Šest sati u Piranu i Koperu (Biseri slovenačke obale)

Oduvek sam imala poseban odnos sa Jadranom.
Takav, da mi se već neko vreme čini kako sam u prethodnom životu bila vetar, i to onaj Yugo koji puše samo na Jadranu. To mi je jedino logično objašnjenje za treperenje u stomaku koje se javi i u trenucima kada se na filmskom platnu pojave kadrovi velikog plavetnila.

Na ovogodišnjem 47.Festu gledala sam čak tri filma koja se delimično dešavaju na Jadranu - Iz ljubavi, Aleksi i Osmi povjerenik, i proklela sebe što sam baš u sred februara odlučila da se mučim, jer taj Jadran neću videti još minimum šest meseci...

Negde baš tada stigao mi je poziv da budem gost turističke organizacije Slovenije i vidim u okviru ture i onaj deo Jadrana koji mi je ostao neotkriven. 

Kao da je Jadran čuo moj vapaj (to se ja tešim kao da i Jadran ima poseban odnos sa mnom :) pa me pozvao sebi... 

Nije da smo imali puno vremena - bar ne onih rezervisanih za istraživanje gradova na slovenačkoj obali, ali opet sasvim dovoljno za prvu šetnju ulicama Kopra i Pirana.

Tri sata u Kopru

U Koper, glavnu luku i najstariji grad Slovenije stigli smo oko deset ujutru. Bio je početak marta, blagi povetarac je duvao i mogli smo na prste da prebrojimo ljude koje smo zatekli na ulicama. 


Grad koji je tek pre pet godina počeo turistički da se razvija - nakon što su u luku počeli da pristižu ne samo teretni brodovi, već i kruzeri, gradska uprava je shvatila da sve te putnike treba zadržati, sačekao nas je okupan suncem, kao pravi vesnik proleća i leta na koje nas po difoltu more asocira. 

Koper je od Ljubljane udaljen 103, a od Trsta 20 kilometara. Za razliku od susednog Pirana koji ima oko 4 hiljade, grad Koper ima približno 24 hiljade stanovnika i najveći je primorski grad slovenačke obale.  

Od 10. pa sve do kraja 18. veka Koper je bio deo Mletačke republike, onda je pripao Hazburškoj monarhiji da bi od 1918. do kraja II.svetskog rata opet bio deo Italije, i taj uticaj Italije oseti se po celoj slovenačkoj obali, jer koliko god Slovenci imali tu germansku crtu krute discipline, tačnosti i snalažljivosti, na obali je sve nekako lagano, opušteno i u znaku hedonizma - atmosfera svojstvena Italijanima. 

Razgledanje grada za turiste uvek počne negde oko luke gde su pametni Slovenci osmislili lift koji vas odmah "diže" u samo srce Starog grada, gde se nalazi glavni gradski trg - Titov trg. 

Ovde su smeštene najbitnije znamenitosti Kopra - Gradska većnica, odnosno palata, zatim Katedrala Uspenja i Gradski toranj sa čijeg zvonika se pruža najlepši pogled na ceo grad koji je nekada bio odvojen od kopna samo drvenim mostom. 

Nezaobilazne građevine na Trgu su Pretorijanska palata u kojoj se danas nalazi Opština Kopar (sa drugog sprata gde je galerija, pruža se pogled na sam Titov trg i uzane uličice koje ga okružuju), Foresteria i Armeria i Cafeteria Loggia (idealna za predah i malu domaću kafu). 

Već tu na Trgu imaćete osećaj da ste u nekom italijanskom mirnom gradiću. Za to će se pobrinuti uzane kamenite uličice, kuće obojene u blede pastelne boje te galerije i kafići iza kojih se po običaju nalazi neki maleni park ili šarmantan trg.

Nedaleko od glavnog trga nalazi se možda i najlepši mali trg u Kopru - Prešernov trg. 

Odatle lako je uočiti vrata Muda (Porta della Muda), jedna od 12 sačuvanih renesansnih vrata u gradu. Upravo ova vrata služila su za glavni ulaz u Koper, grad opasan odbrambenim zidinama.     

Inače na Prešernovom trgu nalazi se i vrlo neobična fontana Ponte koja je svoj sadašnji izgled dobila 1666. godine. Centralni luk fontane podseća na most, veoma sličan  mostu Guglie u Veneciji dok stubovi kojima je okružena fontana formiraju ogradu, napravljenu da bi se stoka sprečila da iz nje pije vodu.

Iza vrata Muda izlazite na samu rivu gde se tih dana održavao mali bazar na otvorenom prepun starudija i antikviteta lokalaca ali i gostujućih trgovaca. Tu na rivi upoznajete i novi deo grada prepun modernih zgrada zbog kojih vam Koper počinje ličiti na crnogorska primorska mesta koja urbanistički nisu sačuvala taj prvobotni izgled, i to je možda jedina stvar koja će vam zasmetati u Kopru, taj neprirodni "sudar" starog i novog.

Jedna noć i tri sata u Piranu

Koper i Portorož nisu pre bili na mojoj listi, ali zato Piran jeste, i to zbog pionira advertajzinga - Dragana Sakana. Intrigiralo me je i kopkalo, zašto je baš od svih jadranskih pa i drugih gradića, mag reklama odabrao PIRAN.

Zato smo to veče kada smo se smestili u hotelu Bernardin koji se nalazi na pola puta između Portoroža i Pirana, s pogledom na more i hrvatsku obalu, uputili u kratku šetnju do slovenačkog grada u kom je Sakan, čovek iza možda i najnagrađivanije marketinške agencije na Balkanu, proveo veliki deo života i koje se i dan-danas pamti kao njegovo omiljeno mesto na planeti.

Iako je to bila subota na nedelju, te vrlo prijatno veče, vladala je neka mirna tišina dok smo se polako približavali glavnom i možda i najlepšem trgu na Jadranu, Tartinijevom trgu koji je bio elegantno osvetljen i prazan.

Baš tada dok smo gledali da li da sednemo u jedini otvoreni bar u Piranu u to vreme na pivo ili da se vratimo u sobe i odmorimo, vodič je predložio da nam pokaže spomenik koji je sam grad 2011. godine podigao upravo Sakanu, i to na samoj rivi, na dva metra visokom bedemu.

Spomenik Draganu Sakanu (inače i počasnom građaninu Pirana) zapravo je stilizovana bronzana maketa Pirana od knjiga, olovaka, lenjira, sa natpisom "Vizionar i čovek ideja".  Sam spomenik, delo vajara Milana Stošića, simbolizuje Sakanov moto "Ideje su svuda oko nas" kao i poštovanje i inspiraciju između Sakana i Pirana.

Jedan od najlepših gradova na Jadranu, pitoresni Piran (Pirano na italijanskom) koji je od Beograda udaljen oko 650 kilometara, "sedi" na krajnjem rtu poluotoka, u istoimenom zalivu koji je već godinama poznat po sporu između Hrvatske i Slovenije.

Njegov stari deo grada smatra se jednim od najočuvanijih u ovom delu Mediterana, dok sam Piran važi za dragulj venecijansko-gotske arhitekture te mesto koje vas neće samo oduševiti opojnom morskom atmosferom, upečatljivom arhitekturom u jarkim bojama fasada, već i prekrasnim zalascima sunca, skrivenim baštama, možda i najlepšim trgom na Jadranu, te sijasetom "perverznih" restorana koji se nalaze uz rivu.

Nekadašnji ribarski gradić davno je prevazišao te okvire i postao turistička lepotica severnog Jadrana, poznata po soli (so je u jednom trenutku bila vrednija od zlata, a po nekim poslednjim istaživanjima, so iz Pirana je bolja od himalajske, najpoznatije na svetu), maslinovom ulju, izvrsnim vinima te prvoklasnim ribljim restoranima.

Da su ovde riblji i lokalni specijaliteti omiljena hrana koja se podrazumeva od rane dobi, dokazuje činjenica da je McDonald's opstao u Piranu nešto manje od godinu dana.

Lepota ovog grada leži u tome da čak i u jeku sezone, ovde možete da se zbližite sa lokalcima kojima turizam i ugostiteljstvo nisu posao, već uživanje. Njihova srdačnost i ležernost (hvala divna Mia), te želja da vam otkriju sve atrakcije grada stvarno su za primer, jer nema usiljenosti, mehaničkih tura i neke izveštačenosti na koju možete naići u nekim drugim turističkim zemljama.

Možda je to u podneblju, ali svakako je i u istoriji.

Piran je poput Kopra dugi niz godina bio pod vlašću Italije, i to do kraja II. svetskog rata, ali i dan-danas je zadržao dvojezičnost. Sva dokumenta, nazivi ulica, deklaracije, obeležja..., ispisana su kako na slovenačkom, tako i na italijanskom, a u školama se naravno uče oba jezika.

Ne treba zaboraviti ni činjenicu da je na laganih 30ak minuta hoda od Pirana udaljen Portorož, slovenačko modensko mesto kojim dominira luksuzni hotel Kempinski Palace, koji je kupio srpski biznismen Miodrag Kostić, te red hotela i kazina koji imaju taj old fashion stil iz 80-ih.  U samom Portorožu nalazi se po meni i najbolji wellness centar Lifeclass u kom vam toplo preporučujem da bukirate jedno celo popodne jer ima najveću ponudu sauna koju sam videli u celoj spa ponudi Slovenije.

Da je veza sa Italijom jaka pokazuje i redovna bus-trajekt povezanost sa dva najbliža grada susedne zemlje. Trst je na pola sata vožnje, a Venecija na dva sata trajektom.

Šta obavezno morate da vidite u Piranu?

Glavni trg!

Bila sam u Splitu, Rovinju, Poreču, na Hvaru, Visu, Malom i Veli Lošinju, Rabu i Cresu, ali niti jedan od ovih pomenutih, pa ni Rovinj - moja prva jadranska ljubav, nema tako prelep trg kao Piran. Tartinijev trg ne možete da promašite.

Nalazi se u centralnom delu grada i u samom središtu ima statuu italijanskog violiniste Giuseppe Tartinija, po kome sam trg i nosi ime.

Kada završite sa fotografisanjem, obratite pažnju na jednu uzanu venecijansku palatu u čijem prizemlju je prodavnica Piranske soline, u kojoj možete da probate i čokoladu sa solinskim cvetom koja je super suvenir za kupovinu.

Naime, ova velelepna uzana vila čija fasada je sada krem boje, ali je dugu niz decenija bila u boji višnje te savršeno ispratila šarene candy fasade preostalih zdanja, ima zanimljivu legendu koju nam je otkrila Mia ispred turističke organizacije grada. 

Prema legendi, bogati trgovac izgradio je ovu vilu za svoju ljubavnicu koja je bila iz siromašne porodice, uz natpis na latinskom Lassa pur dir, ili u prevodu "pusti ih neka govore šta žele", aludirajući na komentare okoline koja je bila izrevoltirana činjenicom da je ljubavnica dobila kuću sa najboljim pogledom na grad i trg.

Inače Tartini je postao simbol grada te postoji Tartinijeva pica, Tartinijev festival, Tartinijevo pozorište, Tartinijev dom i sl. 

U Piranu se nalazi i devet crkvi, očuvane zidine iz 15. veka te muzej posvećen školjki, ali obavezna "stanica" svakako je katedrala sv. Đorđa u kojoj ako poželite da se venčate, morate da zakažete dve godine unapred.

Katedrala koja je posvećena sv. Đorđu, mladom vitezu iz Kapadokije, ubici zmajeva i zaštitniku Pirana, dominira gradom i predstavlja prirodan vidikovac na Tartinijev trg, rivu i ceo grad. Za jedan evro možete da se popnete i do njenog zvonika, te grad stvarno doživite na jedan poseban način. 

Drugi vidikovac nalazi se kod zidina iz 15. veka koje su prilično očuvane
te izgledaju, gledajući ih sa bočne strane katedrale kao neki Game of thrones dom. Mali insajderski tip: ako vas mrzi da se penjete do zidina (mi nismo imali vremena, ali kažu da vredi) na nekih 200 metara u podnožju zidina skrenite u malu ulicu s desne strane i tu kod jedne privatne montažne, niske kuće uočićete prorez sa kog je po našem vodiču, ubedljivo najbolji #bellavista na grad.

Ako vam slobodno vreme dozvoli, svratite i do manastira sv. Fransisa, velelepno zdanje sa početka 14. veka koje je smešteno na izvišenju, zapadno od Tartinijevog trga, na kraju art uličice gde se kriju najlepše galerije.

 
Zanimljivo je da nakon mnogobrojnih restauracija, manastir ima eksterijer iz 19. veka, a enterijer iz 17. veka. 

U dvorištu koje je najlepši "potez" manastira jer podseća na mavarske vile iz Sevilje i Granade, tokom letnjih meseci održavaju se koncerti, dok se u suterenu nalazi impozantna galerija umetničkih slika, mahom nepoznatih venecijanskih umetnika.

Kroz Piran inače prolazi jedna od najatraktivnijih biciklističkih tura Parenzana, duga oko 130 kilometara koja kreće od Trsta, ide preko slovenačke obale sve do Poreča u Hrvatskoj (stari vozni put koji je povezivao Trst i Poreč), pa ako ste strastven fan bajsa, evo sjajne rute koja će vam pomoći da upoznate Sloveniju i Piran i na taj način.