaju u ponudi i sirće od manga (nešto lepše nisam probala!) a food stop napravite u pristupačnoj pekari Paul.
Pored muzeja Pompidu i prelepe gradske kuće Hotel de Ville, neizbežna poseta je najšarmantnijem i najočuvanijem trgu Pariza - Place des Vosges, koji povezuje četvrti Mare i Bastilju. Ovaj trg kada je otvoren 1612. godine postao je dom mnogih uglednih ličnosti koje su izabrale da žive baš u ovim kućama od crvene cigle.
Čak 36 kuća okružuje uređen vrt sa fontanama i pošljunčanim stazama. Tu su živeli Viktor Igo, kardinal Rišelje, princeze i zvanične ljubavnice plemića i pisac Teofil Gotje.
Nastavak >>>> Prvi put u Parizu ( drugi deo)
Versaj - Place d'Armes
Palata: svim danima sem ponedeljkom od 9-18:30
Trianon: svim danima sem ponedeljkom od 12-18:30
Vrt: svaki dan od 8-20:30
Ulaznice - od 18 evra do 25 zavisno od izbora paketa
# MOST UMETNOSTI
Za Pariz često se kaže kako ima najlepše mostove na svetu, posebno u Evropi, ali kada uporedite pariske sa onim u Pragu i Budimpešti, ovi u francuskoj prestonici, bar po meni, gube trku.
Najčuveniji most Pont Alexander III - koji se nalazi nedaleko od Ajfelove kule, izrazito je kitnjast zahvaljujući pozlaćenim bronzanim figurama Pegaza, a datira iz 1900., kada je otvoren za Svetsku izložbu kao simbol optimizma iz perioda bel epok. Ako vam se pak svidi palata u Versaju, onda ćete voleti i ovaj most koji je ukrašavalo čak 15 umetnika.
Opet, mostovi jesu ukras Pariza, a posebno Sene i predstavljaju divnu sponu između leve i desne strane grada. Pored najstarijeg mosta u Parizu - Pont Neuf (Novi most, iz 1604.) daleko najromantičniji i najlepši je Pont des Arts ( Most umetnosti) koji se nalazi nedaleko od Luvra i Jelisejskih polja i jedini je pešački most te se često koristi za ulične perfomanse.
Običan pešački most iz 1804. godine, zamenjen je 1984., gvozdenim sa sedam čeličnih lukova, dok je pod od rezonantnih drvenih dasaka.
# OPERA GARNIER
Mnogi će vam reći kako opera Garnier spolja izgleda kao kitnjasta svadbena torta, i neće lagati ali zato kada uđete u ovu ekstravagantnu, takođe pozlaćenu palatu koja je otvorena 1875. godine, ostaćete bukvalno bez daha. Odmah kod Velikog stepeništa!
Operu u kojoj se danas izvode i plesne i operske predstave, a čiji je direktor bio i veliki Rudolf Nurijev (između 1983. i 1989.) krasi mnoštvo lampi, ukrasa, provokativnih statua i tavanica Marka Šagala.
Najlepši delovi opere pored impresivnog stepeništa ( nešto lepše odavno nisam videla) su biblioteka, zatim Veliki foaje (ovako sam zamišljala Dvoranu ogledala) sa pozlaćenim ogledalima, mermerom i staklom iz Murana.
Za sada, enterijer opere Garnier predstavlja najlepši unutrašnji dekor koji sam videli u nekoj velelepnoj zgradi.
Opera Garnier - Place de l 'Opera
radno vreme: svaki dan od 10-16:30
cena ulaznice: 11 evra
radno vreme: svaki dan od 10-16:30
cena ulaznice: 11 evra
#MONMARTR i CRKVA SACRE DE COUER
Na Monmartr morate da se popnete. To je ona turistička atrakcija koju ne smete da skinete sa spiska (čak i Ajfel i Notr Dam možete da eleminišete, a Trijumfalnu isto ostavite zbog vidikovca) jer nije se mnogo promenilo otkad je Ultrilo naslikao njegove strme ulice, a Pikaso stvarao remek-dela u svom studiju.
Jeste da je turista toliko da želite što pre da siđete sa Monmartra ali opet i pored turista svesni ste koliki šarm ima ova najviša tačka Pariza koja je privlačila umetnike i pisce i koja danas nudi vijugave uličice prepune ateljea i artisan prodavnica.
Prva stanica kada dođete na Monmartr je svakako Moulen Rouge - "crvena vetrenjača" i dom kan-kana koji je proslavio Tuluz-Lotrek.
Odatle polako krenite da se penjete do jedne od najlepših katedrala koje sam videla - prelepe crkve Sacre Couer koja je spomen na 58.000 francuskih vojnika koji su izginuli u francusko-pruskom ratu.
Izgradnja ove bele crkve u neoromansko-vizantijskom stilu koja podseća na prelepu Ribarsku kulu iz Budimpešte ( to je ta obrada kamena koji dobije pepeljasto-beli izgled fasade) trajala je nepunih 40 godina (završena tek 1914.).
Ispred same crkve nalazi se strmo stepenište i mali park sa kog se pruža moćan pogled na Pariz koji je najlepši u sumrak, dok polako grad počinje da svetluca nakon što se upali ulična rasveta.
Radno vreme: Bazilika, 6:45 - 23h.; kupola i kripta, 9- 18h;
Cena: Ulaz u baziliku je besplatan; za kupolu i kriptu plaća se 2 evra
# LE MARAIS I TRG VOŽ
Pariz je grad koji je podeljen na 20 gradskih opština ( arondismana). Najveću koncentraciju turista ima pomenuti Monmartr, Sen Žermen, prvi arondisman koji je skoncentrisan oko Luvra, zatim deo oko Jelisejskih polja i Ajfela.
Najmanje turista ima kvart Le Marais (Mare) koji se nalazi oko centra Pompidu i najveće i najprometnije metro stanice u Parizu (ujedno i najveća metro stanica na svetu) - Chatelet les Halles. Radovi na njoj započeti su 1898, a u rad je svečano puštena 1900. godine, tokom Svetske izložbe u Parizu. Iznad same metro stanice nalazi se ogroman šoping centar Les Halles.
Mala digresija, reč "metro" nastala je upravo u Parizu kao skraćenica za kompaniju koja je upravljala ovim transportnim sistemom - "Compagnie du chemin de fer métropolitain de Paris", ili kratko "Metropolitan". Kasnije ovaj naziv skraćen na samo metro i do danas ostao u upotrebi u svim zemljama sveta.
Elem, da se vratim na Le Marais, deo Pariza u kom je nekada živela aristokratija (Opasne veze su se ovde dešavale :) da bi danas kvart bio jevrejska četvrt i dom gej klubova, artisan parfimerija, najlepšeg pariskog trga Vož ( Place des Vosges), Pikasovog muzeja i možda i najlepše ulice u Parizu - Rue de Rosiers.
Ova živahna uličica prepuna je knjižara, kafea i barova koji stoje rame uz rame sa poslastičarnicama, parfimerijama i buticima modne odeće. Ako volite čajeve, savetujem vas da svakako uđete u jednu od najstarijih i najboljih pariskih čajdžinica Mariage Freres iz 1854. godine koja izgleda kao hotel iz kolonijalnog perioda u Egiptu, Alžiru i Tunisu. Tu će vas dočekati ljubazni prodavci, odeveni u lanene uniforme. Svaki čaj, a ima ih više od 300 različitih vrsta možete pomirisati i probati u posebnom kafe-restoranu koji se nalazi u samoj čajdžinici.
Takođe, odvažite se da uđete u artisan parfimerije i pomirišete njihove najprodavanije mirise, zatim svratite u prodavnice sireva koje imaju u ponudi i sirće od manga (nešto lepše nisam probala!) a food stop napravite u pristupačnoj pekari Paul.
Pored muzeja Pompidu i prelepe gradske kuće Hotel de Ville, neizbežna poseta je najšarmantnijem i najočuvanijem trgu Pariza - Place des Vosges, koji povezuje četvrti Mare i Bastilju. Ovaj trg kada je otvoren 1612. godine postao je dom mnogih uglednih ličnosti koje su izabrale da žive baš u ovim kućama od crvene cigle.
Čak 36 kuća okružuje uređen vrt sa fontanama i pošljunčanim stazama. Tu su živeli Viktor Igo, kardinal Rišelje, princeze i zvanične ljubavnice plemića i pisac Teofil Gotje.
Nastavak >>>> Prvi put u Parizu ( drugi deo)
Коментари