Grofovi Celja, sv. Ana, monasi Trapisti i dva direktora iz Otočeca (Slovenija, 1. deo)

Dugi niz godina verovala sam da je Srbija najbolje pozicionirana zemlja Evrope, neka prirodna granica između Istoka i Zapada, mesto odakle brzo stižete do svih bitnih tačaka Starog kontinenta. 

Ne znam zaista odakle mi takva glupost, jer da biste bili najbolji u "lokaciji", potrebno je da budete blizu svega - planina, mora, jezera, prestonica, šoping centara i da imate prvoklasne puteve.


U Srbiji smo blizu, eventualno samo kućnim vratima. 
Samo u Beogradu treba nam oko 40 minuta da pređemo iz jednog u drugi deo grada, i to ako je prazan autoput. Za sat stižemo jedino do Novog Sada, i to opet ako je cesta prazna, a more nam je toliko daleko, da nam je potrebna psihička priprema za polazak.
Jedan brozempančić da nas ošamuti. 

Da, ponekad ne rezonujem dobro, šta ćete, dešava se. 
Ali osvestim se, i to u zemlji koja možda nije centar sveta, ali Evrope jeste.
U Sloveniji.

Putem ove zemlje koja jedina u svom imenu nosi ime ljubavi (sLOVEnia) uputila sam se početkom marta na jednu vrlo zanimljivu četvorodnevnu turu po Celju, Rogaškoj Slatini, Krškom i slovenačkoj obali (o kojoj ću pisati u zasebnom članku, zaslužila je :).   

Tokom četiri prekrasna i ispunjena dana u bivšoj jugoslovenskoj repubici, imala sam prilike da konstatujem, kako gde god da živite, na sat vremena vam je najviše glavni grad - Ljubljana. Valjda zato većina Slovenaca i ne živi u svojoj prestonici koja se za razliku od Beograda više ne širi, niti ima problem prenaseljenosti, ali tu je naravno i činjenica da nije samo Ljubljana u Sloveniji razvijen grad prepun mogućnosti, te samim tim ne hrle svi u LJ, kao ovde u BG...

Elem, da se vratim na kilometražu - na isto toliko vam je Trst (iz Pirana vidi se kako Koper "kafeniše" sa italijanskom komšinicom), a na dva Venecija. Na 40 minuta vam je Austrija ili hrvatska obala, a sa određenih tačaka (Krško) na 20 minuta Zagreb. E to se zove blizina...
BG vam je od Ljubljane na 539km, odnosno oko sat vremena leta (leti AIR SERBIA do aerodroma Jože Pučnik) i šest sati autom, što je idealno za ljude koji žele biti blizu rodbine a opet u zemlji u kojoj je kvalitet života neuporediv sa našim. 

Kada znate samo ove informacije, nije nu čudo što je veliki deo Srba otišao putem Ljubljane, ili pak razmišlja o tome. 

Konobari u većini hotela i restorana koje sam posetila bili su iz Srbije.

Njih pikiraju šefovi personala već na početku sezone kada posete naše ugostiteljske škole i obave razgovore za posao. 
Odabrani dobiju kurs slovenačkog, pošto zadovolje ono što je Slovencima najbitnije u turizmu: profesionalizam, srdačnost, radne navike i savršenu uslugu.

GREEN

Kada dođete u Sloveniju, prvo što primetite dok se vozite kolima jeste zelena boja. Više od polovine zemlje (površina cele zemlje je 20.273 km2) prekrivaju šume, a sama zemlja je nekoliko puta do sada bila proglašavana za Green prestonicu Evrope. 

Prosto gde god da zalutate ili se uputite čeka vas neka zelena površina. Samo između italijanske Venecije i austrijskog Beča postoji gotovo 50 parkova i jednako toliko prirodnih rezervata. Udahnite duboko, gde god da ste! 

Druga stvar koju primetite jesu uređena polja, nepostojanje ograda, kuće slične i skoro pa iste estetike (nema odstupanja ili takmičenja ko ima bolju i veću kuću), savršeni putevi  i tišina (luksuz).


CELJE i GROFOVI

Celje se nalazi na 62 kilometra od Ljubljane i četvrti je grad po veličini u Sloveniji u kome živi nešto manje od 40.000 stanovnika. 

Gradom dominira reka Savinja sa uređenim šetalištem i imponzantna tvrđava do koje nažalost nismo imali vremena da odemo, ali koja nam je mamila poglede sa svih strana.
 

Na putu ka Pokrajinskom muzeju ispod kog se nalazi čitav jedan (skriveni) grad, a malo pre hotela Evropa (topla preporuka da predahnete i počastite se sa kolačem od višanja uz najbolju tursku koju sam popila van Srbije) nalazi se vrlo simpatična gvozdena statua Alme Karlin.

Alma Karlin bila je žena ispred svog vremena. Ova velika slovenačka književnica i pesnikinja, kolekcionarka, novinarka, poliglota (znala 9 jezika!) proputovala je ceo svet ( Japan, Severnu i Južnu Ameriku, Australiju i celu Evropu) gde je držala posećena i vrlo popularna predavanja da bi se u Jugoslaviju vratila tik pred II. svetski rat. Poslednje dane života ( umrla 1950.) nažalost provela je odbačena od ljudi usled jasnog distanciranja od fašizma te pristupanja partizanima. 

Pokrajinski muzej grada Celje nalazi se u starom delu grada, na Trgu Celjskih knezova, na mestu nekadašnjeg Kneževog dvora koji datira iz 14.veka, a smatra se drugim najstarijim muzejom u Sloveniji. Od nekoliko stalnih postavki izdvajaju se ipak ako smem da primetim dve -  ona koja otkriva priču o Celeia (celjski Pompei), kako se grad nazivao u antičko vreme i u vreme vladavine cara Klaudija, te svakako ona koja je posvećena grofovima Celja koji su živeli u palati na čijem mestu se upravo i nalazi danas Pokrajinski muzej.  

Zanimljivo je da je ovaj posed u jednom periodu bio vojna kasarna, te da je u njemu deo svog života tu proveo Draža Mihajlović, dok je upravo ovde vojni rok završio Dado Topić. 

Ipak kada dođete u Celje, najvažnija priča koju morate da čujete je ona vezana za čuvene grofove Celja, kojima se Celje ponosi, i to sa velikim razlogom.


Celjski grofovi su bili plemenita porodica nemačkog porekla kojima je car Ludovik IV Bavarski dodelio naslov grofova Celja, a kralj Sigismund Luksemburški naslov knezova Svetog Rimskog Carstva.  

Gospodarima Celja postali su oko 1322. godine, te svoj status zadržali tako što su vrlo pametno "provodadžisali" svoje ćerke i sinove, te venčavali ih sa potomcima tada najmoćnijih plemićkih porodica od kojih su kasnije nastale najpoznatije evropske kraljevske porodice.

Ipak koliko god da su muški članovi porodice doneli celoj Savinsjkoj dolini i Kranjskoj prosperitet i humanizam, te vezu sa tada najmoćnijom plemićkom porodicom Hasburg, ovo je ipak bila porodica u kojoj su se žene uzdigle do najuticajnijih prestola Evrope.

Naime, Barbara Celjska - ćerka grofa Hermanna II. Celjskog i grofice Ane von Schaunberg, udajom za ugarsko-hrvatskog kralja Sigismunda Luksembruškog koji je 1433. krunisan u nemačko-rimskog cara, postala je carica. Pored Barbare koja je važila za ženu neverovatne lepote i snažnog karaktera koji je tada bio neprihvatljiv za ženu, zbog čega ju je papa Pio II klevetao i prikazao kao grešnu ženu, prepunu poroka,  Celje se diči i Anom od Celja, ćerkom grofaViljema koja je postala poljska kraljica udajom za poljskog kralja i velikog kneza Vladislava Jagiele.
 
Inače ova porodica je bila povezana sa srpskim Brankovićima - Ulrih II bio je oženjen Katarinom Branković, ćerkom despota Đurđa. 

Ulrih je ujedno bio i poslednji muški potomak, čijim ubistvom 1456. u Beogradu nestaje dinastija Celsjkih grofova, a ceo njen imetak pada u ruke Habsburgovaca. Posebno zanimljiv kutak muzeja, čini soba gde su sačuvane lobanje svih Celjskih grofova, pa i poslednjeg Ulrika na kojoj se vidi da fali deo lica koji je naslednik izgubio nakon što su ga ubili ubice Ladislava Hunjadija, ugarskog državnika.
 

Pokrajinski muzej Celje
radno vreme: svim danima sem ponedeljkom muzej radi od 10h do 18h (mart/oktobar), dok je u zimskom periodu radno vreme do 16h, te zatvoreno i nedeljom.
karta: 5 evra  

ROGAŠKA SLATINA, voda Donat, sv. Ana i sposobnost Slovenaca da od ničega naprave nešto

Na 27 kilometara od Celja nalazi se Rogaška Slatina, čuveno banjsko lečilište na krajnjem istoku zemlje koje se nalazi tik uz granicu sa Hrvatskom.   

Rogaška Slatina je poznata po vodi "Donat Mg" koja izvire na dubini od 280m do 600m, i koja je vekovima (da budemo precizni punih 400 godina) privlačila državnike i umetnike nekadašnje Austrijske carevine i Kraljevine Jugoslavije (Franc Ferdinand, kralj Petar i Franc List samo su neka od imena koja su posetila R.Slatinu). 

Zbog visokog sastojka magnezijuma (prirodna mineralna voda sa najviše magnezijuma, u jednom litru ima čak 1040mg)  i drugih minerala Donat Mg blagotvorno deluje na ljudski organizam.

U centru za lečenje Rogaška nalazi se izvor ove vode, te svratite obavezno da probate i hladnu i toplu Donat Mg vodu.  Mi smo od puta bili i umorni, i dehidrirani, ali nas je samo jedan gutalj - i to tople vode, "podigao" iz mrtvih! 

Pored vode Donat Mg, Rogaška je poznata i po kozmetici Afrodita koja je vrlo popularna kod nas, ali i luksuznom brendu kristala Rogaska 1665 čiji se modeli prodaju i na Menhetnu.

Meni je ipak moram priznati bila zanimljiva činjenica da je u Rogaškoj samo jedna #svetica. Naime, sv. Ana koja je bila po predanju majka Device Marije posebno se slavi u ovom delu Slovenije.

Tako pored Aninog doma u kome se održavaju razne svečanosti i venčanja, a koji krije i posebne muzeje unutar svoje zgrade, postoji i kapela sv. Ane u glavnom parku (gde je glavna zvezda arhitektonska lepotica u kojoj je sada hotel Rogaška sa 194 istorijske sobe koje su dekorisane tako da se svi vrate u vreme carice Sisi i Franca Lista), zatim Anin festival u avgustu kada se u centru Rogaške održavaju koncerti raznih orkestara, te predstave i druge kulture manifestacije u čast žene koja je postala simbol zdravlja, ali i zaštitnica majki, trudnica i braka.   

Ipak za sve posetioce najzanimljivija "tačka" je ANIN DVOR koji se nalazi tik ispred hotela Atlantida Boutique Hotel. 

Ovaj jedinstveni prostor krije nekoliko zanimljivih postavku od koje bih svakakao izdvojila "Ljudski muzej" u kom se nalazi Kraljevska zbirka povezana sa porodicom Karađorđević, ali i postavka Zbirka iz parka, u okviru koje su predstavljena sva stabla koja su tipična za parkove Rogaške Slatine.  

U samom podrumu, "obitava" deo posvećen središnjem elementu istorijskog razvoja grada - VODI. Ove dve postavke dokazuju kako su Slovenci inovativni, te kako pronalaze jednostavne ideje i načine da iskoriste sve iz svoje prirode zarad zanimljivih muzejskih priča... 

T(uristička)O(rganizacija)S(rbije) ALARM! ALARM!

Anin dvor
Utorak - Nedelja: 9.00 - 17.00
Ponedeljak: zatvorenoUlaznica:5 evra 

Nakon šetnje bilo je vreme za predah i to u gore pomenutom hotelu Atlantida Boutique koji se nalazi na uzbrdici Rogaške Slatine okružen bujnom šumom.

Ovaj luksuzni hotel sa 5 zvezdica otvoren je pre dve godine i moj je moram priznati prvi dodir sa takvim vidom #luxury usluge i komfora na našim prostorima. 

Terasasto koncipiran kompleks ima akcenat na drvetu i staklu, te prelepim i meni najomiljenijim nijansama ljubičaste, crvene, ciklame i plave koje se prožimaju kroz enterijer. 

Najbolji delovi hotela su spa sa bazenom i hidromasažnom kadom, zatim terase barova i restorana koje gledaju na šumu i fantastično opremljene sobe koje imaju najudobniji krevet u kom sam spavala.   

 

Drugi deo : https://kafenisanjeiostalo.blogspot.com/2019/03/grofovi-celja-svana-monasi-trapisti-i.html