Parazit ( Bong Joon Ho, 2019)


Što sam starija, sve više imam utisak da najoštriji filmski umovi danas žive u Evropi i Južnoj Koreji.  

Kada kažem oštar filmski um, mislim na onaj um koji tako precizno secira temu svog filma kroz dramatičnu napetost, višeslojnu priču i dubinu likova da svaki put kada gledate neki film koji je radio takav um, to radite ubeđeni da gledate vrhunsko, remek-delo sedme umetnosti. Kao i da je taj um genijalan, ali i malo lud.

U svetskoj kinematografiji zna se: Južnokoreanci su najluđi filmaši! To sam naučila pre nekoliko godina kada sam pogledala Old Boy, a potom i The Chaser.

Kakvu god priču da snimaju, očekujte neočekivano, očekujte neobično, očekujte nekoliko nivoa priče, očekujte jezu, očekujte inteligentnu priču i očekujte dubinu.

Kod Južnokorenaca sviđa mi se i to, što sam ubeđena da im je uzor za kompletni vizualni pečat Tarantino, a za napetost Hičkok. Zapravo mislim da se kojim slučajem Hičkok rodio tek u 21. veku, da bi se rodio kao Južnokoreanac. 

Takođe je zanimljivo da ćete u njihovoj kinematografiji retko odgledati neki film i konstatovati da je loš. Možda neće biti fenomenalan svaki, ali će vas bar svaki "pomeriti" sa mesta i naterati na razmišljanje. Jer oni pre svega snimaju PAMETNE filmove.

Elem, ovogodišnji kanski pobednik PARASITE (Parazit) u režiji Bong Joon Hoa (jednog od režisera koji su zaslužni za vodeći status južnokorejskih filmova u svetu), konačno je došao u beogradske bioskope. S obzirom da sam u novembru prednost dala koncertima naspram Zone i meni omiljenog FAF-a, utešna filmska poslastica mi je bio upravo ovaj južnokorejski film.

Malo je reći da sam bila u ekstazi punih 132 minuta koliko traje film nagrađen Zlatnom palmom. 

Parazit kreće kao komedija dok upoznajemo siromašnu, četvoročlanu porodicu Kim koja živi u podrumu, u sirotinskom kvartu Seula okružena prljavštinom, bubašvabama i nemaštinom. Dok su otac i majka besposleni i nekako tromi, deca su visprena i pronalaze jednokratne načine kako da zarade bar neku crkavicu za preživljavanje. 


Poslovna prilika ukazana sinu, promeniće život celoj porodici, a nas uvesti u dramski deo priče u kome režiser suočava "parazite" društva sa bogatom porodicom, opsednutom američkom kulturom. U trenutku kada nam se učini da je porodica pronašla rešenje za sve svoje probleme, dešava se OBRT, ono "očekujte neočekivano", momenat ludog rolerkostera koji vas vodi na talasima neizvesnosti, prikazujući i dalje tu kritiku društva i jaz između bogatih i siromašnih koji je u korenu filma.


Mogla bih sada da vam napišem sve detalje kraja koji se pretvara u mračan triler, ali ne želim spojlerima da vam uništim mogućnost da uživate u MAESTRALNOM filmu! Jer ovde je sve tako dobro spakovano - od napete, intrumentalne muzike, preko odlične art fotografije, veličanstvene kuće sa dvorištem, skupocenom vitrinom i ostavom koja igra bitnu ulogu u filmu do sjajnih glumaca koji briljiraju u svojim ulogama. 

Još jedan dokaz briljantnih umova južnokorejskih režisera - vi u njihovim filmovima ne primećujete detalje, ništa se ne ističe, već je sve homogeno, komplet koji se kao slagalica slaže pred vama i onda vas "lupi" u glavu svojom genijalnom finalnom slikom!

Koliko god Parazit "krvav" bio, bićete svedoci pametnog ostvarenja o običnim ljudima, ljudima koji reaguju na emocije, reaguju na nemaštinu, reaguju na provokacije, reaguju na napad, reaguju kada su im najbliži ugroženi, na ovaj ili onaj način.

Realan, potresan i snažan! 
Definitivno jedan od najboljih filmova decenije!       


Коментари

Najviše ste čitali