Svi pričaju o Džokeru, ali ja bih malo o Leonardu i Tarantinu

Tarantina sam zavolela pod stare dane. Ne moje, već njegove. Kada je već imao prepoznatljiv filmski stil, imidž i hordu fanova.  

Zapravo zavolela sam ga sa Prokletnicima. Pre deset godina. Ranije kao da nije bilo ljubavi između nas. Petparačke priče sam u pubertetu doživela kao dosadan film, Četiri sobe nekako propustila (i dalje su mi na listi, iako svi tvrde da će mi se možda taj baš najviše od njega svideti) a Kill Bill trilogiju uvek gledala u delićima.

I onda su došli ti "prokletinici", remek-delo sedme umetnosti koje sam odgledala u jednom dahu, ubeđena u tom trenutku da nema boljeg filma (i dalje mi je u top 10), bolje glume, bolje priče i boljeg režisera.

Sličan momenat otkrovenja sam imala sa Vudi Alenom.
I njega sam zavolela pod njegove, i to prilično stare dane.
Njegovi "prokletnici" su bili Match Point, film urađen totalno u Hičkok stilu, film za koji NIKADA ne bih rekla da ga potpisuje Alen koji je do tada snimao mahom neobična dramska ostvarenja o porodičnim i muško-ženskim odnosima, s dosta teksta (glava bih me uvek zabolela u početnim scenama od dijaloga pod spidom), vrteći mahom uvek iste glumce i sebe u glavnim ulogama koje su se po difoltu ticale nesređenih ljudi.

A onda BOOM. Drama s dozom trilera, napeta, erotska u nekim segmentima, maestralno tempirana s pričom i potpuni preokret u kastingu. Skarlet i Džonatan? Masterpiece. Definitivno i Alenov i Tarantinov opus delim na do i posle ovih filmova.  

Dok mi je Alen malo posustao sa kvalitetnim ostvarenjima (poslednji koji mi se baš svideo je Blue Jasmine, 2013) Tarantino nije imao prazan hod (iako su mi Prokletnici i dalje njegov THE BEST, a stigla sam da odgledam i Death Proof iz 2007. i shvatim da ima tu materijala do pre Tarantino ere koji će mi se sigurno svideti) pa sam bila vrlo nestrpljiva da odgledam ONCE UPON A TIME IN HOLLYWOOD. 

Jer ako je neko mogao da taj stravičan momenat u istoriji, taj masakr kada je nastradala glumica Šenon Tejt - koja je u trenutku ubistva bila u devetom mesecu trudnoće, ovekoveči na filmskom platnu, to je mogao da bude samo, ali samo Tarantino. Još kada sam videla kasting! Neizdrž na najjače!

 
Nekoliko ljudi me je upozorilo kako će mi film biti dosadan jer je usporen i nema veze sa Tarantinovim dosadašnjim naslovima (ok, ako je jedno vreme imao taj wild wild vestern momenat, to ne znači da će sada samo snimati Djanga i The Hateful Eight), te kako Bredu treba dati Oskara za epizodnu, ali niko mi nije rekao da će mi se film izjednačiti sa Prokletnicima, kao i da je Leonardo POKIDAO!     

Ali kada sednete u fotelje Cineplexx-a sa tim preporukama, ne znate baš šta vas čeka. Međutim...

Dosadan? Nikako! 

Od prvih kadrova vama je fokus na radnji, dijalozima - glumi! Nema praznog hoda, samo vas Tarantino polako uvlači u celu priču, u ružičasti Los Anđeles, kada je Polanski bio režiser u čijim filmovima su želeli svi da igraju, Šenon mlada i perspektivna glumica, a hipici "deca cveća" koju je bilo lako izmanipulisati, kontrolisati, ali tako da vi istovremeno pratite još jednu priču, potpuno nepovezanu sa možda najvećim masakrom koji je Holivud video u svojoj istoriji.
 
Drugačiji od njegovih? Ne, ovo je 100% QT movie. 

Tu je njegova muzika iz sedamdesetih, jake boje u fotografiji, kratke scene s komičnim momentima, vožnja kroz grad s kadilakom, fenomenalni dijalozi ( mala i Leo dok čekaju snimanje) stilizovana moda i krvava scena za kraj. 

I GLUMA, jer koliko god Tarantino nudio jedan vizualno snažan naslov, on nikada ali nikada nije u glumi tražio osrednjost od svojih glumaca, već najveću glumu koju mogu da ponude.

Bred treba da dobije Oskara? Ne. Bred je faca, baš stari onako lepo - gospodski, i odličan je u ulozi kaskadera - pokreti, govor, kompletan stav mu je WOW, ali ne bih mu dala Oskara, možda nominaciju. On je pre bio za Oskara u Prokletnicima.

 
Ne, dok gledate ovaj film od starta vam je ovo u glavi - Leonardo diCaprio je trenutno NAJBOLJI glumac današnjice! Jer on to jeste! 

The Departed, Shutter Island, Gatsby, Inception, Wolf, Django... on je u svakom briljirao, ali nekako ovde kao da je prevazišao sve te uloge jer ovo je ipak Tarantino - FUN FUN FUN, a on je u takvoj zabavnoj priči uspeo da iznese jednog potpuno slomljenog dramskog junaka čija priča predstavlja protivtežu onome što se desilo Šenon, tom "masakru" koji iščekujemo od starta.

Leo igra Rika Daltona, tv glumca kog polako počinju da odbijaju studiji ili da mu nude epizodne uloge negativca kraj novih, mlađih zvezda.  

Njegova unutrašnja borba da prihvati to, često isplivava u trenucima kada mu je potrebno da bude priseban i profesionalan - scena u prikolici gde plače #somethingtoremember, ali Rik pronalazi snagu i pokazuje da još nije spreman na predaju, pa i ako to znači da mora da prihvati sebe kao zvezdu italijanskih špageti vesterna.

DiCaprio je toliko dobar da nadjačava sve ostale utiske a ima ih mnogo, te samo o njemu pričate kada se završi film, ali i o kraju - jer takav kraj niste očekivali. Ali to je Tarantino - kada mislite da ste ga "pročitali", BOOM - niste!

10 /10

Da li se vama dopao novi Tarantino? #čikakosmetedakažeteNE