Neka nova Crna Gora (Tivat i okolina, posle 11 godina pauze)
Od tada me nijedan put nije naveo ka Montenegru, čak ni u Tomaševo - rodno mesto deke s mamine strane gde sam kao osnovac provodila letnje odmore uverena kako srećnijeg deteta od mene nema.
O tome sam razmišljala dok sam kroz blede, rasute oblake preko prostranog masiva Orjena pokušavala da uočim jadransko plavetnilo i Tivat.
Ovo mi je takođe bio prvi put da u Crnu Goru idem avionom, te prvo sletanje na tivatski aerodrom na kome većina pilota ne koristi automatik, već ručno sleće usled vrlo neobične i izazovne pozicije - planine koje se strmo dižu oko piste, kao i sama blizina ceste te činjenica da se sama pista završava na 50 metara od Bokokotorskog zaliva. Da, neko žmuri, neko zaustavlja dah (Jelena ) neko čita (ja), a neko poput dečice ispred mog sedišta se smeška i radosno komentariše sletanje.
Najveći aerodrom u Crnoj Gori kroz koji godišnje prođe više od milion i dvesta putnika nalazi se na dva kilometara od najmlađeg srednjovekovnog grada Boke, čiji arheološki ostaci datiraju iz doba grčke i rimske vladavine, ali i austrougarske koja je pre 100 godina u ovom potezu izgradila makadamske puteve koji su i dan-danas prilično očuvani i pružaju jedinstvenu priliku da kroz pešačko-planinarsku turi upoznate Crnu Goru.
Od najružnijeg grada do najluksuznije destinacije na Jadranu
U Boki takođe do sada nisam bila, ali ko god mi je o njoj pričao umeo je da kaže kako je Kotor najlepši, Herceg Novi najprijatniji a Tivat najružniji.
Otkud ime Tivat? Prema jednoj teoriji, ime grada izvedeno je od imena ilirske kraljice Teute koja je stolovala u Risnu, a ovde imala letnjikovac. Po drugoj, Tivat potiče od Theudo, što može biti skraćeno ime nekog hrišćanskog sveca ili kraći oblik od Theos doros – Božiji dar!
Da je možda baš taj "Božiji dar" shvatite kada uočite da iz samog Tivta puca pogled na Krtoljski arhipelag, s čak tri ostrva - Miholjka prevlaka ili Ostrvo cvijeća, Sveti Marko i Gospa od milosti, što niti jedan bokokotorski grad nema u svojoj "ponudi", da ne pominjem kako je Tivatski zaliv najveći u Boki te pruža širinu Jadrana koju Kotor i HN nemaju .
Za ovaj "ružan" deo svakako je zaslužna činjenica kako je Tivat do osnivanja vojno-pomorskog Arsenala u doba Austrije (19. vek), vekovima bio poljoprivredno naselje, potom glavna crnogorska luka, a luke same po sebi više su industrijska pomorska mesta nego mondenska letovališta (Rijeka, Koper, Trst).
Na mestu Arsenala nalazilo se tokom više decenija vojno brodogradilište, a danas je upravo na toj istoj lokaciji izgrađena prva luksuzna marina na Jadranu - Porto Montenegro, koja je Tivat smestila u sam fokus svetske turističke zone, posebno primamljive Arapima, Rusima i sve više Turcima.
I to je ako mene pitate nešto najbolje što je moglo da se desi gradu koji nema istorijsko "staro" jezgro kao što to imaju Kotor i Herceg Novi. Luksuzni makeover koji je doprineo puno imidžu ove bivše jugoslovenske republike.
Jedna sasvim nova Crna Gora
Moram priznati da su samo tri dana u Tivtu srušila moje skorašnje uverenje da najbolje hotele i restorane u ovom delu Evrope ima Slovenija.
Da, Đetićima još uvek fali taj "spa" momenat koji je u crnogorskim hotelima sveden na osnovnu ponudu, standard, uređenost svakog pedlja, kao i vrhunski putevi ali zato gastro-enterijer sfera može bez problema da izađe na "crtu" Slovencima sa uslugom i ponudom. Da ne pričam koliko se usluga popravila i postala profesionalna i srdačna.
Od pet hotela sa pet zvezdica koliko danas ima Crna Gora, čak četiri su se "usidrila" baš u Tivtu (obratite pažnju na La Perlu, Chedi u Lustici i La Roche) nudeći ne samo priliku da prespavate u najotmenijim apartmanima, nego da doživite Boku na mediteranski način - okruženi prirodnim bogatstvima koja nisu nimalo "narušena" modernim zdanjima, već maksimalno iskorišćena za stvaranje hedonističkih oaza za chill, aktivan odmor i guštanje u goveđem karpaču koji se servira uz mariniranu krušku prelivenu senfom i gorgonzola paštetu (najbolje što sam probala u životu nalazi se u ponudi restorana Al Posto Guisto u Porto Montenegru) .
Šta mi je najviše privuklo pažnju u Tivtu?
Kada krenete da šetate uz samu rivu gde se jedina gradska plaža nalazi ispred samog hotela La Roche - menadžer je Zemunac Peđa (svuda nas ima :), na dezertnom meniju se nalazi kolač sa maslinama (koji je vrlo specifičan i samo za one koji vole da probaju neobične ukuse, ali why not probati) a za sjajan enterijer (možda i najlepši koji sam videla do sada u nekom hotelu) zaslužan naš Bojan Šupeljak, prvo što će vam privući pažnju svakako je jedrenjak Jadran.
Porinut 1931. u Hamburgu za potrebe jugoslovenske kraljevske ratne mornarnice "Jadran" je zapravo "školski" brod koji je napravljen za potrebe kvalitetne obuke pomoraca a u Tivat, svoju matičnu luku uplovio je 16. jula 1933. uz svečani doček.
Prava lepotica ako mene pitate koja i danas služi za školske ture, s tim da je nedavno bila u epicentru narko skandala kada je upravo na njoj otkrivena ogromna količina droge.
Treba pomenuti i kuriozitet da se najduže putovanje broda „Jadran“ desilo 1938. godine preko Atlantika (23 dana) na ruti Dubrovnik — Njujork, kada je zapovjedništvo broda posetilo najvećeg srpskog naučnika Nikolu Teslu.
Tu uskoro kreće i zona koja pripada luksuznom nautičko-rezidencijalnom naselju - Porto Montenegru u koji kada zakoračite, imate osećaj kao da vas je neko teleportovao u Monte Karlo.
Tu je Regent Hotel sa 5 zvezdica, famozni Yacht Club gde je infinity pool sa okvirom i skulpturom "8 Possibilities", katalonskog umetnika Jaume Plense Instagram spot koji su do sada "overile" sve influenserke sveta, ali i red kafića i barova, zatim modnih butika, galerija koji prate po enterijeru i eksterijeru kompletnu PM priču.
Najposećeniji deo marine Yacht Club dobio je pre nekoliko godina PMYC Beach sa 600 kvadratnih metara oaze, na kojoj se već tri godine održavaju koncerti u svrhe promocije možda i najzanimljivijeg crnogorskog muzičkog festivala Southern Soul, koji se održava krajem juna na Velikoj plaži Ulcinja.
Na samom kraju Porta čeka vas druga "lepotica" posle jedrenjaka, podmornica HEROJ koja je bila ponos ex-Juge. Ja eto na primer uopšte nisam znala da smo mi (čitaj Juga) početkom 70-ih bili jedna od 11 zemalja u svetu koje su samostalno projektovale i gradile podmornice!
Heroj (zlatno doba Jugo-podmorničastva počinje sa podmornicama Heroj, Junak i Uskos) je završen 1968. godine u Splitu, i predstavljao je tada najveće tehnološko dostignuće naše brodogradnje. 1991. godine došao je na redovan remont u Tivtu i tu ostao, da bi pre šest godina, nakon četiri meseca restauracije postao deo Zbirke pomorskog nasleđa koja se nalazi u sastavu Porto Montenegra.
Čelična i vrlo skučena unutrašnjost Heroja otkriva kako je 28 podmorničara koji su radili po principu 4 sata odmora, 4 sata rada, živelo u ovoj morskoj nemani, duboko u moru.
Kustos Dražen otkrio nam je kako je ovaj posao podrazumevao da rade samo dobrovoljci, baš zbog vrlo zahtevne psihičke spreme, ograničenih uslova - nije bilo tuševa, jelo se i na torpedu i to konzervirana hrana, dok su se kreveti zbijeni kao sardine nalazili između mašina.
Sam kapetan imao je u neku ruku privatnost i sopstvenu "kabinu", odmah kod ulaza s desne strane ali verujte mi kada vam kažem da je njemu bilo najgore jer je bukvalno bio kao u samici dva sa dva.
Čak je i meni, koja nema problem sa klaustofobijom cela unutrašnjost izazvala osećaj nervoze, posebno kada sam čula da je podmornica umela da bude i po 30 dana u plovidbi. U skladu sa imenom podmornice, ovi ljudi su bili pravi HEROJI.
Šta još morate da vidite kada se nađete u okolini?
Tivat je savršeno mesto ako imate kola, jer se nekoliko rajskih zona krije baš u njegovoj blizini, a samo "srce" tog raja jeste restoran Ribarsko selo.
Do čarobnog Ribarskog sela koje se nalazi u uvali Mirište na poluostrvu Luštice, na nešto manje od sat vremena vožnje od centra Tivta, putuje se tik uz more i zaliv što vam daje uvid u svu divlju i netaknuti lepotu Boke, njenih uvala, poluostrvceta i šuma, dok vas okružuju gorde litice Orjena. Zanimljivo je da ovde već počinje opština Herceg Novi, kao i da će vas ceo taj predeo sa restoranom najviše podsetiti na čuvene hvarske Palmižane, koje su po meni marketinška prevara, dok je ovo ovde pravcati RAJ.
Čak i na kiši, možete da prizovete kako je kada sunce probije oblake, obasja tirkizno prozirnu vodu i okolne plaže Žanjice i Mirište. Pa nije nu čudo što nekoliko najbogatijih arapskih šeika redovno svraća u ovaj restoran i uživa u morskoj ribi, posebno u čuvenoj "ugly fish"ali i probranoj ponudi koja uključuje zubatac, dragon fish, tunu i dr.
Ovde će vas toplo ugostiti Aleksandar iz Loznice, inače čovek koji je menadžerski posao počeo u gore pomenutom restoranu Al Posto Guisto, da bi danas bio srdačan domaćin možda i najlepšeg restorana na crnogorskoj obali.
Ono što takođe privlači ljude ovde je mogućnost kratke gliser vožnje do Mamule (načula priču o investiciji koja će ceo prostor transformisati u luksuzan hotel koji će sačuvati divlje rastinje, prilaz i samo utvrđenje koje je pod zaštitom države) - malog ostrva na granici hrvatskih i crnogorskih voda, inače bivšeg zatvora a sada napuštene tvrđave koja je poslužila kao scenografija za istoimeni domaći horor, kao i do malog ostrva na kojoj se nalazi manastir Vavedenje.
Malo kameno ostrvo, inače u narodu poznato kao Mali Žanjić obuhvata oko 700 kvadratnih metara, i čini pravi sakralni dragulj Boke te veličanstveni spoj kamene arhitekture i prirodne, iskonske lepote.
Najstariji deo celine predstavlja jednobrodna crkva za koju se veruje da potiče iz 15. veka. Na samom prilazu ostrvu dočekaće vas otac Goran, izrazito prijatan domaćin koji će vam ponuditi (odličnu) travaricu i sa vama se pomoliti uz Oče Naš u unutrašnjosti crkve koju krase očuvane freske.
Sam manastir je opasan odbrambenim zidinama sa jednom okruglom ugaonom kulom, ali iako su te zidine visoke oko desetak metara, redovno u naletima bure more poplavi unutrašnjost manastira.
Pored Gorana, mirnoće samog manastira pažnju će vam privući i dva galeba - Paja i njegova devojka Lepa, koji su starosedeoci i jedino društvo monaha koji nam je za kraj poručio da ćemo mir u sebi a i van sebe naći ako volimo čoveka i Boga, te se potrudimo da "odvojimo" delo od čoveka i njemu samom damo priliku za iskupljenje te pokušamo da saznamo zašto je uradio neku "lošu" stvar.
Svi pričaju o... Luštica Bay
Za razliku od Porta koji je završen, odnosno ima još samo golf terene da finalizuje, Luštica Bay - grad koji se gradi na samom istoimenom poluostrvu s pogledom na otvoreno more i koji po planu će imati 15 000 stanovnika, tek treba da se završi 2039. godine. Rezidencionalni deo je gotov zajedno sa hotelom The Chedi koji je proglašen za najbolji hotel na crnogorskom primorju, ali je zato ostalo da se izgradi ceo administrativni deo - bolnice, opština i dr.
E sad, ovde kada dođete nije kao Monte Karlo. Više je kao da ste sleteli na neku novu planetu ili dobili pristup da uđete u luksuzan, zabranjeni grad. Osećate se privilegovano jer za sada ovde niko ne živi i ceo prostor se još gradi, a "stanovnike" čine radnici i menadžment hotela, kafića i restorana.
Iako mogu da zamislim kako će ovo jednog dana izgledati, moram da priznam kako ovde nikada ne bih kupila stan ili uplatila noćenje. Prosto mnogo je mali prostor i skučen, teško da pruža intimnost pošto je sve "zbijeno", te nema plažu kakvu bi ovakvo mesto moralo da ima.
Jedino što vredi je prvoklasan hotel (najveći hotel sa 5 zvezdima u Boki) sa ubedljivo najboljim enterijerom koji sam videla do sada u nekom regionalnom resortu.
Za to je zaslužan egipatski dizajnerski buro GG & Grace i njihov dizajner Gauthier Guillaume.
Moderan dizajn s akcentom na drvo i belinu, pruža taj mediteranski vajb s mrvicom azijskih detalja. Lobi je impresivan sa tirkiznim sofa-foteljama i gredama te sivim sofama, ali i restoran u prizemlju do kog dolazite kroz hodnik čiji svod krasi staklena instalacija plavih riba koje plutaju po nevidljivoj površini vode.
Da, ovo se desi kada me nema jedanaest godina dole. Potpuna transformacija na bolje i konačno iskorišćen pun potencijal "regionalne" Švajcarske.
Коментари